Dr Željko Kojadinović — NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA
Dr Zeljko Kojadinovic — Pain Treatment & Neurosurgery
Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola
Da li imate glavobolju koja traje, ponavlja se ili ne prolazi uprkos lečenju?
Pošaljite kratak opis glavobolje, gde Vas boli, koliko dugo traje, da li imate mučninu, trnjenje, bol u vratu ili nalaze CT/MR snimanja, pa ćemo Vam javiti da li se može pomoći video konsultacijom.
Online video konsultacije
Glavobolje- poslušaj audio objašnjenje Dr Kojadinovića od 5 minuta
Glavobolja — ukratko pročitajte prvo
- Glavobolja nije uvek ista bolest. Migrena, tenziona glavobolja, cervikogena glavobolja, okcipitalna neuralgija, klaster glavobolja i sekundarne glavobolje mogu ličiti jedna na drugu, ali se ne leče isto.
- Mesto bola nije dovoljno za dijagnozu. Bol u čelu, slepoočnici, potiljku ili jednoj strani glave može imati više različitih uzroka.
- CT ili MR ne pokazuju uvek uzrok glavobolje. Snimci su važni za isključivanje ozbiljnih bolesti, ali migrena, tenziona glavobolja, okcipitalna neuralgija, cervikogena glavobolja i preosetljivost sistema za bol često se ne vide direktno na snimku.
- Lečenje često ne uspeva kada glavobolja nije pravilno klasifikovana. Migrena se može pomešati sa tenzijskom ili cervikogenom glavoboljom, a okcipitalna neuralgija sa bolom iz vrata.
- Prečesta upotreba analgetika može održavati glavobolju. Kod hronične glavobolje nije dovoljno samo menjati lek protiv bolova.
- Neke glavobolje zahtevaju hitan pregled. Naročito ako su nagle, najjače u životu, praćene slabošću, konfuzijom, ukočenim vratom, temperaturom, poremećajem vida ili nastaju posle povrede.
- Online konsultacija može pomoći kada glavobolja traje uprkos lečenju. Cilj je da se proceni tip glavobolje, mogući generator bola, prethodna terapija i sledeći najlogičniji korak.
Šta je glavobolja i zašto nije dovoljno znati samo gde boli
Glavobolja je bol ili neprijatan osećaj u predelu glave, čela, slepoočnica, potiljka, temena, lica ili gornjeg dela vrata. Može biti kratkotrajna ili dugotrajna, blaga ili veoma jaka, povremena ili svakodnevna. Kod nekih pacijenata javlja se kao pritisak i stezanje, kod drugih kao pulsiranje, probadanje, sevanje, žarenje ili bol koji se širi iz vrata prema glavi.
Glavobolje se najčešće dele na primarne i sekundarne. Kod primarnih glavobolja glavobolja je osnovni problem, kao kod migrene, tenzione glavobolje ili klaster glavobolje. Kod sekundarnih glavobolja bol je posledica drugog stanja, na primer bolesti sinusa, oka, zuba, vrata, krvnih sudova, infekcije, povrede, krvarenja, tumora, hidrocefalusa, lekova ili sistemske bolesti.
U praksi je važno da se glavobolja ne procenjuje samo po mestu bola. Bol u čelu, slepoočnici, potiljku ili jednoj strani glave može imati različite uzroke, a različite glavobolje mogu ličiti jedna na drugu. Migrena može ličiti na tenzijsku glavobolju, cervikogena glavobolja na migrenu, a okcipitalna neuralgija na bol iz vratne kičme.
Zato je za pravilno lečenje najvažnije odrediti:
- gde bol počinje i kuda se širi;
- kakav je karakter bola — pritisak, pulsiranje, probadanje, sevanje, žarenje;
- koliko bol traje i koliko često se javlja;
- da li postoje mučnina, povraćanje, trnjenje, vrtoglavica, smetnje vida ili osetljivost na svetlost i buku;
- da li bol zavisi od vrata, položaja glave, stresa, sna, hrane, hormona, fizičkog napora ili lekova;
- da li prethodna terapija zaista odgovara tipu glavobolje.
