Dr Kojadinovic Milje Zeljko neurosurgeon

Sve što je navedeno o pojedinim bolestima nije dovoljno da zameni razgovor sa specijalistom. Svrha ovoga sajta je da taj razgovor olakša. 

telefon za zakazivanje pregleda u NOVOM SADU : 063 716 0227 i +382(0)69 305 981

Akcija ovog meseca- ponedeljkom za prvi pregled imate 30% popusta.

neurosurgeon, neurosurgery

  hirurgija, operacija, hirurško lečenje

LEČENJE  BOLA

Hronični bol

Trigeminalna neuralgija i bol u licu

Glavobolje

Postehrepeticna neuralgija

Polineuropatija

Bol koji imitira bolest unutrasnjih organa

Fibromijalgija

Postoperativni bol

Palijativno lecenje

Primeri

 

Neurohirurg sa 18 godina iskustva – potvrdjene cinjenice strucnjaka za lecenje bola:

  • Svaki bol u glavi, licu, vratu, kicmi, trupu  i ekstremitetima se mora ublažiti ili otkloniti. Efekti lecenja treba da su evidentni vec nakon prve posete strucnjaku za lecenje bola.

  • Dozvolite da ustanovimo koja struktura Vas zaista boli, jer lecenje zavisi od prave dijagnoze. 

  • Dijagnoze tipa: lumbago, išijas, diskus hernija, cervikalni sindrom, itd. nisu dovoljno precizne.

  • Za efikasnu terapiju bola  su potrebni iskustvo, savremena oprema i lekovi, koje mi posedujemo.

  • Lecenje bola retko zahteva operaciju, a i tada je ona obicno minimalno invazivna.

  • Diskus hernija se može izleciti bez operacije u vecini slucajeva.

  • Veliko iskustvo i znanje je presudno u lecenju bolesti mozga, kicme i živaca.

 


U ovoj oblasti ćemo izneti one bolne sindrome koji često nemaju jasno definisan uzrok. Mogu se manifestovati kao: bol u glavi, bol u licu, bol u vratu, bol u ledjma, bol u ramenu, bol u ruci, bol u šakama, bol u nozi, bol u stopalima,...

Dugotrajan bol (Hronični bol)

Po svom toku bol može biti

  • akutni (do 3 meseca)
  • subakutni (3-6 meseci)
  • hronični (duže od 6 meseci)

Akutni i subakutni bol nastaju zbog iritacije bolnih receptora u obolelim tkivima i, u fazi dok traje bolest, predstavljaju, do odredjenog intenziteta, koristan simptom. U zavisnosti od uzroka i lokalizacije patološkog procesa tom prilikom se javljaju razni bolni sindromi kao što su: išijas (lumboišijalgija), bol u mišićima (myalgia), glavobolja, ... U slučaju da patološki proces (hernijacija diska, tumor,...) trajno ošteti nerv ili mozak javljaju se uslovi za hronični bol.

Sa druge strane ukoliko bol traje duže (obično duže od 3-6 meseci) ona dovodi do promena u centralnom (CNS- mozak i kičmena moždina) i perifernom nervnom sistemu (PNS-nervi) i postaje bolest sama za sebe.

ZBOG OVOGA JE IZUZETNO VAŽNO DA SE SVAKI BOL, KOJI TRAJE DUŽE OD NEKOLIKO NEDELJA, INTENZIVNO LEČI OD STRANE STRUČNJAKA ZA TERAPIJU BOLA. To podrazumeva da se ne insistira jako dugo samo na osnovnim lekovima protiv bolova i fizikalnom lečenju ako to ne daju rezultate. Mora se na vreme preći na specifične lekove i interventne procedure koje su često veoma moćne. Mogi hronični bolovi koji se teško leče su rezultat neadekvatnog lečenja u prvih 6 meseci bola.

Hronični bol je veoma rasprostranjen. On se javlja kod 20% odrasle populacije. 19% onih koji imaju hronični bol je izgubilo ili promenilo posao zbog njega. Trećina pacijenata smatra da trpi veoma intenzivan bol, a 20% je zbog bola ispoljilo depresiju. 40% pacijenata smatra da njihov bol nije adekvatno lečen.

