Dr Željko Kojadinović — NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA
Dr Zeljko Kojadinovic — Pain Treatment & Neurosurgery
Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola
Ova strana je namenjena pacijentima koji imaju bol u kolenu koji traje, ponavlja se ili se vraća uprkos lekovima, fizikalnoj terapiji, injekcijama, RF denervaciji ili ranijim pregledima. Posebno je korisna kada nije jasno da li bol potiče iz samog zgloba, meniskusa, hrskavice, ligamenata, tetiva, burzi, peronealnog nerva, lumbalne kičme ili kombinacije više faktora.
Da li imate bol u kolenu koji traje uprkos lečenju?
Pošaljite u poruci kratak opis problema, gde Vas tačno boli koleno, koje nalaze imate i šta je do sada pokušano od terapije, pa ćemo Vam javiti da li se može pomoći video konsultacijom.
Bol u kolenu — ukratko pročitajte prvo
- Bol u kolenu ne potiče uvek iz samog zgloba. Iako se često prvo pomisli na meniskus, „istrošenu hrskavicu“ ili gonartrozu, bol može dolaziti i iz tetiva, ligamenata, burzi, pripoja mišića, perifernih nerava, kuka, stopala ili lumbalne kičme.
- MR ili RTG nalaz ne objašnjavaju uvek zašto koleno boli. Snimak može pokazati promene na meniskusu, hrskavici ili zglobu koje nisu glavni izvor bola, dok se stvarni generator bola nalazi van zglobne kapsule ili u mekim tkivima koja nisu dovoljno analizirana.
- Bol u kolenu koji traje uprkos terapiji često znači da izvor bola nije precizno određen. Fizikalna terapija, injekcije, lekovi ili RF denervacija mogu imati slab efekat ako se leči samo „bolno koleno“, a ne tačna struktura koja održava bol.
- Važno je razlikovati bol iz zgloba od bola van zgloba. Bol iz hrskavice, meniskusa ili artroze ne leči se isto kao bol iz burze, tetive, ligamenta, peronealnog nerva, kuka, stopala ili kičme. Zato isti tretman ne može pomoći svim pacijentima.
- Operacija kolena nije uvek prvi sledeći korak. Kod nekih pacijenata pre odluke o operaciji ima smisla ponovo proceniti da li bol zaista potiče iz zgloba ili iz druge strukture koja se može lečiti ciljano i manje invazivno.
- Ciljane intervencije imaju smisla samo kada je jasno šta se tretira. Ultrazvučno ili RTG vođene procedure mogu biti korisne kod pažljivo odabranih pacijenata, ali ne kao neselektivne „blokade“, već kada postoji jasan anatomski i funkcionalni izvor bola.
- Video konsultacija može pomoći kada bol u kolenu traje, vraća se ili nije jasno objašnjen nalazima. Kroz razgovor, analizu snimaka, mesta bola, pokreta koji ga provociraju i prethodne terapije može se proceniti da li je potreban ortoped, fizijatar, neurolog, dodatna dijagnostika ili drugačiji terapijski pristup.
Uzroci bola u kolenu
Bol u kolenu može biti rezultat: povreda, upale, degenerativnih promena i ostalog.
U slučaju povrede mogu stradati kosti (butna kosta, kosti potkolenice i čašica) ili meka tkiva. Od mekih tkiva mogu biti povredjeni spoljni i unutrašnji ligamenti kolena, te meniskusi. U postavljanju dijagnoze pomažu specifičan pregled, RTG snimak (za kosti), snimak kolena ultrazvukom ili magnetnom rezonancom i pregled endoskopom (artroskopija). Tokom artroskopije se može odmah sprovesti i terapijska intervencija. Pregled kolena mnogih stručnjaka, koji se bave endoskopskim intervencija, se zasniva na utvrdjivanju da li je artroskopija kolena indikovana ili ne. Medjutim većina bolova u kolenu se ne leči ovim metodama.
