Lečenje bola u ledjima- poslušaj objašnjenje u 5 minuta
Najvažnije činjenice o bolu u ledjima
Stavovi neurohirurga sa preko 20 godina iskustva:
- Svaki bol u kičmi se mora ublažiti ili otkloniti. Efekti lečenja treba da su evidentni već nakon prve posete ili video konsultacije sa stručnjakom za lečenje bola.
- Lečenje zavisi od prave dijagnoze. Nije svejedno da li vas ledja bole zbog: diskus hernije, upale nerva, faset sindroma, upale sakroilijacnog zgloba, sindroma musculus piriformisa, miofascijalnog bola, upale mišica, ili zbog nekog drugog, od brojnih mogućih, razloga.
- Dijagnoze tipa: lumbago, išijas, diskus hernija, cervikalni sindrom, itd. nisu dovoljno precizne.
- Za efikasnu terapiju bola su potrebni iskustvo i stručnjak koji dobro poznaje anatomiju bola.
- Lečenje bola u ledjima retko zahteva operaciju, a i tada je ona obično minimalno invazivna.
- Diskus hernija se može izlečiti bez operacije u većini slučajeva.
Anatomija kičmenog stuba
Kičmeni stub omogućava uspravni hod čoveka. On se sastoji od 33-35 pršljenova (koštani elementi) izmedju kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu kao amortizeri. Postoje 3 dela kičmenog stuba: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstačni (lumbosakralni). Spolja se na kičmeni stub pripajaju mišići koji omogućavaju različite pokrete. Unutar kičmenog stuba postoji kanal u kome se nalaze kičmena moždina i počeci (koreni) kičmenih živaca koji oživčavaju telo. Iz kičmene moždine izlaze koreni koji formiraju nerve. Često kod bolesti kičmenog kanala postoji pritisak na koren nerva koji se manifestuje bolom, utrnulošću i slabošću duž celog nerva. Na primer diskus hernija izmedju 6. i 7. vratnog pršljena pritiska na korene nerva C7 i C8 i to se manifestuje bolom u vratu, ramenu i duž ruke sa utrnulošću prstiju i slabošću mišića ruke.
Uzroci bola u lumbalnom delu kičme
Bol u ledjima je veoma čest u svakoj populaciji. Verovatno nema čoveka kogo ponekad nisu bolela ledja. Nažalost mnogo je onih koji često imaju bolne faze u ledjima ili su ti bolovi stalni i nikad ili retko prestaju. Pacijenti tada obično dobijaju informaciju od lekara da boluju od lumbago, išijasa, spondiloze, skolioze, reume ledja ili nečeg sličnog. Ustvari ove dijagnoze uopšte nisu precizne, ali su u blažim slučajevima dovoljne da se sprovede lečenje (upotreba analgetika sa ili bez fizikalnog tretmana). Ukoliko bolovi i pored ove terapije ne prolaze ili se često ponavljaju potrebno je odrediti tačan uzrok bola. Nikada ne boli cela kičma niti sve degenerativne promene koje se vide na snimku, već uvek jedna ili nekoliko struktura u formi tačaka bola, često prečnika oko 1 cm. Svaka regija tela, a pogotovo ledja imaju veliki broj mogućih izvora bola. Dobro poznavanje anatomije bola omogućava da se tačno odredi koja struktura boli jer se tek onda može delovati specifično na nju, a ne na cela krsta. Naprimer isti bol u krstima kod različitih pacijenata može imati poreklo u 30-ak različitih struktura koji zahtevaju različito lečenje.
Često na početku bolesti dominiraju tzv. miofascijalni bolovi. To su bolovi u ledjima koji nastaju zbog upale, grča ili pritiska u brojnim mekim tkivima ledja npr. mišićima, ligamentima, kapsulama zglobova, pripojima ovih struktura, nervima,…
Nastajanje ovih bolova je povezano sa nepravilnim držanjem tela, traumama, slabim mišićima koji drže posturu (duboki mišići oko kičme, mišići ledja i trbuha,…), stalnim opterećenjem kičme (prekomerna telesna težina, opterećenja na poslu, dugo sedenje, nepravilni pokreti saginjanja i dizanja tereta, tokom sportskih aktivnosti,…).
Takodje bol u ledjima može početi i u okviru raznih reumatskih bolesti ili nakon povreda.
Tegobe vezane za kičmeni stub su česte u bolestima koje napadaju veći broj organa npr. sistemske autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti koje duže vreme dovode do smanjenog kretanja,….
Mnoge bolesti okolnih organa mogu izazivati bol koji imitira bolesti kičmenog stuba (bubrezi, materica, jajnici,…).
Gore navedene bolesti se obično neurohirurški ne leče.