Najvažnije je da se glavobolja ne leči samo po nazivu, već prema stvarnom mehanizmu bola. Isti lek ne pomaže jednako kod migrene, tenzione glavobolje, cervikogene glavobolje, okcipitalne neuralgije, klaster glavobolje ili glavobolje zbog prečeste upotrebe analgetika.
Glavobolja tenzionog tipa
Tenziona glavobolja je jedan od najčešćih oblika glavobolje. Najčešće se opisuje kao pritisak, stezanje ili osećaj obruča oko glave, obično u predelu čela, slepoočnica, potiljka ili cele glave. Bol je najčešće blag do umeren, ali kod hroničnih oblika može biti svakodnevan i veoma iscrpljujući.
Ova glavobolja je često povezana sa napetošću mišića glave, vrata, potiljka i ramena, dugotrajnim sedenjem, radom za računarom, lošim položajem vrata, stresom, poremećajem sna, umorom i povećanom osetljivošću nervnog sistema na bol. Ne treba je pojednostaviti samo kao “psihičku” ili “stresnu” glavobolju, jer kod mnogih pacijenata postoji kombinacija mišićnih, vratnih, funkcionalnih i neuroloških faktora.
Bol kod tenzione glavobolje obično nije pulsirajući i najčešće se ne pogoršava značajno pri običnoj fizičkoj aktivnosti. Može biti prisutna blaga mučnina, ali povraćanje, jaka osetljivost na svetlost i buku ili tipični napadi sa aurom više govore u prilog migreni. Zbog toga se tenziona glavobolja i migrena nekada pogrešno pomešaju.
Hronična tenziona glavobolja može trajati mesecima ili godinama, sa periodima jačeg i slabijeg bola. Kod takvih pacijenata nije dovoljno samo ponavljati analgetike. Potrebno je proceniti vrat, položaj glave, mišićne bolne tačke, san, stres, radne navike, prečestu upotrebu lekova i mogućnost da se radi o kombinaciji tenzione, cervikogene i migrenske glavobolje.
Postoji nekoliko razloga lošeg terapijskog efekta u lečenju lečenju hronične glavobolje koji se ponavljaju kod mnogih pacijenata. Najčešći su pogrešna klasifikacija glavobolje, terapija koja nije prilagođena pravom tipu bola, prečesta upotreba analgetika i nedovoljna procena faktora koji održavaju bol.
Migrena
Migrena je neurološki poremećaj koji se najčešće javlja u vidu ponavljanih napada jače glavobolje. Bol je često jednostran i pulsirajući, ali ne mora uvek biti samo na jednoj strani. Može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana i često je praćen mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlost, buku, mirise ili pogoršanjem pri fizičkoj aktivnosti.
Kod dela pacijenata pre glavobolje se javlja aura. Aura može uključivati smetnje vida, svetlucanje, cik-cak linije, trnjenje, smetnje govora ili druge prolazne neurološke simptome. Aura najčešće traje kraće od jednog sata, ali svaka nova, neobična ili produžena neurološka smetnja zahteva pažljivu procenu.
Migrena se danas ne objašnjava samo širenjem i sužavanjem krvnih sudova. Savremenije se smatra da je migrena posledica povećane osetljivosti nervnog sistema i trigeminovaskularnih mehanizama, uz ulogu moždanih puteva za bol, zapaljenskih medijatora, CGRP sistema, hormona, sna, stresa i individualnih okidača. Krvni sudovi mogu učestvovati u napadu, ali nisu jedino objašnjenje migrene.
Za dijagnozu migrene najvažniji su razgovor i klinička procena obrasca glavobolje. Važno je znati koliko napad traje, gde bol počinje, da li je pulsirajući, da li postoje mučnina, aura, osetljivost na svetlost i buku, koji su okidači i kako pacijent reaguje na lekove. Migrena se često pogrešno leči kao sinusitis, tenziona glavobolja, cervikogena glavobolja, neuralgija ili klaster glavobolja.