Degenerativne promene (gonartroze) podrazumevaju propadanje najviše hrskavica. One su povezane sa pojačanim opterećenjem kolena (nestabilnost kolena, slabost mišica kolena, prekomerna telesna težina, sportske aktivnosti, učestale povrede, poremećaji metabolizma,…) Pored ovoga i nasledni faktor je veoma važan. Stepen oštećenja se utvrdjuje RTG snimkom, a najpreciznije ultrazvučnim ili MR snimanjem kolena. Lečenje podrazumeva fizikalni tretman i jačanje muskulature kolena, analgetike u slučaju bolne faze, aplikaciju lekova u koleno, ojačanje zgloba spoljnim ortozama i u najtežim slučajevima se radi zamena kolena veštačkim. Nekada imamo dobre rezultate sa ubrizgavanjem u koleno matičnih ćelija i faktora rasta (PRP) koji pomažu regeneraciji hrskavica i drugih tkiva. Artroskopija ovde nije pokazala značajniju prednost nad konzervativnim metodama lečenja. Takodje se u lečenju bola rade RF lezije nerava kolena ili tzv. denervacija kolena. One se rade kada je operacija kolena rizična ili se pacijent ne odlučuje na nju. Dobar efekat ove metode u smanjenju bola se postiže kod 60-80% pacijenata. Važno je znati da se dobar efekat postiže uglavnom kod pacijenata koji imaju bol zbog razloga koji su unutar zgloba. Mnogo lošiji efekat se postiže ukoliko su uzroci bola kolena van zglobne kapsule (ligameni, tetive, burze, nervi, itd). Tada bolje rezultate pokazuju intervetne metode u lečenju bola u kolenu koje se bave ovim uzrocima.
Upalni procesi mogu zahvatiti koleno (atritis npr kod gihta), okolne strukture kao što su burze- različiti bursitisi, upala patelarne tetive, pripoja ligamenta, pripoja mišića, …. Ovo su veoma česti uzroci tegoba u kolenu, utrvdjuju se najbolje specifičnim pregledima i ultrazvučnim snimanjem kolena i okoline kolena. Zbog preteranog oslanjanja na rentgenske snimke često se previde. Bio sam u prilici da sa 1-2 tretmana izlečim ljude koji su godinama imali bolove zbog ovih procesa i bili podvrgavani različitim tretmanima specifičnim više za artroze i povrede kolena. Ovi upalni procesi se leče upotrebom analgetika u ranoj fazi, te interventnim procedurama ubrizgavanjem lekova u vidu suspenzije lekova u obliku kristala u upaljenu strukturu ili najčešće njenu okolinu. Ovi kristali se u tkivima nedeljama rastvaraju i smiruju upalu.
Ne treba zanemariti ni ostale procese koji se manifestuju bolom u kolenu kao što su Bekerova cista, patelarna hondromalacija, preneseni bol iz drugih struktura (npr pritisak na peronealni nerv, diskus hernija,…), tumore,…
Lečenje bola u kolenu- Boli me koleno. Šta da radim?
Kada se precizno odredi šta uzrokuje bol u predelu kolena može se sprovesti specifično lečenje. Nažalost često se uzrok bola ne utvrdi, pa izostane i uspeh lečenja. Tada se obično okrive za prezistentan bol u kolenu: „pojedena“ hrskavica, starost pacijenta, gojaznost, loše držanje, psihičko stanje, druge hronične bolesti, reumatizam,… Ustvari sve ovo ne može biti izgovor da se ne sprovede uspešno lečenje bola.
Kada se identifikuje vrsta i mesto porekla bola u kolenu, propisuje se odgovarajuća kombinacija lekova. Cilj je da se, čak i u slučaju dugotrajnog bola, stanje poboljša u roku od nekoliko dana. Ukoliko se bol može držati pod kontrolom lekovima tokom 6 nedelja, dugotrajni terapeutski efekat je obično zagarantovan. Ovaj proces može se pratiti i kroz online konsultacije, bilo putem e-maila ili video poziva. Posebno je važno da lekar bude dostupan pacijentu u prvih 14 dana smanjenja bola, jer se tada često javlja potreba za prilagođavanjem doza ili promenom terapije. Zahvaljujući online konsultacijama, moguće je imati česte konsultacije sa vrhunskim stručnjacima bez obzira na udaljenost..
Ukoliko lečenje lekovima nije dovoljno rade se druge metode lečenja, pomenute gore, a medju njima su i interventne metode. Interventne procedure su obično ambulantne, ne izazivaju bol, a rezultati su vidljivi odmah. Sam postupak traje oko sat do sat i po, a pacijent može odmah nakon toga napustiti ordinaciju. Za dugotrajniji efekat, obično je potrebno sprovesti 1 do 3 intervencije u razmaku od nekoliko nedelja. Finansijski trošak ovih intervencija je često niži od dugotrajnih fizikalnih tretmana, banjskog lečenja ili operacija. Iskusni lekari sa detaljnim poznavanjem anatomije bola mogu uspešno sprovesti intervencije kod bola u kolenu čak i u kućnim uslovima, kada pacijent nije u mogućnosti da dođe u ambulantu.
