Dr Željko Kojadinović — NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA
Dr Zeljko Kojadinovic — Pain Treatment & Neurosurgery
Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola
Medicinski sadržaj ažuriran: maj 2026.
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Da li ste u bolu?
Tu sam da pomognem uz pomoć mog znanja i iskustva, ali i dopunskom analizom svakog kompleksnog slučaja uz pomoć med. VEŠTAČKE INTELIGENCIJE.
Vratna diskus hernija- poslušaj audio objašnjenje Dr Kojadinovića od 5 minuta
Bolesti vratnog dela kičmenog stuba su mnogobrojne i uglavnom počinju različitim bolnim sindromima. Najčešće je prisutan bol u vratu sa ili bez širenja u glavu, rame i ruku (cervikalni sindrom-syndroma cervicale, sy cervicocephalicum, sy cervicobrachiale). Kod uznapredovale bolesti, a nekad i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine i/ili korena nerava (mijelopatije i radikulopatije). One se manifestuju slabošću, utrnulošću, peckanjem i/ili nespretnošću u predelu ruku i nogu. Često postoji i osećaj vrtoglavice i nestabilnosti, naročito pri nekim pokretima u vratu.
Uvod o vratnoj diskus herniji
Ako pacijent ispolji neki od ovih simptoma, biće upućen kod specijaliste (neurohirurga, neurologa ili fizijatra) na detaljan neurološki pregled, nakon čega će biti određena dodatna ispitivanja. Najčešća dodatna ispitivanja uključuju: rentgenski snimak kičme u različitim projekcijama; elektromiografiju (EMG, EMNG) za procenu stanja živaca i mišića; somatosenzorne evocirane potencijale (SSEP) za procenu stanja kičmene moždine i živaca; snimanje obolelog dela kičme kompjuterizovanom tomografijom (CT kičme) ili češće magnetnom rezonancom (MR). Mogu se koristiti i druge dijagnostičke metode. Najčešće su dovoljni pregled i MR snimak.
Tokom dijagnostičkog procesa, zadatak neurohirurga je da identifikuje tip bolnog sindroma, vrstu neurološkog deficita i da li su oni uzrokovani stanjima koja zahtevaju hirurško lečenje (pritisak na nervne strukture i/ili nestabilnost kičme). Broj dijagnoza koje se mogu postaviti tokom dijagnostike je veliki. Neke dijagnoze ukazuju samo na simptome (npr. sy cervicale – bol u vratu); druge na oštećenja nervnih struktura (npr. radikulopatija), dok treće ukazuju na uzrok simptoma (npr. diskus hernija, protruzija diska). Mnoge dijagnoze su zapravo sinonimi (npr. hernijacija vratnog diska i vratna diskus hernija).
Primer različitih nivoa dijagnoza kod istog pacijenta može biti sledeći slučaj: degeneracija i naprezanje vratnog diska dovode do protruzije dela diska (protruzija diska), koji pritiska na koren živca za ruku i oštećuje ga (radikulopatija). Ovo se kod pacijenta manifestuje bolom u vratu i ruci (cervikobrahialgija). Dakle, ovaj pacijent će kod lekara dobiti dijagnozu cervikobrahialgija, kod neurologa dijagnozu cervikalna radikulopatija, a nakon snimanja kičme magnetnom rezonancom biće postavljena i dijagnoza diskus hernija cervikalis. Tek sve ove tri dijagnoze zajedno odražavaju pravo stanje pacijenta.
U daljem tesktu ćemo obraditi: najčešće bolne sindrome, najčešće neurološke deficite i najčešće uzroke bola i deficita
Uzroci bola u vratu
Vratna diskus hernija često počinje kao bol u vratu. Medjutim veliki je broj bolesti koje se mogu manifestovati bolom u vratu. O uzrocima bola u vratu možete pročitati na strani ovog sajta. Na početku bolesti dominiraju tzv. miofascijalni bolovi. Obično se manifestuju kao bol u vratu ili duž kičmenog stuba. Oni nastaju zbog upale i grča u brojnim mekim tkivima npr. u mišićima, ligamentima, kapsulama zglobova i pripojima ovih struktura.