Hronični bol se deli na dve velike grupe:

  1. Kancerski hronični bol

  2. Nekancerski hronični bol

Kancerski hronični bol se razlikuje od nekancerskog po tome što je kod njega nivo i intenzitet bola zavistan od lokalizacije i raširenosti malignog procesa. U lečenju se ide brže na agresivnije metode lečenja. Kada pacijent trpi intenzivan bol strah od javljanja zavisnosti na opioide je neosnovan.

Nekancerski hroničan bol

Hronični bol često nema potpunog objašnjenja u delovanju uzroka koji je ranije izazivao bol. Bol je ovde delimično ili potpuno rezultat oštećenja nervnog tkiva do koga je primarni uzrok doveo.

Hronični bol nastaje zbog sledećih oštećenja do kojih dovodi primarni uzrok:

  1. hronične iritacije receptora za bol u tkivima (mišići, zglobovi, ligamenti ...). Hronična iritacija je često rezultat hronične upale ranije oštećenog tkiva i dugotrajnog grča okolnih mišića.

  2. oštećenja nerava i/ili korena nerava (pogotovo vlakana za bol). Nerv može biti oštećen sledećim procesima: ranijom diskalnom hernijacijom; u okviru oštećenja nerava zbog dijabetesa (polyneuropathia diabetica), zbog alkoholizma ili druge etiologije; povredom; infekcijom (herpes zoster); zbog dužeg uklještenja nerva (npr. trigeminalna neuralgija koja dugo traje);... Hronični bol koji se tada razvija se zove neuropatski bol. U zavisnosti koji su nervi oštećeni ovaj bol može biti površni ili duboki (bol u unutrašnji organima). Bol koji nastaje je najviše rezultat toga što oštećena vlakna sama emituju bolne impulse, a promene u CNS-u onemogućavaju da se bol smanji. Neoštećen CNS ima mogućnost da smanji bol -neuromodulacija bola.

  3. oštećenje mozga i kičmene moždine - infarkt, trauma, demijelinizacione bolesti, hidromijelija, ... Ova oštećenja izazivaju tzv.  centralni bol

  4. psihički poremećaj smanjuje prag za bol ili je izaziva dovodeći do psihogene boli. Sa druge strane psihogena nadgradnja  je delom rezultat promena u mozgu do kojih hronični bol dovodi.

Aparat za stimulaciju koji stalno stimuliše kičmenu moždinu i time uspešno smanjuje bol koji se nije mogao lečiti drugim metodama.

Slika- Hronični bol može biti zastupljen u svim regijama tela. Svaki od ovih bolnih sindroma zahteva specifičnu dijagnostiku i lečenje.

 

Primeri hroničnog bola su: osteoarthritis; lumbago; miofascijalni bol; fibromialgija; različiti oblici glavobolja (migrena, klaster glavobolje, neuralgije...); centralni bol kod trzajnih lezija mozga ili moždine; hronični bol u trbuhu (npr kod pankreatitisa, ...); neuralgija; neuropatija i polineuropatija (npr dijabetes, alkoholizam,...); fantomski ud; bol tokom seksualnog kontakta; ...

Dijagnostička obrada podrazumeva dijagnostiku osnovne bolesti, ali takodje i samog hroničng bola.Visceralnim bolom (bol porekla iz unutrašnjih organa) se bave posebne kliničke discipline kao što je npr. kardilogija za bolove u srcu (http://www.kardiologija.in.rs/bol_u_grudima.htm ) ,..

Pacijent treba da prikaže bol na nekoj analognoj skali (npr 0-10 gde je 10 najjači bol koji je osetio ili kako ga zamišlja).