Kod preko velike većine pacijenta koji imaju uporne i intenzivne bolove u predelu kolena možemo savremenim lekovima ili, u težim slučajevima, posebnim interventnim ambulantnim procedurama zaustaviti odmah bol i kontrolisati ga.Zbog toga ove procedure uvek treba probati pre eventualnog operativnog lečenja.
Šta ako želite da izbegnete operaciju kolena
Ukoliko lekovi nisu pomogli danas se pre odluke za eventualnu operaciju kolena mogu sprovesti RF denervacija kolena ili interventne procedure u lečenju bola. Njima se bol može smanjiti značajno kod velikog procenta pacijenata. Time se izbegava operacija. Ukoliko je bol unutar zgloba kolena mogu biti indikovana ubrizgavanja lekova ili PRP. Takodje tada se može raditi i denervacija kolena. Medjutim ako je bola izvan kapsule zgloba kolena (ligamenti kolena, brojne tetive, nervi, burze, itd) ove metode neće dati rezultate. Tada jedino u lečenju mogu pomoći interventne metode i lečenju bola u kolenu opisane iznad.
Zašto bol u kolenu traje uprkos lečenju
Kod mnogih pacijenata bol u kolenu traje uprkos lekovima, fizikalnoj terapiji, injekcijama, RF denervaciji ili ranijim pregledima. To obično ne znači da je stanje nerešivo, već da nije precizno određeno šta zaista održava bol.
Bol u kolenu ne mora poticati samo iz samog zgloba. Kod jednog pacijenta glavni problem može biti meniskus, hrskavica ili artroza, dok kod drugog bol održavaju burza, tetiva, pripoj ligamenta, peronealni nerv, kuk, stopalo ili lumbalna kičma.
Zbog toga terapija koja pomaže jednom pacijentu kod drugog može dati samo delimičan ili kratkotrajan rezultat. Fizikalna terapija, injekcije ili lekovi često ne pomažu ako se ne zna tačno koja struktura izaziva bol.
U praksi je često potrebno ponovo analizirati:
- tačno mesto bola — prednji, unutrašnji, spoljašnji ili zadnji deo kolena;
- pokrete koji provociraju bol — hod, stepenice, čučanj, klečanje, ustajanje ili duže sedenje;
- da li bol nastaje u zglobu ili oko zgloba — u tetivi, burzi, pripoju ligamenta, mišiću ili nervu;
- da li se bol širi prema potkolenici, stopalu, kuku ili leđima;
- da li nalaz RTG-a, ultrazvuka ili MR-a zaista odgovara tegobama;
- zašto prethodna terapija nije pomogla ili je pomogla samo kratko.
Tek kada se odredi dominantni generator bola, lečenje može biti mnogo ciljanije.
Faktori koji mogu održavati bol u kolenu
Uspešno lečenje bola u kolenu ne podrazumeva samo terapiju jedne bolne strukture, već razumevanje šireg mehaničkog, neurološkog i funkcionalnog konteksta u kome bol traje.
Dodatni faktori retko predstavljaju jedini uzrok bola, ali mogu održavati iritaciju zgloba, tetiva, burzi, ligamenata, nerava ili mišića, povećavati osetljivost na bol i smanjivati efekat terapije.
Faktori koji mogu doprineti održavanju bola u kolenu uključuju:
- dugotrajno opterećenje kolena pri hodu, stajanju ili penjanju uz stepenice;
- slabost kvadricepsa i mišića koji stabilizuju koleno;
- promenjen hod zbog bola u kuku, stopalu ili leđima;
- prekomerno opterećenje tetiva i pripoja ligamenata;
- upalu burzi oko kolena;
- iritaciju peronealnog nerva ili drugih perifernih nerava;
- bol koji se prenosi iz lumbalne kičme;
- poremećaj položaja stopala ili oslonca;
- prekomernu telesnu težinu i metaboličke poremećaje;
- dijabetes, hronična zapaljenska stanja ili reumatske bolesti;
- snižene vrednosti vitamina D, vitamina B12, magnezijuma ili gvožđa;
- loš san, hronični stres i povećanu osetljivost nervnog sistema na bol.
Najbolji rezultati se postižu kada se istovremeno leči glavni izvor bola u kolenu i faktori koji održavaju iritaciju, ukočenost, slabost mišića i povećanu osetljivost nervnog sistema.