Ukoliko hronični bol dugo traje on može postati bolest za sebe. U tim slučajevima, i kada se izleči uzrok bola, bol ostaje. Ovo se tumači različitim promenama u nervnom sistemu (tkivima oko kičmenog stuba, korenu živca, kičmenoj moždini, čak i u mozgu). Do ovih promena dovodi primarni uzrok ali i dugotrajno trpljenje bola. Zbog toga je važno da se, poštopoto, spreči da značajan bol neprekidno traje duže od 3-6 meseci.
Simptomi vratne diskus hernije
Neurološki deficiti kod vratne diskus hernije mogu biti u vidu oštećenje korena živaca za ruke zbog pristika na njih (radikulopatija) ili oštećenje vratnog dela kičmene moždine (mijelopatije). Vratna radikulopatija se najčešće manifestuje: bolom koji se širi u rame i ruku; utrnulošću i mravinjanjem najčešće u prstima šake; slabošću jedne ili više grupa mišića na jednoj ili obe ruke, ponekad praćenih atrofijom mišića. Mijelopatija se najviše manifestuje na nogama u vidu njihove slabosti, nespretnosti i utrnulosti.
U nerohirurgiji je važno ustanoviti 3 tipa procesa na kičmi, koji dovode do bola i neuroloških oštećenja, a koji se mogu lečiti hirurški. To su: a- patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture (kičmenu moždinu ili korene živaca); b- nestabilnost delova kičmenog stuba i c- drugi, hirurši rešiv, uzrok bola.
Diskus hernija, Spondiloza, diskopatija, stenoza
Najčešće patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture nastaju kao posledica degenerativnih promena unutar kičmenog stuba (diskova, pršljenova, zglobova, ligamenata,…). Redje su posredi tumori, infekcije, urodjene anomalije, povrede,… Ove promene najčešće, pored bolova, izazivaju i neka neurološka oštećenja.
Degenerativne promene mogu zahvatiti diskove. U njima, tokom godina, dolazi do «zamora materijala» kao posledica opterećenja i lošijeg sastava diska (disk manje otporan na ponavljana opterećenja se može naslediti). Disk se sastoji iz središnjeg dela (nucleus pulposus) koji služi kao amortizer, a bogatiji je vodom i perifernog prstena koji daje čvrstinu disku. U slučaju degeneracije središnji deo gubi vodu i postaje krtiji, periferni prsten puca i dešava se slučaj kao na slici ispod. Tada dijagnoza procesa na kičmi može da glasi: hernijacija diska, Protrusio disci, Prolapsus disci, ekstruzija diska, diskus hernija, diskus hernia, discus hernia, kičmena kila,… U kliničkom smislu ovo može da odgovara dijagnozama: Radiculopathia, Radiculomyelopathia, Sy cervicobrachiale, … Diskovi imaju naziv prema pršljenovima izmedju kojih se nalaze- C2-C3, C3-C4, C5-C6, C7-Th1.(ili C2C3, C3C4, C5C6, C7Th1)
Degenerativne promene pršljenova dovode do koštanog suženja kanala što se zove spinalna stenoza. Odgovaraju joj pojmovi: Stenosis canalis spinalis centralis i Stenosis recessuss lateralis. Suženje izazivaju najčešće različiti koštani izraštaji sa delova pršljena ( Pojmovi koji se za ovo vežu su spondiloza- spondylosis, spondilartroza- spondylarthrosis, osteofiti,…).
Slika prikazuje poprečni presek grudnog pršljena. Levo se vidi kičmeni kanal normalne širine, a desno je kanal sužen koštanim izraštajima označnim strelicama.
Stenoza je češća u vratnom delu kičme, a diskus hernija u slabinskom delu kičme. Grudna kičma je redje zahvaćena ovim procesima.
Lečenje vratne diskus hernije
Lečenje može biti simptomatsko, fizikalno ili hirurško. Cilj lečenja je da se deo koji vrši pritisak na nervnu strukturu „odmakne“ od nje. Glavno je pitanje, ako pacijent ima dijagnozu -diskus hernija, „operacija ili ne“? Ukoliko pacijent zbog diskus hernije ima samo bol treba probati sve metode terapije bola pre odluke za operaciju. Ukoliki se bol pravilno leči većina diskus hernija ne zahteva operativno lečenje. Ukoliko je indikovana operacija se sprovodi pristupanjem disku „od napred“ ili „od nazad“.