Svaki pacijent koji trpi hronični bol i ne oseća rezultate lečenja treba da se obrati specijalisti za lečenje bola. Oni mogu biti različitih kliničkih specijalnosti- neurohirurg, anesteziolog, neurolog, fizijatar,...Ovakav stručnjak pristupa bolu kao bolesti; poseduje iskustvo u detekciji različitih vrsta bolova i poznaje različite protkole za njihovo lečenje. Nažalost u manjim sredinama nema dovoljan broj ovakvih stručnjaka. Lečenje hroničnog bola je uvek individualno i moraju se, detaljnim razgovorom i pregledom, sagledati svi aspekti bola kod konkretnog pacijenta. Ovakav pristup bolu nije tipičan za većinu kliničara, koji akcenat najviše stavljaju na lečenje osnovne bolesti, a lečenju bola pristupaju rutinski. Veoma često sam bio u prilici da, sa manjim korekcijama u terapiji, značajno smanjim ili uklonim bol koji je, pre toga, dugo trajao. Takodje na raspolaganju su mi i metode lečenja iz trećeg nivoa, koje velika većina kliničara ne poznaje.Velika je prednost da ista osoba raspolaže mogućnostima lečenja upornog bola svim terapijskim metodama (lekovi, interventne procedure i hirurgija). U većini slučajeva terapijom bola se bave različite specijalnosti koji primenjuju samo neke metode u lečenju. To često rezultira nedovoljnom ili zakasnelom upotrebom adekvatnih tipova terapije bola. Naprimer kod diskus hernije pacijenti se predugo leče samo lekovima, a kada nema rezultata prelazi se odmah na hirurško lečenje iako, kod velikog broja slučajeva, interventne procedure bez upotrebe noža mogu dati bolje rezultate.

Vema su često neprepoznati bolovi zbog oštećenja manjih nerava različitim uzrocima. Neki od ovih uzroka zahtevaju posebne lekove, a neki male hirurške intervencije koje su veoma delotvorne (npr. neki uzroci bola u ledjima, bola u nogama, bola u stopalima, bola u šakama, bola u licu, bola u vratu, ...).

Postoje različiti terapijski protokoli za lečenje pojedinih hroničnih bolnih sindroma npr. glavobolje, lumbago, neuralgije, cervikalnog sindroma, artritisa, ... Ipak svi oni imaju zajednički opšti pristup. On podrazumeva postupnost tj. da se kreće od lekova koji imaju manje nuzefekata i jeftiniji su prema skupljem i agresivnijem lečenju. Mnoge terapijske metode se mogu grupisati u tzv. nivoe lečenja. Redosled koji je ovde naveden nije obavezujući, već više ima didaktički karakter.

Prvi nivo (može ga sprovoditi sam pacijent kod kuće uz konsultaciju ordinirajućeg lekara):

  • lečenje osnovne bolesti ako još postoji

  • vežbe relaksacije i opuštanja

  • povećanje pokretljivosti

  • paracetamol, acetaminofenon i nesteroidni analgetici (aspirin, ibuprofen, ketoprofen, naproxen,...) – tablete, inekcije ili  gelovi

  • lekovi za opuštanje mišića koji su u grču- miorelaksanti

  • alternativne metode lečenja- hiropraksija, biofeedback, masaža, joga, akupunktura, ...

Drugi nivo (uključuje obično stručnjaka koji se bavi terapijom bola, a koji može biti neurohirurg, neurolog, anesteziolog, fizijatar,... )

  • sve iz prethodnog nivoa

  • fizikalni tretman

  • TENS – transkutana električna nervna stimulacija

  • Instilacija lekova (anesteticima, depo kristalima lekova koji se nedeljama otapaju i lokalno smiruju upalu, ...) – aplikacije lekova u mesta odakle bol potiče (mišiće, tetive, nerve, radikse, zglobove, ligamenate,...). U većini slučajeva se ne radi o klasični blokadama sa kojima su možda pacijent imali iskustva. Aplikacija leka zahteva prethnodni detaljan pregled radi identifikacije bolne strukture. Nakon toga je potrebno izabrati lek i dati ga u definisani bolni anatomski predeo. Ovo obično podrazumeva davanje leka pod RTG snimkom, i sl. (videti sliku). Većina blokada koje su pacijeti imali su blokade naslepo, bez jasno definisane strukture koja zaista boli (koren živca, fasetni zglob, sakroilijačni zglob, disk, ...) uz aplikaciju neadekvatnih lekova.  Ovo rezultira da pacijent kaže "Ne želim ubrizgavanje leka jer mi prethodne bolokade nisu pomogle". Pri tome nije svestan da je verovatno neadekvatan lek dat na neadekvatno mesto.

  • sistemski opioidi (morfijum) – tablete, kapi, flasteri, inekcije, infuzije

  • lekovi za lečenje depresije - npr amitriptyline

  • kortikosteroidi – sistemski ili lokalno

  • antiepileptici – karbamazepin, gabaopentin, pregabalin,...