Youtube videolink-iskustvo pacijentkinje o lečenju bola u kolenu:
Zašto online konsultacija može pomoći kada bol u kolenu traje uprkos lečenju
Ako Vas bol u kolenu muči uprkos lekovima, fizikalnoj terapiji, injekcijama, RF denervaciji, ulošcima ili ranijim pregledima, najvažnije pitanje je da li bol zaista potiče iz samog zgloba kolena. Bol se često automatski pripisuje meniskusu, „istrošenoj hrskavici“, gonartrozi ili godinama pacijenta, ali kod mnogih osoba izvor bola može biti van zgloba — u tetivama, ligamentima, burzama, pripojima mišića, perifernim nervima, kuku, stopalu ili lumbalnoj kičmi.
Tokom konsultacije se analiziraju tačno mesto bola, pokreti koji ga provociraju, hod, stepen opterećenja, bol pri penjanju ili silasku niz stepenice, bol pri ustajanju, klečanju, čučnju, dužem sedenju ili hodu, kao i prethodni RTG, ultrazvuk, MR nalaz i terapije koje su već korišćene. Po potrebi pacijent tokom video razgovora može pokazati gde ga boli, koji pokret izaziva bol, kako savija koleno, kako hoda i da li se bol širi prema natkolenici, potkolenici, stopalu ili leđima.
Ovo može zvučati kao pregledi koje ste već imali. Nije isto. Kod bola u kolenu nije dovoljno samo pročitati nalaz snimka. RTG ili MR mogu pokazati promene na meniskusu, hrskavici ili zglobu koje nisu glavni uzrok bola, dok stvarni generator bola može biti burza, tetiva, pripoj ligamenta, peronealni nerv, bol iz kuka, stopala ili lumbalne kičme. Najvažnije je povezati nalaz sa tačnim mestom bola, pokretima koji ga izazivaju i odgovorom na prethodno lečenje. Ovo nije samo još jedno mišljenje.
Kada se odredi najverovatniji izvor bola, lečenje može biti mnogo ciljanije. Kod nekih pacijenata potrebno je promeniti kombinaciju lekova, kod drugih prilagoditi fizikalnu terapiju, ojačati određene mišiće, promeniti opterećenje, proveriti kuk, stopalo ili kičmu, a kod trećih razmotriti ciljanu ultrazvučno ili RTG vođenu intervenciju. Procedure imaju smisla samo kada je jasno koju strukturu treba tretirati, a ne kao neselektivne „blokade“ ili ponavljanje terapije koja već nije dala rezultat.
Online konsultacija ne zamenjuje uvek pregled uživo, naročito ako postoji sumnja na svežu povredu, nestabilnost kolena, zaključavanje zgloba, otok, infekciju, tumor, rupturu tetive ili potrebu za operacijom. Međutim, može pomoći da se razjasni zašto bol traje, da li nalaz snimka zaista objašnjava tegobe, da li je potreban ortopedski, fizijatrijski, neurološki ili dodatni dijagnostički pregled, i koji sledeći korak ima najviše smisla.
Cilj konsultacije je da pacijent dobije jasnije objašnjenje mogućeg izvora bola, razloga zbog kojih terapija nije uspela i realan plan daljeg lečenja. Kod pažljivo odabranih pacijenata, kada se potvrdi dominantni generator bola, ciljane intervencije mogu biti korisne pre odluke o većoj operaciji. Međutim, one se ne preporučuju samo zato što bol dugo traje, već onda kada postoji jasan anatomski i funkcionalni cilj koji se može bezbedno tretirati.
Najčešća pitanja o bolu u kolenu
Šta najčešće izaziva bol u kolenu?
Bol u kolenu može poticati iz samog zgloba, ali i iz struktura oko kolena. Česti uzroci su oštećenje hrskavice, meniskusa, ligamenata, tetiva, burzi, pripoja mišića, upalne promene, preopterećenje, povrede i degenerativne promene. Međutim, bol u kolenu ne mora uvek značiti da je problem samo u meniskusu ili „istrošenoj hrskavici“. Kod nekih pacijenata bol dolazi iz kuka, stopala, peronealnog nerva ili lumbalne kičme. Zato je važno proceniti tačno mesto bola, pokrete koji ga provociraju i nalaze snimanja.
Da li bol u kolenu uvek znači da je oštećen meniskus?