Kod vratne kičme, ukoliko dominira rast koštanih izraštaja (osteofita), najčešće se radi odstranjenje kompletnog diska i koštanih izraštaja operacijom od napred. Umesto odstranjenog diska ubacuje se transplantat karlične kosti, veštački materijali (npr struktura zvana kejdž, cage,…) ili proteza.
Rezom na prednjem delu vrata (dužine oko 4 cm) se pristupa prednjem delu kičme. Odstrani se disk. Umesto njega se postavi zamena i rana se ušije tako da se, posle par meseci, rez ne primećuje.
Rentgenski snimak vratne kičme posle operacije diska- Odstranjeni diskovi zamenjeni disk protezama.
Ukoliko u predelu vrata postoji samo diskus hernija može se raditi operacija od nazad slično kao u slabinskoj kičmi. (laminectomia, interhemilaminectomia, laminoplastica,…)
Takodje ukoliko postoji indikacija za operaciju viče se radi nivoa često se radi operacija od nazad’ laminektomija ili laminoplastika. U slučaju udružene nestabilnosti indikovana je i fiksacija šrafovima.
Nestabilnost vratne kičme
Nestabilnost kičme podrazumeva svaku promenu odnosa izmedju pršljenova koja vodi ka poremećaju posture, bolovima i/ili neurološkim oštećenjima. Ona je najčešće rezultat povrede ili degenerativnih promena. Nestabilnost se dijagnostikuje rentgenskim, CT i MR snimcima. Nakon toga se odlučujemo da li nestabilnost da lečimo operativno i kojom metodom.
Oporavak nakon operacije vratne diskus hernije
U dobro odabranim slučajevima bol se hirurški uspešno reši (nestaje ili se znatno smanji) u 90% slučajeva. Ukoliko se na vreme operiše značajno se popravljaju i oštećenja živaca i kičmene moždine (slabost, utrnulost, nespretnost). Oštećeni nervi i kičmena moždina, se manjim delom odmah oporave nakon uklanjanja pritiska na njih. Za oporavak zaostalih neuroloških deficita (slabost mišića, utrnulost, nespretnost, peckanje,…) potrebni su vreme i dodatne terapijske metode. Obično se 75% oporavka dogodi u prvih 6 meseci. Ukoliko je neurološko oštećenje bilo veće i duže trajalo, pogotovo kod starijih ljudi, utoliko će više trajnog deficita zaostati.
Operativno lečenje kičme je uvek samo deo terapije. Pre, a pogotovo posle operacije, potrebne su i druge metode lečenja. Dominantno mesto zauzimaju simptomatska i potporna terapija, te fizikalno lečenje i menjanje navika pacijenta. Simptomatska terapija je obično terapija protiv bola i upale (antireumatici, nesteroidni analgetici – Movalis, Nimulid, Diklofenak,,…), te protiv grča mišića (Benzodiazepam, Tetrazepam,…). Potpora regeneraciji nervnih tkiva podrazumeva upotrebu različitih lekova. Ovi lekovi su često skupi i njihov terapijski efekat nije presudan, a često nije ni dokazan (različiti preparati B vitamina, OHB-12 inekcije,…).
Metode fizikalog lečenja su brojne, a izdvajamo značaj kineziterapije uz edukaciju pacijenata u vezi faktora rizika. Da bi se naglasio značaj poslednjeg često se ustanove koje se bave lečenjem bolova u kičmi nazivaju „Back school“. Pored njih postoje elektroterapija, magnetoterapija, laser, zagrevanje, masaža i alternativnije metode- akupresura, hiropraksija, akupunktura,… Ove alternativne metode lečenja su u svetu više zastupljene nego kod nas. Važno je znati da i za njih terapeut mora biti edukovan i stručan, te da ih ne treba forsirati kada postoje uspešnije metode lečenja. Pacijentima često nije jasno da i ove metode imaju kontraindikacije i štetne efekte.
