Bol u vratu i diskus hernija

Tražite brz savet od stručnjaka >> online konsultacije

Bol u vratu- poslušaj najvažnije u 5 min

Anatomija kičmenog stuba

Kičmeni stub omogućava uspravni hod čoveka. On se sastoji od 33-35 pršljenova (koštani elementi) izmedju kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu kao amortizeri. Postoje 3 dela kičmenog stuba: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstačni (lumbosakralni). Na kičmeni stub se pripajaju mišići koji omogućavaju različite pokrete. Unutar kičmenog stuba postoji kanal u kome se nalaze kičmena moždina i počeci (koreni) kičmenih živaca koji oživčavaju telo. Iz kičmene moždine izlaze pomenuti koreni koji, nakon izlaska izvan kičmenog stuba, formiraju nerve. Najčešće kod bolesti kičmenog kanala postoji pritisak na koren nerva koji se manifestuje bolom, utrnulošću i slabošću duž celog nerva. Na primer diskus hernija izmedju 6. i 7. vratnog pršljena pritiska na koren nerva C7 i C8 i to se manifestuje bolom u vratu, ramenu i duž ruke sa utrnulošću prstiju i slabošću mišića ruke.

Najvažnije činjenice u vezi vratne diskus hernije

Većina tegoba vezanih za vratnu kičmu se može lečiti nehirurškim (konzervativnim) metodama. Smatram da bi svaki neurohirurg trebalo da bude veoma kritičan u donošenju odluke da li operisati ili ne bol u vratnoj kičmi. Svaki pozitivan nalaz na magnetnoj rezonanci (npr. Diskus hernije, spondiloze, nestabilnosti…) zahteva pregled neurohirurga. U većini ovih slučajeva operacija nije indikovana. Za ispravnu odluku kada je operacija na kičmi indikovana, a kada nije, potrebno je značajno poznavanje savremenih neoperativnih metoda i stručno iskustvo u ovoj oblasti.

Bolni sindromi u vratnom delu kičme

Bol u vratu je čest problem u svim starosnim grupama. Mnogi ljudi često osećaju povremeno bol u vratu, ramenima i duž ruke, ili im bol postaje hroničan i retko prestaje. Pacijenti često dobijaju dijagnoze poput cervikalnog sindroma, brahijalgije, spondiloze, skolioze ili reume. Iako ove dijagnoze nisu uvek precizne, često su dovoljne za početno lečenje koje uključuje analgetike i fizikalnu terapiju. Ako bol ne prolazi ili se često vraća, potrebno je identifikovati tačan uzrok. Obično ne boli cela vratna kičma, već specifične tačke prečnika oko 1 cm. Vrat i ramena imaju mnogo potencijalnih izvora bola. Detaljno poznavanje anatomije bola omogućava precizno određivanje izvora bola, što je ključno za efikasno lečenje. Na primer, isti bol u vratu kod različitih pacijenata može poticati iz preko 20 različitih struktura, koje zahtevaju specifične tretmane.

Uzroci bola u vratnom delu kičme

Na početku bolesti često se javljaju miofascijalni bolovi. Bolovi u vratu mogu nastati zbog upale, grčeva ili pritiska u različitim mekim tkivima kao što su mišići, ligamenti, zglobne kapsule, pripoji ovih struktura i nervi. Pacijenti ih često opisuju kao bolovi u „vratnim žilama“

Ovi bolovi su često povezani sa lošim držanjem, povredama, slabim mišićima koji podržavaju posturu (duboki mišići oko vratne kičme, ramena i leđa), kao i stalnim opterećenjem kičme (prekomerna telesna težina, opterećenja na poslu, nepravilni pokreti pri saginjanju i podizanju tereta, tokom sportskih aktivnosti, dug rad na kompjuteru, spavanje na stomaku, itd).

Bol može takođe nastati u okviru različitih reumatskih bolesti ili nakon povreda.

Problemi sa kičmom su česti kod bolesti koje pogađaju više organa, kao što su sistemske autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, i bolesti koje dovode do smanjenog kretanja tokom dužeg perioda.

Navedene bolesti se obično ne leče neurohirurški.

Bolesti kičme koje liče na vratnu diskus herniju

Postoji mnogo bolesti koje mogu izazvati bol u vratu, a taj bol se može širiti i u potiljak, rame ili ruku. Neki od primera ovih bolesti su: okcipitalna neuralgija, fasetni sindrom, miofascijalni bolovi određenih mišića, pritisak na nerve – entrapment sindromi, bolesti korena nerava (radikulopatije), upale pripoja ligamenata, zatezanje različitih ligamenata, i drugi.

Sve ove bolesti mogu uzrokovati bol u vratu koji se širi u potiljak, rame ili ruku. U većini slučajeva, snimak kičme magnetnom rezonancom je normalan. Ponekad se na snimku može videti vratna diskus hernija i degenerativne promene na kičmi koji nisu uzrok bola, i njihovo operativno uklanjanje ne bi smanjilo bol. Ključno je tokom pregleda detaljno razgovarati sa pacijentom o svim simptomima i posumnjati na ove uzroke bola, te ih potvrditi dodatnim pregledima, jer se često ne vide jasno ili uopšte na snimku magnetnom rezonancom. Tako da kada neurohirurg gleda snimak magnetnom rezonancom on gleda da li nešto postoji ili ne za operaciju, a ne šta sve može biti uzrok bola u vratu. Slično važi i za bol u lumbalnom delu kičme.

