Glavobolja je jedno od najčešcih bolnih stanja i češce se javlja kod žena. Ona je u 90% slučajeva rezultat grča (spazma) mišića glave i vrata.
Glavobolje se dele na primarne, kod kojih je glavobolja osnovna bolest, i sekundarne koje su posledica nekih drugih bolesti. U primarne glavobolje spadaju migrena, tenziona glavobolja, i tzv. cluster glavobolja. Uzroci sekundarne glavobolje mogu biti brojni od blagih kao što su viroza, visoka temperatura, bolesti ocuju, bolesti sinusa itd, do veoma ozbiljnih kao što su tumori mozga, meningitis, krvarenja,… Svaki od ovih oblika glavobolje zahteva specificnu dijagnostiku i lecenje. Često se sreću pacijentkinje sa glavoboljama specificnog tipa koje se godinama bezuspešno leče npr Brufenom i sličnim lekovima. Kod preko 78% pacijenta koji imaju česte intenzivne glavobolje možemo savremenim lekovima ili, u težim slučajevima, posebnim ambulantnim procedurama zaustaviti odmah bol i kontrolisati ga. Za ovakav rezultat zaslužan je multidisciplinarni pristup (pregled više specijalista) koji često praktikujemo. Ovi specijalisti dobro poznaju patologiju bola i nalaze uzroke glavobolje, koji su često udruženi, čak kada su snimci i analize naizgled uredni (npr bol iz predela sinusa).

Glavobolja tenzionog tipa – Nastaje zbog grčenja (kontrakcije) mišica, a naziva se još i psihomiogena, neuroticna ili stresna glavobolja. Ovaj spazam je izazavan napetošcu, stresom, nepravilnim položajem vratnog dela kičmenog stuba,… Ovu glavobolju takode, mogu uzrokovati povišena temperatura, stres, PMS, mamurluk, apstinencija od kafe i alkohola, upale uha, ždrela i sinusa, bolesti zuba i desni, kao i neki lekovi. Može trajati od pola sata do nedelju dana.
Bol je u obliku pritiska i stezanja poput obruča, obično u predelu čela, slepoočnicama, ali i u potiljku. Može biti blaga, ne više od obične nelagode, ali može biti i veoma neprijatna. Pored bola može biti prisutna blaga mucnina, ali nikad nema povraćanja.
Osim na bol u glavi, bolesnici se cesto žale i na druge probleme – nadutost u stomaku, stezanje u grlu, lupanje srca, razdražljivost, slabu koncentraciju i pamcenje. Reč je, zapravo, o dugotrajnoj napetosti mišica glave i vrata kao fizičkom izrazu psihičke napetosti.
Hronicna tenziona glavobolja je češca od epizodicne. Karakteristike boli su iste, samo je intenzitet slabiji. Bitna karakteristika je da osećaj boli nikad ne prestaje, iako varira u intenzitetu do gotovo neprimente glavobolje.

Migrena

Migrena je vrsta glavobolje koja se najčešce javlja sa jedne strane glave, veoma je intenzivna, ukoliko se ne popije analgetik traje oko 4-48 casova. Ona može biti praćena mučninom, povraćanjem i osetljivošću na svetlost, buku i mirise. Nekada se pola sata pre glabobolje mogu javiti smetnje vida, trnjenje,… (aura).

Uzrok migrene nije poznat ali se veruje da mehanizam pokreće širenje i sužavanje krvnih sudova mozga.

Za diganozu migrene najvažniji je pregled. Često se pacijenti leče pod pogrešnim dijagnozama sinusitis, tenziona glavobolja, neuralgija, klaster (cluster) glavobolja,…

Lecenje podrazumeva uzimanje leka u toku aure ili na pocetku napada glavobolje da bi ona prestala. Najčešce se uzimaju klasični lekovi protiv bola- Brufen, Diklofenak, … Ovi lekovi, nakon odredjenog vremena, mogu izazvati gastritis (upalu sluzokože želuca). Druga opcija su lekovi triptani (Imigran, Zomig, Naramig). Oni se ne preporucuju pacijentima sa nekim bolestima srca.

Ukoliko su napadi glavobolje česti treba sprovesti i prevenciju. Time napadi mogu da nestanu ili da se značajno prorede. Postoje različiti načini prevencije. Na pocetku treba ustanoviti faktore koji doprinose nastanku napada i njih eliminisati. Pored toga mogu se primenjivati različite grupe lekova: beta blokatori, pojedini antiepileptici, antidepresivi,… Svaki od ovih lekova ima indikacije i kontraindikacije i potrebno je iskustvo da bi se izabrao pravi lek u odgovarajućoj dozi koji će značajno smanjiti broj napada glavobolje.

Slika: Lokalizacija različitih tipova glavobolje

Potiljačne glavobolje- okcipitalne glavobolje cesto nastaju zbog pritiska na potiljačni nerv (neuralgia n. occipitalis, okcipitalna neralgija) je veoma često oboljenje i manifestuje se jakim bolovima u predelu potiljka (obično sa jedne strane) u vidu potiljačne glavobolje ili bola u vratu. Bol može imati karakteristike strujnog udara, žarenja, paljenja,… On se može širiti prema uhu i prednjoj strani vrata ili prednjem delu glave. Takodje se može javljati utrnulost polovine potiljacnog dela poglavine. Bolest često ostaje neprepoznata ili se pogrešno dijagnostikuje kao cervikalni sindrom. Važno je postaviti pravu dijagnozu i tada postoje efikasni načini lečenja. Kod preko 78% pacijenta koji imaju česte intenzivne glavobolje možemo savremenim lekovima ili, u težim slučajevima, posebnim interventnim ambulantnim procedurama zaustaviti odmah bol i kontrolisati ga.

VIŠE O OKCIPITALNOJ GLAVOBOLJI