  • psihoterapija

  • ubrizgavanje Botox-a u zgrčene mišiće koji su generatori bola npr. kod glavobolja i drugih stanja

  

 

 

 

 

 

Slika- Procedure instilacije (aplikacije) leka i kontrasta u različite anatomske strukture koje su izvor bola. Prikazane su: diskografija, epiduralna aplikacija leka, aplikacija leka u predeo bolnog radiksa, aplikacija leka u predeo raznih zglobova koji često ostaju nedijagnostikovani kao izvor bola. Ovo su samo neke od procedura.

Treći nivo (najagresivnije metode lečenja- sprovodi ih neurohirurg):

  • sve iz prethodnih nivoa

  • manje hirurške intervencije – uklanjanje pritiska na nerv, uklanjanje ožiljka u nervu,...

  • neuromodulacija bola- stimulacija kičmene moždine ili duboka stimulacija mozga

  • Ugradnja pumpica za trajnu aplikaciju opioida i drugih lekova u kičmeni kanal

  • Druge metode

Aparat za stimulaciju koji stalno stimuliše kičmenu moždinu i time uspešno smanjuje bol koji se nije mogao lečiti drugim metodama.

Slika - Aparat koji stalno stimuliše kičmenu moždinu i time uspešno smanjuje bol koji se nije mogao lečiti drugim metodama.

Pumpica koja stalno u kičmeni kanal ubacuje male količine opioida i time uspešno smanjuje bol koji se nije mogao lečiti drugim metodama.

Slika- Pumpica koja stalno, u kičmeni kanal, ubacuje male količine opioida i time uspešno smanjuje bol koji se nije mogao lečiti drugim metodama.

Trimigeminalna neuralgija

Trigeminalna neuragija (neuralgia trigeminusa, neuragia trigemini, neuralgija lica, neuralgija glave) predstavlja bol u licu koji se javlja iznenada, velikog je intenziteta i trajanja obicno do 1 minut. Pacijenti ga cesto opisuju kao udar strujom, ubod,... Može biti provociran dodirom ili drugacijom iritacijom pojedinih delova lica ili usne duplje. (To su tzv. trigger zone). Kod primarne neuralgije izmedju napada bola nema tegoba i neurološkim pregledom se ne otkriva ništa. Ovo je vec dovoljno za postavljanje dijagnoze. Uzrok bola su degenerativne promene u ishodištu,  iz moždanog stabla, trigeminus nerva (živca koji inerviše lice, ušne školjke i usnu duplju)

Slika: Tri regije lica u kojima se, pojedinacno ili u kombinaciji, može pojaviti bol.

Pored pregleda obavezno se mora uraditi MR snimak mozga da bi se utvrdilo da li eventualno postoji razlog trigeminalne neuralgije, kada se ona zove sekundarna neuralgija. To može biti tumor, multipla skleroza, aneurizma, bolsti zuba,... Postoji veci broj trigeminalnih neuralgija: tipicne, atipicne, pre-neuralgije, posttraumatske, sekundarne, neuralgije kod multiple skleroze i neuralgije rezistentne na klasicno lecenje. Potrebno je od pocetka razlikovati o kom tipu se radi, jer se lecenje može znatno razlikovati. Pored ovoga postoje i brojni drugi sindromi koji se manifestuju bolom u licu i njih je potrebno razlikovati od trigeminalne neuralgije.

Najcešce se radi o klasicnoj rigeminalnoj neuralgiji ciji uzrok je skoro uvek pritisak krvnog suda na nerv, kao što je prikazano na slici.

Slika: Strelica prikazuje mesto gde arterija vrši pritisak na trigeminalni nerv izazivajuci bol. 

Lecenje se uvek pocinje lekovima. Najcešce se primenjuje Tegretol.

Ukoliko lekovi ne daju rezultate ili su, nakon više godina lecenja, rezultati sve lošiji može se planirati operativno lecenje. Ono je indikovano kod oko 50% pacijenata.

Postoji nekoliko tipova operativnog lecenja:

  • Operacija- Mikrovaskularna dekompresija- Minimalno otvaranje lobanje i uklanjanje svakog pritiska na trigeminus nerv. Ova metoda pokazuje odlicne dugotrajne rezultate u preko 80% slucajeva i danas najcešce izvodimo ovu intervenciju. Intervencija traje oko 2 sata i odlicno je podnose i pacijenti stariji od 70 godina.

