Ovaj tip povrede vratne kičme se navodi pod različitum imenima: Distorsio colli, Distensio colli. U engleskoj nomenuklaturi se koristi još veći broj termina koji opisuju ovu povredu: Neck Strain, Neck Sprain, Cervical Strain, Cervical Sprain, Flexion-Extension Injury, Cervical Hyperextension Injury, Acceleration-Deceleration Injury, Soft-Tissue Neck Injury,…

Uzrok ove povrede je traumatski pokret vratne kičme van njenih fizioloških obima pokreta (prekomerno savijanje, istezanje, okretanje,…). Uzroci mogu biti: trzajna povreda vrata pri saobraćajnoj nesreći, pad, pad sa visine, povrede od druge osobe, udarac u glavu,… Tom prlikom se mogu ošteti razna meka tkiva vratne kičme i tkiva oko nje (zglobovi, kapsule, ligamenti, mišići, živci)

Slika: pokreti preteranog savijanja vratne kičme (nazad i napred) prilikom saobraćajne nesreće
Slika: Zglobovi dva vratna pršljena. Dva pršljena se zglobljavaju napred preko diska i nazad preko dva fasetna zgloba.

Povreda se karakteriše bolom u vratu i njegovom ograničenom pokretljivošću nakon traume. U osnovi se može raditi o uganuću malih zglobova vratne kičme, te istegnuću ili pucanju raznih mišića, tetiva, nerava i ligamenata u okolini vratne kičme. U većini slučajeva se radi o leziji većeg broja anatomskih struktura. Klasičan pregled i dijagnostika ne omogućavaju da se uvek precizno odrede sve oštećene strukture, ali to je delom i od akademskog značaja. Oštećene strukture se mogu potpuno ili delimično oporaviti.

Prilikom pregleda važno je uočiti tegobe koje ukazuju na postojanje distorzije vrata (bol, bolne trigger tačke, ograničenu aktivnu i pasivnu pokretljivost). Nakon toga se radi isključivanje drugih povreda i bolesti kao što su: prelomi pršljanova, diskus hernije, ranije postojeće spondiloze, nestabilnost pršljenova… Dijagnostika podrazumeva RTG snimke vratne kičme, a po potrebi snimke magnetnom rezonancom,…

Posao neurohirurga je takodje da utvrdi da li je prlikom povrede vratne kičme došlo i do povrede korena živaca koji iz nje izlaze i grade nerve za ruku. U ovome nam pomaže i EMNG. Povrede korena živaca su češće ukoliko su ranije postojale degenerativne promene kičmenog stuba (spondiloza, spondilartroza, diskopatija,…) ili oštećenja korena živaca (radikulopatija). Preterani pokreti kod vratne kičme nekad mogu izazvati povredu kičmene moždine i slabost sva 4 esktremiteta bez preloma pršljenova i iskakanja diskova. (Quadriparesis, kvadripareza)

Slika: Preterani pokreti kod vratne kičme nekad mogu izazvati povredu kičmene moždine i slabost sva 4 esktremiteta bez preloma pršljenova i iskakanja diskova

Lečenje u početku podrazumeva terapiju bola: anagetike (sistemske i lokalne), spazmolitike, blokade, imobilizaciju vratne kičme kragnom, … Potpuno izbegavanje pokreta u vratu ne treba da traje duže od nekoliko dana, kada treba početi sa prvim vežbama.

Nakon smanjenja bola sprovodi se fizikalni tretman ambulantno ili, kod težih slučajeva, hospitalno. Njega odredjuje i sprovodi fizijatar.

Ova povreda je često predmet sudskomedicinskog veštačenja. Ono se sprovodi nakon završenog lečenja. Cilj je da se ustanovi težina povrede, trajnost i stepen bolnog sindroma, stepen smanjenja obima pokreta u vratnoj kičmi i koje aktivnosti, tokom svakodnevnog života i rada, su otežane ili onemogućene ovom povredom. Neurohirurg mora takodje ispitati i postojanje oštećenja korena živaca koji imaju reperkusije na funkciju vrata, ali više na funkciju ruku. Zbog toga se njihov uticaj, na umanjenje životnih i radnih sposobnosti, posebno uzima. Naravno tokom veštaćenja mora se uzeti u obzir da li je kod povredjenog pre povrede postojalo oboljenje kičmenog stuba i korena živaca i koliko ono ima udela u sadašnjem umanjenju životnih aktivnosti i radnih sposobnosti. Distorzija vrata, ako nije komplikovana težim neurološkim deficitima i drugim lezijama kičme, je sama po sebi laka telesna povreda.

Dole navedene primere nisam birao kao retke slučajeve u mojoj praksi, već svakodnevne slučajeve da bi bili ilustrativni za što veći broj pacijenata.