Fibromijalgija je hronično stanje ili bolni sindrom koje karakteriše bolnost mišica, ligamenata i tetiva praćena umorom. Karakteristične su i odredjene tacke u telu koje su vrlo bolne na dodir.

Fibromijalgija je češća u žena. Obicno se tegobe pocnu javljati izmedu 30-50. godine života.
Često osobe sa apnejom u snu ili grčevima u nogama imaju fibromijalgiju. Fibromijalgija je češca kod osoba koje boluju od reumatoidnog artritisa, lupusa, ankiloznog spondilitisa, te drugih autoimunih ili reumatoloških bolesti (sekundarna fibromijalgija).

SIMPTOMI: Simptomi su različiti i zavise od vremenskih prilika, izloženosti stresu, a mogu zavisiti i od doba dana/noći.

Najčešce tegobe su sledeće:

  • Rasprostranjen/difuzni bol. Specifične tačke na tijelu, koje su bolno osetljive na dodir, su: vrat, ramena, grudni koš, laktovi, kukovi i kolena. Bol je često prisutna mesecima i praćena je osećajem ukočenosti zglobova.
  • Umor i poremećaj sna. Ljudi koji boluju od fibromijalgije se često bude umorni iako spavaju 7-8 sati noću. Grčevi u nogama i «nemirne noge» takoder remete san kod fibromijalgije.
  • Sindrom iritabilnog kolona (Spastični kolon). Često su prisutni: opstipacija, prolivi praćeni nadutošcu i abdominalnim grčevima.
  • Glavobolje i disfunkcija zgloba donje vilice. Mnogi imaju tenzione glavobolje, ukočenost vrata i ramena, te osetljivost temporomandibularnog zgloba.
  • Pojačana osjetljivost na mirise, zvuk, svetlo i dodir.

Često se javljaju i: epresivna stanja; trnci u rukama i nogama; teškoće koncentracije; suvoća usta, očiju i kože; bolne menstruacije; anksioznost; bol u grudnom košu; vrtoglavice; promjene raspoloženja

Fibromijalgiju nije lako dijagnostikovati jer ne postoji odredjeni test ili nalaz krvi koji je sigurno može dokazati. Fibromijalgija je ISKLJUCIVO KLINICKA DIJAGNOZA. Pored pregleda rade se: laboratorijske analize, rentgensko slikanje bolnih mesta, uglavnom da se isključe bolesti kao što su reumatoidni artritis, mulipla skleroza, sistemski lupus.

Vrlo je važno naglasiti da fibromijalgija ne dovodi do invaliditeta, te da paciientkinje mogu sasvim normalno funkcionisati uz pravovremenu dijagnozu i terapiju .