    Slika: trigeminus nerv (žute boje) je oslobodjen od pritiska okolne arterije i obložen teflonom. Videti anatomiju na pocetnoj strani.

  • Kod starijih ljudi, koji nisu kandidati za opštu anesteziju, se preporucuje intervencija kojom se uništavaju bolna vlakna u delu trigeminus nerva koji se zove ganglion (Gangion Gasseri, Gaserov ganglion). Uništavanje se izvodi povišenom temaperaturom na vrhu igle koja se uvodi preko kože lica. Intervencija se radi uz pomoc posebnog aparata  za zagrevanje vrha igle. Ova metoda nema dobre rezultate kao prethodna.

  • Kod veoma starih ljudi, sa procenom dužine života manjom od 2 godine, se primenjuje uništavanje nerava na licu (cupanje nerava, uništavanje otrovima,...). Ova metoda nema dugotrajno dobre rezultate i cak može dovesti nakon 1-3 god. do još jaceg bola (deaferentacioni bol)

Pored trigeminalne postoje i neuralgije drugih nerava, a najcešca je grosofaringealna neuralgija. Ona se takodje pocinje leciti lekovim. Ukoliko oni ne obezbole pacijenta dovoljno oni se lece operativno veoma uspešno. 

 

 

GLAVOBOLJA

Glavobolja je jedno od najcešcih bolnih stanja i cešce se javlja kod žena. Ona je u 90% slucajeva rezultat grca (spazma) mišica glave i vrata. 
    Glavobolje se dele na primarne, kod kojih je glavobolja osnovna bolest, i sekundarne koje su posledica nekih drugih bolesti. U primarne glavobolje spadaju migrena, tenziona glavobolja, i tzv. cluster glavobolja. Uzroci sekundarne glavobolje mogu biti brojni od blagih kao što su viroza, visoka temperatura, bolesti ocuju, bolesti sinusa itd, do veoma ozbiljnih kao što su tumori mozga, meningitis, krvarenja,...  Svaki od ovih oblika glavobolje zahteva specificnu dijagnostiku i lecenje. Cesto se srecu pacijentkinje sa glavoboljama specificnog tipa koje se godinama bezuspešno  lece npr Brufenom i slicnim lekovima. 

Glavobolja tenzionog tipa - Nastaje zbog stiskanja (kontrakcije) mišica, a naziva se još i psihomiogena, neuroticna ili stresna glavobolja. Ovaj spazam je izazavan napetošcu, stresom, nepravilnim položajem vratnog dela kicmenog stuba,... Ovu glavobolju takode, mogu uzrokovati povišena temperatura,  stres, PMS, mamurluk, apstinencija od kafe i alkohola, upale uha, ždrela i sinusa, bolesti zubi i desni, kao i neki lekovi.Može trajati od pola sata do nedelju dana.
    Bol je u obliku pritiska i stezanja poput obruca, obicno u predelu cela, slepoocnicama, ali i u potiljku. Može biti blaga, ne više od obicne nelagode, ali može biti i veoma neprijatna. Pored bola može biti prisutna blaga mucnina, ali nikad nema povracanja.
    Osim na bol u glavi,  bolesnici se cesto žale i na druge probleme – nadutost u stomaku, stezanje u grlu, lupanje srca,  razdražljivost,  slabu  koncentraciju i pamcenje. Rec je, zapravo, o dugotrajnoj napetosti mišica glave i vrata kao fizickom izrazu psihicke napetosti.
    Hronicna tenziona glavobolja cešca je od epizodicne. Karakteristike boli su iste, samo je intenzitet slabiji. Bitna karakteristika je da osecaj boli nikad ne prestaje, iako varira u intenzitetu do gotovo neprimente glavobolje.

migrena

Migrena je vrsta glavobolje koja se najcešce javlja sa jedne strane glave, veoma je intenzivna, ukoliko se ne popije analgetik traje oko 4-48 casova. Ona može biti pracena mucninom, povracanjem i osetljivošcu na svetlost, buku i mirise. Nekada se pola sata pre glabobolje mogu javiti smetnje vida, trnjenje,... (aura). 

Uzrok migrene nije poznat ali se veruje da mehanzam pokrece širenje i sužavanjem krvnik sudova mozga.