Bolesti kičme koje liče na diskus herniju
Postoje brojne bolesti koje izazivaju isti bol u ledjima, koji se može širiti i u nogu. Primeri ovakvih bolesti su: sindrom piriformnog mišića, faset sindrom, sindrom obturatornog nerva, drugi entrapment sindromi, upala i povrede raznih mišića, upala sakroilijačnog zgloba, bolesti radiksa (radikulopatije), upale pripoja ligamenata, zatezanje raznih ligamenata, itd.
Dijagnostika bola u ledjima
Sve ove bolesti mogu biti razlog bola u ledjima i nozi kod kojih je normalan snimak kičme magnetnom rezonancom. Postoji varijanta i da je jedan od ovih uzroka bola maskiran diskus hernijom koja ustvari ne izaziva bol, ali se vidi na snimku i zato njeno operativno ostranjenje ne bi dovelo do smanjenja bola. Najvažnije je prilikom pregleda pričati detaljno sa pacijentom o svim tegobama i posumnjati na ove uzroke bola i dodatnim pregledima ih potvrditi Ovo je važno stoga što se ovi uzroci bola u ledjima obično ne vide jasno ili uopšte na snimku magnetnom rezonancom. Slično važi i za bol u vratnoj kičmi.
Često se prava dijagnoza izvora bola uspostavi tek kada se sprovedu dijagnostičke i terapijske interventne metode u lečenju bola. Ukoliko se ne otkrije gde je izvor bola i koji patološki proces ga iritIra lečenje obično nije uspešno ili postignuti rezultat nije dugotrajan. Ukoliko se otkrije tačno poreklo bola uspeh lečenja, i nakon dugog bola, se postiže u preko 80% slučajeva.
Lečenje bola u ledjima
Kada se prepozna tip i lokalizacija iritacije nerva prepisuje se adekvatna kombinacija lekova. Cilj je da se bol, iako možda godinama postoji, smanji za nekoliko dana. Ako se lekovima može održati stanje bez bola oko 6 nedelja terapijski efekat je obično dugotrajan. Ovo se može postići i online konsultacijama putem maila i video pozivom. Pogotovo u prvih 2 nedelje smanjivanja bola važno je da lekar bude na raspolaganju pacijentu da ga brzo kontaktira po potrebi jer su tada često potrebne promene doza ili tipova lekova. Online konsultacije omogućavaju da su Vam lako dosupni, i za česte konsultacije, vrhunski stručnjaci čak iako ne živite u istom gradu.
U odredjenom procentu lečenje lekovima nije dovoljno i u tom slučaju indikovane su interventne metode lečenja bola u ledjima. One podrazumevaju da se lek ubrizga tačno u izvor bola koji dovodi do iritacije nerva ili da se na izvor bola deluje nekom drugom interventnom metodom (stimuliše, zagreje, uništi, dekomprimuje,…). Budući da su izvori bola često manji od 1 cm, da su u dobini, i da se oko njih nalaze važne strukture potrebna je promenu, tokom intervencije, prikazati snimanjem i tokom snimanja pratiti dolazak igle ili drugog instrumenta i ubrizgavanje leka tačno u izvor bola. Ovo se najčešće vrši pod ultrazvučnim snimanjem na aparatima posebnih performansi sa posebnim iglama, na RTG skopiji, uz pomoć CT snimanja, itd. (tzv ultrazvučna, RTG ili CT navigacija). Ove intervencije zato ne treba mešati sa tzv „blokadama“ jer se one rade naslepo i površno u predelu završnih grana nerava i uvek je pitanje da li je lek dat na pravo mesto. Suština je da blokade izvode stručnjaci koji ranije nisu izvodili intervencije pod ultrazvukom, te su njihovo poznavanje i osećaj za anatomiju bola često nedovoljni. Nekad je dovoljno da se promaši izvor bola i nekoliko milimetara, pa da intervencija ne uspe. U slučaju pak da lekar ima veliko iskustvo i poznavanje anatomije bola mogu se uspešno izvesti neke intervencija kod bolova u ledjima i u kućnim uslovima ako npr. pacijent nije pokretan. Ovo mogu proceniti i izvesti samo stručnjaci koji su ovu intervenciju uspešno izveli mnogo puta. Tek nakon više hiljada intervencija pod ultrazvukom strušnjak stiče veštine da neke intervencije uradi i bez ultrazvuka, kada to situacija nalaže.
Slika: samo delimično prikazuje razne strukture koje mogu biti izvor bola. I sve one se mogu manifestovati isto, kao lumbalgo ili išijas. Medjutim moraju se tačno dijagnostikovati jer im je lečenje različito.
| Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
|
Zdravstveni turiazm i program lečenja bola