Bolovi nakon operacije vratne diskus hernije
Operativno lečenje dovodi do stabilizacije kičme i uklanja pritisak na nervne strukture. Ovim se smanjuje bol i sprečava dalje propadanje nervnih elemenata. Ipak oko 25% pacijenata ima bol nakon operacije vratne diskus hernije. Uzrok obično nije loše izvedena operacija. Uzrok zaostalog bola mogu biti diskom izazvana oštećenja nervnih struktura, ali i postojanje udruženih bolesti. Ove bolesti izazivaju bol u vratu koji nije izazvan pritiskom na koren živca ili nestabilnošću. One su opisane na strani o bolu u vratu. To su npr: miofascijalni bolovi, hronični bol od prethodnog oštećenja korena živca koje je dugo trajalo i drugi tipovi bolova. U slučaju zaostanka bola nakon operacije sprovodi terapija bola.
Javite se!
Kliknite ispod kako biste nas kontaktirali putem Vibera ili WhatsApp-a i zakazali vašu konsultaciju.
Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
Kontaktirajte putem Vibera
Najčešća pitanja pacijenata kod vratne diskus hernije
Da li svaka vratna diskus hernija mora da se operiše?
Ne. Većina vratnih diskus hernija se prvo leči neoperativno, posebno kada dominira bol bez značajne slabosti ruke, poremećaja hoda ili znakova pritiska na kičmenu moždinu. Operacija se razmatra kada postoji progresivan neurološki deficit, jasna kompresija nerva ili kičmene moždine na MRI snimku, slabost ruke ili noge, ili bol koji ne prolazi uprkos pravilno sprovedenom lečenju. Važno je da se ne operiše samo „slika“, već pacijent: odluka zavisi od toga da li MRI nalaz objašnjava simptome, koliko dugo tegobe traju i da li postoji rizik trajnog oštećenja nervnih struktura.
Kada je vratna diskus hernija ozbiljna?
Vratna diskus hernija postaje ozbiljna kada osim bola izaziva slabost ruke, nespretnost šake, utrnulost koja napreduje, otežan hod ili znake pritiska na kičmenu moždinu. Posebno su važni simptomi mijelopatije: nesiguran hod, saplitanje, slabost nogu, gubitak fine motorike prstiju, osećaj ukočenosti ili trnjenja u obe ruke. Dugotrajan pritisak na kičmenu moždinu može ostaviti trajne posledice, pa se tada ne procenjuje samo jačina bola, već rizik da nervno tkivo izgubi funkciju. U takvim situacijama potrebna je brža neurohirurška procena i analiza MRI snimka vratne kičme.
Kako se razlikuje radikulopatija od mijelopatije?
Radikulopatija znači pritisak ili iritaciju korena živca koji izlazi iz vratne kičme. Tada se bol, trnjenje ili slabost obično šire iz vrata u rame, ruku i prste, često po određenoj putanji koja odgovara zahvaćenom nervnom korenu. Mijelopatija je ozbiljnije stanje jer znači pritisak na samu kičmenu moždinu. Ona može izazvati nespretnost šaka, otežano zakopčavanje dugmadi, slabost nogu, nestabilan hod, pojačane reflekse i probleme sa ravnotežom. Razlika je važna jer se radikulopatija često može lečiti neoperativno, dok mijelopatija češće zahteva bržu neurohiruršku odluku zbog rizika trajnog oštećenja kičmene moždine.
Zašto bol ide iz vrata u rame, ruku i prste?
Bol se širi iz vrata u rame, ruku i prste kada diskus hernija ili suženje kanala pritiska koren živca u vratnoj kičmi. Taj koren živca nastavlja se u nervne puteve koji prenose osećaj i pokret iz određenih delova ruke, pa se problem u vratu može osećati daleko od mesta pritiska. Zbog toga jedan pacijent ima bol prema palcu, drugi prema srednjem prstu, a treći prema malom prstu, u zavisnosti od zahvaćenog nivoa. Ako se uz bol javljaju utrnulost, peckanje, slabost šake ili ispadanje predmeta, to ukazuje da nije u pitanju samo lokalni bol u vratu, već moguća cervikalna radikulopatija.
Da li MRI nalaz diskus hernije uvek znači da je ona uzrok bola?
Ne. Diskus hernija i degenerativne promene vratne kičme mogu se videti i kod ljudi koji nemaju značajne tegobe. Zato MRI nalaz mora biti povezan sa simptomima, neurološkim pregledom i tačnim rasporedom bola, utrnulosti ili slabosti. Ako snimak pokazuje diskus herniju na jednom nivou, a bol se širi putem koji ne odgovara tom nervnom korenu, uzrok tegoba može biti druga struktura: fasetni zglob, mišići, ligamenti, periferni nerv ili miofascijalni bol. Leči se pacijent i mehanizam tegoba, a ne samo slika, jer pogrešno tumačenje MRI nalaza može dovesti do nepotrebne ili pogrešno usmerene terapije.