Za diganozu migrene najvažniji je pregled. Cesto se pacijenti lece pod pogrešnim dijagnozama sinusitis, tenziona glavobolja, neuralgija, klaster (cluster) glavobolja,...

Lecenje podrazumeva uzimanje leka u toku aure ili na pocetku napada glavobolje da bi ona prestala. Najcešce se uzimaju klasicni lekovi protiv bola- Brufen, Diklofenak, ... Ovi lekovi, nakon odredjenog vremena, mogu izazvati gastritis (upalu sluzokože želuca). Druga opcija su lekovi triptani (Imigran, Zomig, Naramig). Oni se ne preporucuju pacijentima sa nekim bolestima srca.

Ukoliko su napadi glavobolje cesti treba sprovesti i prevenciju. Time napadi mogu da nestanu ili da se znacajno prorede. Postoje razliciti nacini prevencije. Na pocetku treba ustanoviti faktore koji doprinose nastanku napada i njih eliminisati. Pored toga mogu se primenjivati razlicite grupe lekova: beta blokatori, pojedini antiepileptici, antidepresivi,... Svaki od ovih lekova ima indikacije i kontraindikacije i potrebno je iskustvo da bi se izabrao pravi lek u odgovarajucoj dozi koji ce znacajno smanjiti broj napada glavobolje.

Slika: Lokalizacija razlicitih tipova glavobolje

Potiljacne glavobolje- okcipitalne glavobolje cesto nastaju zbog pritiska na potiljacni nerv (neuralgia n. occipitalis, okcipitalna neralgija) je veoma cesto oboljenje i maneifestuje se jakim bolovima u predelu potiljka (obicno sa jedne strane) u vidu potiljacne glavobolje ili bola u vratu. Bol može imati karakteristike strujnog udara, žarenja, paljenja,... On se može širiti prema uhu i prednjoj strani vrata ili prednjem delu glave. Takodje se može javljati utrnulost polovine potiljacnog dela poglavine. Bolest cesto ostaje neprepoznata ili se pogrešno dijagnostikuje kao cervikalni sindrom. Važno je postaviti pravu dijagnozu i tada postoje efikasni nacini lecenja.

Postherpeticna neuralgija

Predstavlja hronicni neuropatski bol koji zaostaje nakon infeksije herpes zostera u 20% slucajeva. Infekcija je izazvana virusom varichela-zoster (ponovna infekcija virusom ovcijih boginja) i cešca je kod starijih i imunodeficijentnih osoba. Infekcija i kasniji bol se protežu duž nerava. Najcešce su zahvaceni: interkostalni nerv (nerv izmedju rebara), nervi lica, nervi ekstramiteta,... Cesto se infekcija ne prepozna i naknadni bol se zato ne dijagnostikuje i ne leci kao postherpeticna neuralgija.  Za bol je tipican žareci bol koji nastaje i na slabije dodire bolne zone. Adekvatnim lokalnim tretmanom i lekovima može se bol zacajno smanjiti.

Polineuropatija

Polineuropatija oznacava oštecenje više perifernih živaca, narocito na krajnjim delovima ekstremiteta. Vrlo cesto je to sastavi deo neke sistemske bolesti. Primarno mesto oštecenja može biti vlakno živca (npr. u šecernoj bolesti, izloženosti štetnim supstancama) ili omotac vlakana (npr. u akutnoj ili hronicnoj upalnoj polineuropatiji, leukodistrofijama ili Guillan-Barreovu sindromu). Ako su zahvacena mala mijelinska vlakna, javlja se primarni gubitak oseta za temperaturu i bol, a u slucaju zahvacanja velikih vlakana javljaju se slabosti mišica. U okviru neuroloških deficita cesto se javlja bol u vidu: parestezija, žarenja, pecenja, utrnulosti, osecaja stezanja. Tipicna je bolna osetljivost živcanih završetaka u mišicima na pritisak. Bol je cešca nocu, a može se pogoršati dodirivanjem zahvacenog podrucja. Ako bolest napreduje, javljaju se znaci gubitka oseta, tipicno po distribuciji "carapa i rukavica". Zbog poremecaja osetnih živaca otežan je i hod.