Prava dijagnoza izvora bola često se postavlja tek nakon sprovođenja dijagnostičkih i terapijskih intervencija. Ako se ne otkrije tačno mesto bola i patološki proces koji ga izaziva, lečenje obično nije uspešno ili rezultat nije dugotrajan. Kada se tačno identifikuje uzrok bola, uspešno lečenje se postiže u preko 80% slučajeva, čak i nakon dugotrajnog bola

Lečenje bola u vratu

Kada se identifikuje vrsta i mesto iritacije nerva ili drugih struktura u vratu, prepisuje se odgovarajući koktel lekova. Cilj je da se, čak i u slučaju dugotrajnog bola, stanje poboljša u roku od nekoliko dana. Ako se bol može držati pod kontrolom lekovima tokom 6 nedelja, efekat lečenja je obično dugotrajan. Ovaj rezultat moguće je postići i putem online konsultacija, bilo putem e-maila ili video poziva. Poseban značaj ima laka dostupnost lekara tokom prvih 14 dana smanjenja bola, kako bi, po potrebi, mogao pravovremeno prilagoditi dozu ili promeniti terapiju. Online konsultacije omogućavaju pristup vrhunskim specijalistima u yemlji i svetu bez obzira na lokaciju pacijenta.

U određenom broju slučajeva, lekovi nisu dovoljni za ublažavanje bolova u vratu, pa su neophodne intervencije. One uključuju ubrizgavanje leka direktno u proces koji izaziva iritaciju nerva, ili primenu drugih metoda kao što su stimulacija, termalna terapija, dekompresija, i slično. S obzirom na to da su izvori bola često vrlo mali i duboko smešteni u tkivu, u blizini važnih struktura, neophodno je praćenje intervencije uz pomoć snimanja kako bi se lek precizno plasirao. Najčešće se koristi ultrazvuk sa specijalnim iglama, RTG skopija ili navigacija Ct snimanjem (ultrazvučna, RTG ili CT navigacija). Ove metode ne treba mešati sa „blokadama“ koje se naslepo rade, jer u takvim slučajevima često nije sigurno da li je lek ubrizgan na pravo mesto. Blokade obično sprovode manje iskusni stručnjaci koji ne koriste ultrazvuk, što može dovesti do neuspeha terapije. Iskusni lekari, koji temeljno poznaju anatomiju bolnih tačaka, mogu ponekad izvoditi ove intervencije i u kućnim uslovima, kada pacijent nije u mogućnosti da dođe u ordinaciju. Takve procene i intervencije mogu sprovoditi samo lekari sa velikim iskustvom. Tek nakon hiljada intervencija pod ultrazvukom, specijalista može obaviti neke zahvate i bez njegove upotrebe, ukoliko to situacija zahteva.

Vratna diskus hernija

Distorzija vratne kičme

Pitanja pacijenata u vezi bola u vratu

Ovo su neka od pitanja pitanja koje mi pacijenti postavljaju. Možda i Vi imate slicne tegobe?

1. Molim vas za savjet operirala sam vratnu kicmu u dva navrata stalno su prisutni bolovi u vratu i tjeme glave neznam kome se obratit za pomoc

Poštovana,
Operacija diskusa na vratnoj kicmi ne reasava sve bolove u vratu i glavi. Nadalje je potrebno potraziti pomoc specijaliste koji se bavi lecenjem bola i koji ce odrediti koje sve strukture su napadnute kojim bolestima i sta vas sve zaista boli i u zavisnosti od toga kako se leci.

Prikazi slučajeva

Primer 1

Pacijent, starosti 55 godina, se nekoliko godina žalio na bol u vratu, koji se vremenom spuštao u ramena i obe ruke. Nakon toga javila se utrnulost u šakama. Dva meseca pre operacije javlja se slabost sva 4 ekstremiteta koja je brzo napredovala. Kada sam pacijenta pregledao već je imao teška oštećenja korena živaca obe ruke, što se menifestovalo slabošću ruku, a najviše šaka (nije mogao da drži u njima ni lakše predmete). Takodje su postojali znaci oštećenja kičmene moždine koji su se najviše manifestovali slabošću nogu (pacijent je veoma teško hodao do 10 metara). Snimak vratne kičme magnetnom rezonancom je prikazao veliku hernijaciju diska C6-C7 sa intenzivnim pritiskom na korene živaca i kičmenu moždinu. I stanje na nivou C5-C6 je bilo loše. Pacienta sam hitno operisao. Operacijom sam odstranio: diskove C5-C6 i C6-C7, delove diskova i koštane izraštaje (osteofite) koji su priskali nervne strukture. Već nekoliko dana nakon operacije stanje se značajno popravilo (pacijent je bolje pomerao ruke i vraćala se snaga u noge). Tri nedelje nakon operacije otpočet je fizikalni tretman. Oporavak je trajao oko 4 meseca. Pacijent se potpuno vratio životnim aktivnostima i poslu.

Primer 2

Pacijentkinja, starosti 54 godine, je 2003. godine počela da oseća bolove u vratu i desnom ramenu. Bolovi su se posle nekoliko meseci spustili do desne ruke i ona je postala slabija. Nije imala preciznost i snagu u šaci, stvari su joj ispadale iz ruke. Uradjen joj je MR snimak vratne kičme koji je pokazao diskus herniju i spondilozu na nivou izmedju 5. i 6. vratnog pršljena. Ove promene su pritiskale korene nerava za šaku i dovodili do ovakvog stanja. Pacijentkinju sam tada operisao pristupom od napred. Odstranio sam joj disk i koštane izraštaje koji su pritiskali korene živaca. Pacijentkinja je ubrzo bila bez bolova, a snaga u šaci se popravljala nekoliko meseci. Sada, 5 godina nakon toga, pacijentkinja nema većih tegoba, a neurološki nalaz je uredan.