Kada je potrebna hitna neurohirurška procena?
Hitnija neurohirurška procena potrebna je kada se javlja progresivna slabost ruke ili noge, nesiguran hod, gubitak fine motorike šake, širenje utrnulosti ili znaci pritiska na kičmenu moždinu. Posebno su važni simptomi kao što su saplitanje, osećaj ukočenih nogu, slabija kontrola prstiju, smetnje pri pisanju ili zakopčavanju, kao i naglo pogoršanje već postojećih tegoba. U tim situacijama odlaganje lečenja može povećati rizik trajnog neurološkog oštećenja. Cilj hitne procene nije da se svaki pacijent odmah operiše, već da se brzo utvrdi da li postoji opasna kompresija nervnog tkiva i da li je čekanje bezbedno.
Zašto bol može ostati i posle operacije vratne diskus hernije?
Bol može ostati i posle operacije zato što operacija uklanja pritisak na nervne strukture, ali ne mora ukloniti sve izvore bola u vratu. Ako je koren živca dugo bio pritisnut, nerv može ostati preosetljiv i posle dobrog oslobađanja, pa se pečenje, utrnulost ili slabost povlače sporije nego sam pritisak. Kod nekih pacijenata istovremeno postoje miofascijalni bol, fasetni sindrom, loša biomehanika vrata, centralna senzitivizacija ili promene na drugim nivoima vratne kičme. Zato bol posle operacije ne znači automatski da je operacija bila neuspešna, već da treba razlikovati zaostalo oštećenje nerva od drugog generatora bola.
Koliko traje oporavak nakon operacije vratne diskus hernije?
Oporavak nakon operacije vratne diskus hernije zavisi od toga šta je pre operacije bilo dominantno: bol zbog pritiska na nerv, slabost ruke, utrnulost ili znaci pritiska na kičmenu moždinu. Kod dobro odabranih pacijenata bol koji se širio niz ruku često se smanjuje brzo nakon uklanjanja pritiska na nerv. Oporavak slabosti, utrnulosti, nespretnosti šake ili smetnji hoda traje duže, jer nervima i kičmenoj moždini treba vreme da se oporave. Najveći deo oporavka često se vidi tokom prvih nekoliko meseci, ali kod dugotrajne kompresije deo simptoma može zaostati. Zato je važno lečenje započeti pre nego što se razvije teško i trajno neurološko oštećenje.
Da li se vratna diskus hernija operiše sa prednje ili zadnje strane vrata?
Pristup operaciji zavisi od položaja diskus hernije, broja zahvaćenih nivoa, prisustva koštanih izraštaja, stenoze, deformiteta i nestabilnosti vratne kičme. Kod mnogih pacijenata koristi se prednji pristup, kojim se uklanja disk i oslobađa pritisak na nerv ili kičmenu moždinu, a zatim se prostor između pršljenova rekonstruiše. Kod pojedinih stanja, naročito kada postoji šira stenoza ili pritisak sa zadnje strane, razmatraju se zadnji pristupi kao što su laminektomija ili laminoplastika. Ne postoji jedan najbolji pristup za sve pacijente. Odluka se donosi prema anatomiji kompresije, stabilnosti kičme i cilju operacije: osloboditi nervno tkivo uz što manji rizik za pacijenta.
Šta znači nestabilnost vratne kičme?
Nestabilnost vratne kičme znači da je poremećen normalan odnos između pršljenova, pa se oni pri pokretu pomeraju više nego što bi trebalo ili ne čuvaju dovoljno stabilan položaj. To može izazivati bol, deformitet, dodatni pritisak na korene živaca ili kičmenu moždinu. Nestabilnost može nastati zbog degenerativnih promena, povrede, tumora, upalnih bolesti ili ranijih operacija. Nije svaka nestabilnost razlog za operaciju, ali ako postoji značajno pomeranje pršljenova, progresivni neurološki simptomi ili opasnost po kičmenu moždinu, nekada je potrebna stabilizacija. Odluka se donosi na osnovu MRI, CT i funkcionalnih snimaka vratne kičme, ali i kliničke slike pacijenta.