Dijagnoza se postavlja na osnovu neurološkog pregleda i EMNG

Lecenje podrazumeva: lecenje osnovne bolesti, adekvatno lecenje bola, lecenje radi oporavka nerava, fizikalni tretman,...

Fibromijalgija

Fibromijalgija je hronicno stanje ili bolni sindrom koje karakteriše  bolnost mišica, ligamenata i tetiva pracena umorom. Karakteristicne su i odredenbe tacke u telu koje su vrlo bolne na dodir. 

 Fibromijalgija je cešca u žena. Obicno se tegobe pocnu javljati izmedu 30-50. godine života.
Cesto osobe sa apnejom u snu ili grcevima u nogama imaju fibromijalgiju. Fibromijalgija je cešca kod osoba koje boluju od reumatoidnog artritisa, lupusa, ankiloznog spondilitisa, te drugih autoimunih ili reumatoloških bolesti (sekundarna fibromijalgija).

 SIMPTOMI: Simptomi su razliciti i zavise od vremenskih prilika, izloženosti stresu, a mogu zavisiti i od doba dana/noci.

Najcešce tegobe su sledece:

• Rasprostranjen/difuzni bol. Specificne tacke na tijelu, koje su bolno osetljive na dodir, su: vrat, ramena, grudni koš, laktovi, kukovi i kolena. Bol je cesto prisutna mesecima i pracena je osecajem ukocenosti zglobova.

• Umor i poremecaj sna. Ljudi koji boluju od fibromijalgije se cesto bude umorni iako spavaju 7-8 sati nocu. Grcevi u nogama i «nemirne noge» takoder remete san kod fibromijalgije.

• Sindrom iritabilnog kolona (Spasticni kolon). Cesto su prisutni opstipacija, prolivi praceni nadutošcu i abdominalnim grcevima.

• Glavobolje i disfunkcija zgloba donje vilice. Mnogi imaju tenzione glavobolje, ukocenost vrata i ramena, te osetljivost temporomandibularnog zgloba.

• Pojacana osjetljivost na mirise, zvuk, svetlo i dodir.

Cesto se javljaju i: Depresivna stanja; trnci u rukama i nogama; teškoce koncentracije; suvoca usta, ociju i kože; bolne menstruacije; anksioznost; bol u grudnom košu; vrtoglavice; promjene raspoloženja

 Fibromijalgiju nije lako dijagnostikovati jer ne postoji odredeni test ili nalaz krvi koji je sigurno može dokazati. Fibromijalgija je ISKLJUCIVO KLINICKA DIJAGNOZA. Pored pregleda rade se: laboratorijske analize, rentgensko slikanje bolnih mesta, uglavnom da se iskljuce bolesti kao što su reumatoidni artritis, mulipla skleroza, sistemski lupus. 

 Vrlo je važno naglasiti da fibromijalgija ne dovodi do invaliditeta, te da  paciientkinje mogu sasvim normalno funkcionisati uz pravovremenu dijagnozu i terapiju .

Postoperativni bol

 

Nakon brojnih operacija mogu zaostati bolovi. Primeri operacija su: amputacija dojke, amputacija ekstremiteta, operacija na plucima, operacija srca, operacija žucne kese, operacija hernije, razne operacija u trbuhu, operacija kuka, operacija kolena, carski rez i druge ginekološke operacije, ... Bol koji zaostaje iza operacije se obicno povezuje sa bolešcu koja je operacijom lecena. U vecini slucajeva se radi o raznim tipovima neropatskog bola koji se lece sasvim drugim metodama od primarne bolesti. Ovaj tip bola se javlja nakon razlicitih operacija u 5-50%. Cesto sam bio svedokom višegodišnjeg ispitivanja npr:

  • nakon holecistektomija (ponavljani ultrazvucni i CT snimci trbuha, gastroskopije, laboratorija, kolonoskopije, holecistegrafije,...). Postavljanja je dijagnoza posholecistektomnog sindroma, a ustvari se radilo o neuroptaskom bolu
  • nakon torakotomije bol izmedju rebara – posttorakotomijski sindrom
  • nakon operacije bol u predelu reza sa pokušajem da se on reši samo nošenjem midera
  • bol u kolenu nakon operacija koji više nije bio rezultat promenama u kolenu
  • ...

 Ukoliko postoji višemesecni bol nakon operacija potrebno je rezgraniciti njegove uzroke jer se ne lece svi na isti nacin.