Ne. Meniskus može biti uzrok bola u kolenu, naročito posle povrede, uvrtanja kolena, otoka, blokade ili osećaja preskakanja. Međutim, nalaz promene na meniskusu ne znači automatski da je meniskus glavni izvor bola. Kod mnogih pacijenata MR pokaže degenerativne promene meniskusa koje postoje, ali ne objašnjavaju sve tegobe. Bol može dolaziti iz hrskavice, burze, tetive, ligamenta, pripoja mišića, peronealnog nerva, kuka, stopala ili kičme. Zato se nalaz meniskusa mora povezati sa simptomima i pregledom.
Da li bol u kolenu može biti van zgloba kolena?
Da. Bol u kolenu često potiče iz struktura van samog zgloba. To mogu biti tetive, burze, ligamenti, pripoji mišića, fascije, periferni nervi ili bol prenet iz kuka, stopala ili lumbalne kičme. Takav bol se često pogrešno pripisuje artrozi, meniskusu ili „hrskavici“, posebno ako snimak pokazuje neke degenerativne promene. Problem je što se bol van zglobne kapsule ne leči isto kao bol iz samog zgloba. Ako se ne prepozna pravi izvor bola, terapija može biti samo delimično uspešna ili kratkotrajna.
Zašto bol u kolenu traje uprkos fizikalnoj terapiji?
Bol u kolenu može trajati uprkos fizikalnoj terapiji ako terapija nije usmerena na pravi generator bola. Vežbe koje pomažu kod slabosti kvadricepsa ili artroze ne moraju pomoći ako je glavni problem burza, tetiva, pripoj ligamenta, peronealni nerv, bol iz kuka, stopala ili kičme. Fizikalna terapija nije pogrešna, ali mora odgovarati uzroku bola u kolenu. Ako se ponavlja isti program bez ponovne procene, pacijent može dugo imati isti bol. Tada treba analizirati gde je bol najjači, koji pokret ga izaziva i zašto prethodna terapija nije dala rezultat.
Zašto injekcije ili blokade za bol u kolenu nekada ne pomažu?
Injekcije ili blokade za bol u kolenu nekada ne pomažu jer nisu usmerene na pravi izvor bola. Ako se lek ubrizga u zglob, a bol zapravo dolazi iz burze, tetive, pripoja ligamenta, perifernog nerva, kuka, stopala ili kičme, efekat može biti slab ili kratkotrajan. Kod bola u kolenu nije dovoljno samo „dati blokadu“ — mora se znati šta se tačno tretira. Ciljane ultrazvučno ili RTG vođene procedure imaju više smisla kada postoji jasan anatomski i funkcionalni generator bola, a ne kada se rade naslepo.
Da li MR kolena uvek pokazuje pravi uzrok bola u kolenu?
Ne. MR kolena može biti veoma koristan, ali MR nalaz ne mora uvek pokazati pravi uzrok bola u kolenu. Snimak može prikazati promene na meniskusu, hrskavici ili zglobu koje nisu glavni izvor tegoba. Istovremeno, bol može dolaziti iz tetiva, burzi, pripoja ligamenata, perifernih nerava ili iz regija koje nisu glavni fokus snimka. Zato MR treba tumačiti zajedno sa mestom bola, pregledom, pokretima koji izazivaju bol, načinom hoda i odgovorom na prethodno lečenje. Snimak je važan, ali nije dovoljan sam za sebe.
Kada bol u kolenu može dolaziti iz kičme?
Bol u kolenu može dolaziti iz lumbalne kičme kada postoji iritacija nervnog korena ili preneseni bol iz donjeg dela leđa. Tada pacijent može osećati bol u kolenu, ali izvor tegobe nije samo koleno. Na to mogu ukazivati bol koji se širi prema butini, potkolenici ili stopalu, trnjenje, pečenje, slabost, bol u leđima ili pogoršanje pri određenim položajima kičme. Ako se bol u kolenu leči samo lokalno, a izvor je u kičmi, terapija kolena neće dati očekivani rezultat.
Kada bol u kolenu može biti povezan sa peronealnim nervom?
Bol u kolenu može biti povezan sa peronealnim nervom kada se tegobe javljaju sa spoljašnje strane kolena, oko glavice fibule, ili se šire prema spoljašnjoj strani potkolenice i stopalu. Mogu se javiti pečenje, trnjenje, utrnulost ili slabost podizanja stopala. Peronealni nerv može imitirati bol u kolenu ili biti dodatni izvor bola kod pacijenta koji već ima promene u zglobu. Zato je važno proveriti da li bol zaista dolazi iz meniskusa, hrskavice ili zgloba, ili postoji nervna komponenta koja zahteva drugačiji pristup.
Da li bol u kolenu znači da je potrebna operacija kolena?