Da li slabost šake može biti posledica vratne diskus hernije?
Može. Pritisak na korene živaca u vratnoj kičmi može izazvati slabost šake, ispadanje predmeta, nespretnost prstiju ili smanjenje snage pojedinih mišića ruke. Slabost može zahvatiti stisak šake, opružanje prstiju, savijanje ručnog zgloba ili pokrete ramena, u zavisnosti od toga koji nervni koren je pritisnut. Ako slabost napreduje, važno je brzo uraditi neurohiruršku procenu jer dugotrajan pritisak može dovesti do nepotpunog oporavka. Posebno je važno razlikovati slabost zbog jednog nervnog korena od mijelopatije, kada pritisak na kičmenu moždinu može izazvati nespretnost obe šake, smetnje hoda i šire neurološke simptome.
Može li vrtoglavica biti povezana sa vratnom kičmom?
Kod nekih pacijenata tegobe u vratu mogu biti praćene osećajem nestabilnosti, nesigurnosti ili vrtoglavice, posebno pri pokretima vrata ili dugom držanju glave u jednom položaju. Međutim, vrtoglavica ima mnogo mogućih uzroka, uključujući bolesti unutrašnjeg uha, poremećaje krvnih sudova, migrenu, neurološke bolesti i probleme sa ravnotežnim sistemom. Zato se vrtoglavica ne sme automatski pripisati samo vratnoj kičmi. Vrat može doprinositi tegobama kroz mišićnu napetost, poremećaj položajnih informacija iz vrata i bol, ali je često potrebna šira procena da bi se isključili opasniji ili češći uzroci.
Da li je drugo mišljenje korisno pre operacije vratne diskus hernije?
Da. Drugo mišljenje je posebno korisno kada postoji dilema da li je operacija zaista potrebna, koji pristup je najbezbedniji i da li MRI nalaz objašnjava sve simptome. Kod vratne kičme odluka mora pažljivo balansirati korist operacije, rizik neurološkog oštećenja i mogućnosti neoperativnog lečenja. Drugo mišljenje može pomoći da se razjasni da li dominira radikulopatija, mijelopatija, miofascijalni bol, fasetni sindrom ili kombinacija više problema. Posebno je korisno kada pacijent ima više nivoa promena na MRI snimku, a nije jasno koji nivo zaista izaziva tegobe. Cilj nije odložiti potrebnu operaciju, već potvrditi da je indikacija dobra i da je odabran najrazumniji pristup.
Može li se procena vratne diskus hernije uraditi online?
U mnogim slučajevima može. Na osnovu MRI snimka vratne kičme, opisa simptoma, neuroloških nalaza i funkcionalnih testova tokom video razgovora moguće je proceniti da li simptomi odgovaraju diskus herniji, radikulopatiji, mijelopatiji ili drugom izvoru bola. Tokom online konsultacije posebno se analiziraju raspored bola, utrnulosti i slabosti, odnos simptoma prema MRI nalazu, prethodne terapije i znaci koji bi zahtevali hitniji pregled uživo. Online procena ne zamenjuje urgentni pregled kod progresivne slabosti, poremećaja hoda ili sumnje na pritisak na kičmenu moždinu, ali može biti veoma korisna za drugo mišljenje, razumevanje rizika i odluku da li je operacija zaista indikovana.
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Dodatni izvori informacija
Diskus hernija u vratu-dijagnostika i lečenje
Hirurško lečenje hernijacije vratnog diska
Vratna diskus hernija na engleskom
Bol koji imitira bolesti unutrasnjih organa
Dodatne informacije o lečenju bola i video konsultacijama
Ovde možete pročitati detaljno o lečenju hroničnog bola.
Saznajte više o online video konsultacijama sa doktorom i kako one mogu upešno pomoći da se rešite bola.
Postoje nekoliko osnovnih razloga zašto dugotrajno lečenje bolnog sindroma ne daje rezultate.
Ova schema daje detaljan opis toka zakazivanja, slanja dokumentacije i izvodjenja video razgovora sa doktorom
Mnogi kompleksni bolni sindromi zahtevaju prethodnu ili naknadnu analizu sa drugim kolegama ili veštačkom inteligencijom. Ova konsultacija podrazumeva i to.
Odgovori na najačešća pitanja vezana za online video konsultacije.