BOL KOJI IMITIRA BOLEST UNUTRAŠNJIH ORGANA

 

Postoje brojni bolni sindromi koji imitiraju druge bolesti. Često sam u prilici da lečim pacijente koji su mnogo puta ispitivani i dugo lečeni zbog sumnje na bolest odredjenih organa (srca, pluća, želuca, jetre, jednjaka, creva, bubrega,...), a radilo se o oštećenju živaca trupa. Često takvi pacijenti dolaze sa velikim brojem ponovljanih ispitivanja i dugotrajnom neadekvatnom terapijom. Važno je uvrditi da li je uzrok bola neki nerv, na kom mestu je proces i o kom procesu se radi. Ovo su često samo senzitivni nervi, tako da je pregled najvažniji dijagnostički postupak, dok su EMNG i ostali nalazi često normalni.  Pregled je specifičan i zahteva dobro poznavanje ove patologije.

 

 

Palijativna terapija

Palijativno lecenje se dominatno sprovodi kada se ne ocekuje izlecenje kod pacijenta. Ovde spada i lecenje bola koje ima svoje specificnosti u odnosu na klasicno lecenje bola.

PITANJA PACIJENATA

Ovo su neka od pitanja pitanja koje  mi pacijenti postavljaju. Možda i Vi imate slicne tegobe?

1. Postovani, vec sest meseci imam bolove na levoj strani glave, koji se sire prema licu i prema levoj strani vrata. Isla sam i kod stomatologa i oftalmologa koji su utvrdila da glavobolja nema veze ni sa zubima a ni sa uvom ili sinusima. . Sam bol krece odmah iznad uva i precnika je i duzine kaziprsta da bi se potom rasirio prema slepoocnici, hocu reci prvo taj mali deo glave iznad uva pocne dfa me boli. . Tek nakon krece da me boli cela leva strana glave i vrata. A inace bol je poceo kada sam za novu godinu oprala kosu i izasla vani a bilo je i prilicno hladno. Zanima me sta moze biti. Unapred hvala. 

Poštovana,
Dolazi u obzir veci broj tipova glavobolja koje se lece razlicito. Presudan je pregled specijaliste koji se ovim bavi. 

2.Postovani postavljena mi je dijagnoza exstrusio disci intervert. L4-l5, zbog velicine hernija disca doktor je preporucio operativno lecenje, molim vas da mi kazete dali je moguce lecenje drugim metodama-fizikalnom terapijom ili slicno. Hvala vam na odgovoru.

Poštovani,
Lecenje vecine diskus hernija ne zahteva operaciju. Ipak najbolje je da odluku o tome donese neurohirurg koji moze i operisati disk ali ga i leciti i procedurama bez operacije. On ce vam reci da li je odmah potrebna operacija, da li se moze pokusati drugim metodama lecenja (najcesce je to moguce) . Konacno vazno je da vam dijagnostikuje sve izvore bola osim diskus hernije i kaze koja je verovatnoca da deo bola zaostane i nakon opercije i kako ce se on dalje leciti. Odredjeni bol nakon operacje diskus hernije zaostaje u 25-50% slucajeva. 

Primeri

PERSONAL CASES - PERSONAL FÄLLE

Primer 1- Trigeminalna neuralgija

Pacijentkinja starosti 70 godina je imala bolove u licu unazad 20 godina. I pored različitih lekova (Tegretol, Neurontin, antidepresivi, analgetici, morfijum, Baclofen, alternativne metode lečenja...) tipični bolovi su se širili sa gornje usne na oko, te na kraju je bila zahvaćena cela leva polovina lica. Bolovi su bili izazivani i najmanjim dodirom gornje usne (izazivao ih je čak i vetar).  Bili su veoma intenzivni i na kraju su se javljali od nekoliko puta na dan do nekoliko desetina puta na dan. Snimak mozga magnetnom rezonancom je bio praktično uredan. Bila je sumnjiva samo jedna arterija u blizini nerva za lice. Pacijentkinju sam operisao metodom mikrovaskularne dekompresije. Odmah nakon operacije bolova nije bila, usna više nije bila ni izbliza toliko osetljiva, a pacijentkinja je odlično podnela operaciju. Za nekoliko dana je mogla da nastavi da vodi normalan život.