Lečenje migrene ima dva cilja: zaustavljanje pojedinačnog napada i prevenciju novih napada. Za napad se mogu koristiti klasični analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili specifični antimigrenski lekovi kao što su triptani, kada su bezbedni za pacijenta. Triptani se ne koriste kod svih pacijenata, posebno ako postoje određene bolesti srca, krvnih sudova ili drugi rizici.
Ako su napadi česti, dugotrajni, jaki ili značajno remete život, potrebno je razmotriti preventivnu terapiju. U prevenciji se mogu koristiti različite grupe lekova, uključujući beta blokatore, pojedine antiepileptike, antidepresive, botulinum toksin kod hronične migrene i savremene terapije usmerene na CGRP sistem. Izbor zavisi od tipa migrene, učestalosti napada, drugih bolesti, neželjenih efekata i prethodnog odgovora na terapiju.
Kod pacijenata kod kojih terapija ne uspeva treba proveriti da li je dijagnoza tačna, da li postoji prečesta upotreba analgetika, da li se lek uzima dovoljno rano u napadu, da li je potrebna prevencija i da li se migrena kombinuje sa tenzijom vrata, cervikogenom glavoboljom, okcipitalnom neuralgijom ili drugim izvorom bola.
Potiljačne glavobolje
Potiljačna glavobolja može biti povezana sa vratom, mišićima potiljka, cervikogenom glavoboljom ili iritacijom potiljačnog nerva — okcipitalnom neuralgijom. Bol se najčešće javlja u potiljku, često sa jedne strane, i može se širiti prema temenu, uhu, slepoočnici, čelu ili iza oka.
Kod okcipitalne neuralgije bol može biti probadajući, žareći, kao strujni udar ili paljenje, a nekada postoji i osetljivost kože glave ili utrnulost u potiljačnom delu. Ovaj problem se često pogrešno tumači kao običan cervikalni sindrom, migrena ili tenziona glavobolja.
Pošto potiljačna glavobolja može imati više uzroka, važno je proceniti da li bol dolazi iz vrata, mišića, zglobova vratne kičme, potiljačnog nerva ili druge regije. VIŠE O OKCIPITALNOJ GLAVOBOLJI
Kada glavobolja može biti opasna
Većina glavobolja nije posledica opasne bolesti, ali neke glavobolje zahtevaju brz pregled, posebno ako su nove, nagle, veoma jake ili praćene neurološkim simptomima.
Hitan pregled je potreban ako se glavobolja javila:
- naglo, kao najjača glavobolja u životu;
- posle povrede glave;
- uz slabost ruke ili noge, poremećaj govora, konfuziju ili gubitak svesti;
- uz ukočen vrat, visoku temperaturu ili osip;
- uz novi poremećaj vida, duple slike ili nagli gubitak vida;
- uz epileptični napad;
- kod pacijenta koji ima tumor, aneurizmu, poremećaj koagulacije ili koristi lekove za razređivanje krvi;
- ako se glavobolja brzo pogoršava iz dana u dan;
- ako se nova glavobolja javlja kod osobe starije od 50 godina.
U ovim situacijama nije dovoljno čekati da lekovi deluju. Potrebno je isključiti krvarenje, infekciju, tumor, zapaljenje krvnih sudova, hidrocefalus ili drugo ozbiljno stanje.
Zašto glavobolja traje uprkos lekovima
Glavobolja može trajati uprkos lekovima zato što se često leči samo bol, a ne tačan tip glavobolje i mehanizam koji održava bol. Kod nekih pacijenata terapija ne uspeva zato što dijagnoza nije pravilno postavljena, a kod drugih zato što postoji kombinacija više izvora bola.