Ne. Bol u kolenu ne znači automatski da je potrebna operacija. Operacija može biti najbolja opcija kod teškog oštećenja zgloba, izražene deformacije, nestabilnosti, zaključavanja kolena ili velikog funkcionalnog ograničenja. Međutim, operacija kolena nema smisla ako glavni bol ne potiče iz strukture koja se operacijom rešava. Ako bol dolazi iz burze, tetive, pripoja ligamenta, peronealnog nerva, kuka, stopala ili kičme, operacija kolena možda neće rešiti tegobe. Zato pre odluke treba precizno odrediti izvor bola.
Zašto bol u kolenu traje ili se vraća posle operacije kolena?
Bol u kolenu može trajati ili se vratiti posle operacije ako izvor bola nije bio samo u strukturi koja je operisana, ako postoji nova iritacija tkiva, ožiljak, upala, preopterećenje, slabost mišića, promenjen hod ili bol iz druge regije. Posle artroskopije, operacije meniskusa ili zamene kolena protezom bol ne mora uvek značiti da je operacija neuspešna, ali zahteva pažljivu procenu. Važno je razlikovati bol iz samog kolena od bola iz tetiva, burzi, nerva, kuka, stopala ili lumbalne kičme. Ako bol traje duže od očekivanog, treba analizirati snimke, operativni izveštaj, tok oporavka i tačno mesto bola.
Da li bol u kolenu posle artroskopije ili operacije meniskusa znači da operacija nije uspela?
Ne uvek. Bol u kolenu posle artroskopije ili operacije meniskusa može značiti da oporavak još traje, ali može ukazivati i da glavni izvor bola nije bio samo meniskus. Kod nekih pacijenata bol održavaju hrskavica, burza, tetiva, pripoj ligamenta, slabost mišića, promenjen hod, peronealni nerv, kuk, stopalo ili lumbalna kičma. Ako bol u kolenu traje uprkos operaciji, ne treba automatski zaključiti da je operacija bila pogrešna, već da treba ponovo odrediti generator bola. Posebno je važno uporediti sadašnje tegobe sa bolom pre operacije, nalazima snimanja i tokom rehabilitacije.
Šta ako bol u kolenu traje posle RF denervacije kolena?
Ako bol u kolenu traje posle RF denervacije, moguće je da glavni izvor bola nije bio unutar zgloba ili da bol održava više mehanizama istovremeno. RF denervacija može pomoći kod pažljivo odabranih pacijenata sa bolom koji potiče iz zgloba, ali je slabija ako bol dolazi iz burze, tetive, ligamenta, peronealnog nerva, kuka, stopala ili kičme. Neuspeh RF denervacije ne znači da je stanje nerešivo, već da treba ponovo proceniti generator bola i proveriti da li se lečila prava struktura.
Kada bol u kolenu zahteva pregled uživo?
Bol u kolenu zahteva pregled uživo ako postoji sveža povreda, izražen otok, crvenilo, temperatura, nemogućnost oslonca, zaključavanje kolena, nestabilnost, sumnja na infekciju, rupturu tetive, tumor ili potrebu za hitnom ortopedskom procenom. Pregled uživo je posebno važan kada treba uraditi testove stabilnosti, proceniti otok, deformitet ili funkciju zgloba. Online konsultacija ne zamenjuje uvek pregled kolena uživo, ali može pomoći kada bol traje dugo, nalazi nisu jasni ili pacijent želi da razume sledeći najlogičniji korak.
Da li online konsultacija može pomoći kod bola u kolenu?
Da, online konsultacija može pomoći kod bola u kolenu kada bol traje uprkos lečenju, kada nalazi ne objašnjavaju tegobe ili kada nije jasno da li bol potiče iz zgloba, tetiva, burzi, ligamenata, nerva, kuka, stopala ili kičme. Tokom konsultacije se analiziraju tačno mesto bola, pokreti koji ga izazivaju, hod, prethodni RTG, ultrazvuk, MR i terapije koje su već korišćene. Cilj nije da se zameni svaki pregled uživo, već da se bolje razume generator bola i odredi sledeći korak u lečenju kolena.
Dodatni izvori informisanja u vezi bola u kolenu
Javite se!
Kliknite ispod kako biste nas kontaktirali putem Vibera ili WhatsApp-a i zakazali vašu konsultaciju.
Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
Kontaktirajte putem Vibera
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Dodatne informacije za pacijente o bolu u kolenu
Bol u kolenu na engleskom jeziku