Lečenje često ne uspeva kada:
- glavobolja nije pravilno klasifikovana;
- migrena se pogrešno leči kao tenziona glavobolja;
- tenziona ili cervikogena glavobolja se pogrešno proglašava migrenom;
- okcipitalna neuralgija se pogrešno tumači kao cervikalni sindrom;
- klaster glavobolja se ne prepozna na vreme;
- lekovi se uzimaju prekasno, u pogrešnoj dozi ili prečesto;
- prečesta upotreba analgetika sama održava glavobolju;
- ne uvede se preventivna terapija kada su napadi česti;
- ne procene se vrat, mišići, potiljačni nerv, vilica, san, stres i metabolički faktori.
Zato kod hronične ili ponavljane glavobolje nije dovoljno samo menjati lek protiv bolova. Prvo treba proveriti da li je dijagnoza tačna, da li se terapija koristi pravilno i da li postoje dodatni faktori koji održavaju bol.
Da li se uzrok glavobolje uvek vidi na CT ili MR snimku
Ne. CT i MR su veoma važni kada treba isključiti tumor, krvarenje, hidrocefalus, infekciju, zapaljenje, aneurizmu ili druge ozbiljne uzroke glavobolje. Međutim, kod mnogih hroničnih i ponavljanih glavobolja snimak može biti uredan, a bol i dalje stvaran i jak.
Snimak često ne pokazuje direktno:
- migrenu;
- tenzionu glavobolju;
- cervikogenu glavobolju;
- okcipitalnu neuralgiju;
- klaster glavobolju;
- mišićno-fascijalni bol;
- glavobolju zbog prečeste upotrebe analgetika;
- preosetljivost nervnog sistema na bol.
Zato se CT ili MR ne smeju tumačiti izolovano. Uredan snimak ne znači da bol nije stvaran, ali znači da uzrok treba tražiti kroz obrazac glavobolje, pregled, okidače, prateće simptome i odgovor na terapiju.
Bol u čelu, slepoočnici, potiljku ili jednoj strani glave — šta može značiti
Mesto glavobolje može pomoći u proceni, ali lokalizacija sama po sebi nije dovoljna za dijagnozu. Isti bol u čelu, slepoočnici, potiljku ili jednoj strani glave može imati više različitih uzroka.
Bol u čelu može biti povezan sa tenzijom mišića, migrenom, sinusima, očima, vratom ili ređe ozbiljnijim uzrocima.
Bol u slepoočnici može se javiti kod migrene, tenzione glavobolje, problema sa vilicom, klaster glavobolje, temporalnog arteritisa kod starijih pacijenata ili miofascijalnog bola.
Bol u potiljku često je povezan sa vratom, mišićima, cervikogenom glavoboljom ili okcipitalnom neuralgijom. Može se širiti prema temenu, uhu, slepoočnici ili čelu.
Bol na jednoj strani glave može odgovarati migreni, klaster glavobolji, okcipitalnoj neuralgiji, cervikogenoj glavobolji ili neuralgičnom bolu.
Kod procene je važno analizirati:
- gde bol počinje;
- kuda se širi;
- koliko traje;
- da li je tup, pulsirajući, stežući, probadajući ili kao strujni udar;
- da li postoje mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlost i buku;
- da li bol zavisi od pokreta vrata, položaja glave, dodira ili pritiska na bolne tačke.
Zato nije dovoljno reći samo “boli me čelo” ili “boli me slepoočnica”. Za tačnu procenu važan je obrazac bola, a ne samo mesto bola.
Faktori koji mogu doprineti ponavljanju glavobolje
Kod mnogih pacijenata ne postoji samo jedan uzrok glavobolje. Često postoji osnovni tip glavobolje, ali dodatni faktori održavaju bol, pojačavaju napade ili smanjuju efekat terapije.
Faktori koji mogu doprineti ponavljanju glavobolje uključuju:
- napetost mišića vrata, potiljka, vilice i ramena;
- dugotrajno sedenje, rad za računarom i loš položaj vrata;
- poremećaj sna ili hroničan umor;
- stres, anksioznost i stalna napetost nervnog sistema;
- prečestu upotrebu analgetika;
- dehidrataciju, preskakanje obroka ili neredovan ritam spavanja;
- hormonalne faktore kod žena;
- probleme sa vidom ili naprezanje očiju;
- sinusne, zubne ili ORL probleme;
- poremećaj vilice i žvakanja;
- nedostatak vitamina D, B12, magnezijuma ili gvožđa;
- povišen krvni pritisak ili metaboličke poremećaje;
- nedovoljno precizno izabran lek ili dozu leka;
- odsustvo preventivne terapije kod čestih napada.
Ovi faktori ne znače da je glavobolja “psihička” ili nestvarna. Oni mogu održavati preosetljivost sistema za bol i objašnjavaju zašto glavobolja traje i kada osnovni pregledi ne pokažu ozbiljnu bolest.
Odgovori na pitanja u vezi načina izvodjenja i uspeha video konsultacija .
Šematsko objašnjenje video konsultacije
Zašto online konsultacija može pomoći kada glavobolja traje uprkos lečenju
Ako glavobolja traje danima, ponavlja se, menja oblik ili se vraća uprkos lekovima, najvažnije pitanje je koji tip glavobolje imate i šta zaista održava bol. Glavobolja se često leči samo analgeticima, dok se ne razjasni da li se radi o tenzionoj glavobolji, migreni, cervikogenoj glavobolji, okcipitalnoj neuralgiji, klaster glavobolji, glavobolji iz sinusa, oka, vilice, vrata ili o sekundarnoj glavobolji koja zahteva dodatnu dijagnostiku.
Tokom konsultacije se analiziraju tačno mesto bola — čelo, slepoočnice, potiljak, teme, jedna polovina glave ili cela glava — zatim način na koji bol počinje, koliko traje, da li je tup, pulsirajući, stežući, probadajući ili se javlja kao sevanje. Važno je i da li postoje mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlost ili buku, trnjenje, utrnulost, vrtoglavica, bol u vratu, bol na dodir, bol pri pokretu vrata ili bol koji se širi iz potiljka prema čelu.
Ovo može zvučati kao pregledi koje ste već imali. Nije isto. Kod glavobolje nije dovoljno samo reći da je CT ili MR uredan, niti je dovoljno svaku glavobolju nazvati migrenom ili tenzijom. Snimci su važni kada treba isključiti tumor, krvarenje, upalu, hidrocefalus ili druge ozbiljne uzroke, ali uzrok hronične ili ponavljane glavobolje često se ne vidi direktno na snimku. Tada je presudno povezati raspored bola, okidače, trajanje napada, neurološke simptome, vrat, mišiće, nerve, prethodne nalaze i odgovor na terapiju. Ovo nije samo još jedno mišljenje.
Kada se odredi najverovatniji mehanizam glavobolje, lečenje može biti mnogo ciljanije. Kod nekih pacijenata treba promeniti način uzimanja lekova tokom napada, kod drugih uvesti prevenciju migrene, korigovati lekove koji mogu izazivati glavobolju zbog prečeste upotrebe analgetika, lečiti bol iz vrata, okcipitalnu neuralgiju, mišićno-fascijalni bol, poremećaj sna, stres, metaboličke faktore ili nedostatak vitamina. Cilj nije samo zaustaviti jedan napad, već smanjiti učestalost, jačinu i trajanje glavobolja.
Online konsultacija je posebno korisna kada pacijent već ima nalaze, kada je više puta pregledan, ali i dalje nema jasno objašnjenje zašto glavobolja traje. Kroz razgovor i usmerene testove pokretom vrata, pritiskom na određene bolne tačke, opisom okidača i analizom terapije može se proceniti da li je potrebna dodatna dijagnostika, neurolog, oftalmolog, ORL pregled, stomatološka procena, MR/CT, laboratorija ili drugačiji terapijski pristup. Najvažnije je odvojiti glavobolju koja se može lečiti planski od glavobolje koja zahteva hitnu procenu.
Online konsultacija ne zamenjuje hitan pregled ako se glavobolja javila naglo kao najjača u životu, ako je praćena slabošću ruke ili noge, poremećajem govora, konfuzijom, epileptičnim napadom, visokom temperaturom, ukočenim vratom, gubitkom svesti, novim poremećajem vida, glavoboljom posle povrede ili naglim pogoršanjem kod pacijenta sa tumorom, aneurizmom ili drugim ozbiljnim stanjem. U takvim situacijama potreban je hitan pregled uživo.
Kod dugotrajnih, ponavljanih i nejasnih glavobolja cilj konsultacije je da pacijent dobije jasnije objašnjenje mogućeg izvora bola, razloga zbog kojih terapija nije uspela i realan plan sledećih koraka. To može značiti promenu terapije, precizniju dijagnozu, proveru nalaza, razlikovanje migrene od tenzione ili cervikogene glavobolje, procenu okcipitalne neuralgije ili odluku da je potreban pregled uživo. Najveća korist je u tome da se glavobolja ne leči naslepo, već prema najverovatnijem mehanizmu bola.
Javite se!
Kliknite ispod kako biste nas kontaktirali putem Vibera ili WhatsApp-a i zakazali vašu konsultaciju.
Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
Kontaktirajte putem Vibera
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Najčešća pitanja o glavobolji koja traje uprkos lečenju
Zašto glavobolja traje uprkos lekovima?
Glavobolja često traje uprkos lekovima kada se leči samo bol, a ne pravi tip glavobolje i mehanizam koji ga održava. Kod nekih pacijenata problem je migrena, kod drugih tenziona glavobolja, cervikogena glavobolja, okcipitalna neuralgija, klaster glavobolja ili glavobolja zbog prečeste upotrebe analgetika. Lečenje ne može biti isto ako je uzrok u migreni, vratu, potiljačnom nervu, mišićima, vilici ili sekundarnoj bolesti. Zato je važno ponovo analizirati obrazac bola, okidače, lokalizaciju, trajanje, prateće simptome, snimke i odgovor na prethodnu terapiju.
Zašto se pravi tip glavobolje nekada pogrešno odredi?
Tip glavobolje se može pogrešno odrediti zato što se različite glavobolje preklapaju po simptomima. Migrena može ličiti na tenzijsku glavobolju, cervikogena glavobolja može ličiti na migrenu, a okcipitalna neuralgija se često tumači kao običan bol iz vrata. Kod nekih pacijenata postoji i više mehanizama istovremeno. Ako je glavobolja pogrešno klasifikovana, terapija često ne daje očekivan rezultat. Zato nije dovoljno samo reći “migrena” ili “tenzija”; potrebno je proceniti gde bol počinje, kako se širi, koliko traje, šta ga provocira i šta ga smanjuje.
Da li se uzrok glavobolje uvek vidi na CT ili MR snimku?
Ne. CT i MR su veoma važni kada treba isključiti tumor, krvarenje, hidrocefalus, infekciju, zapaljenje, aneurizmu ili druge ozbiljne uzroke glavobolje. Međutim, kod mnogih hroničnih i ponavljanih glavobolja snimak može biti uredan, a bol i dalje stvaran. Migrena, tenziona glavobolja, cervikogena glavobolja, okcipitalna neuralgija, mišićno-fascijalni bol i preosetljivost sistema za bol često se ne vide direktno na snimku. Zato se snimak mora povezati sa kliničkom slikom, mestom bola, okidačima, trajanjem napada i odgovorom na terapiju.
Kako se određuje uzrok glavobolje ako je snimak uredan?
Kada je CT ili MR uredan, uzrok glavobolje se traži kroz detaljan razgovor i analizu obrasca bola. Važno je gde bol počinje, da li se širi iz vrata ili potiljka, da li je stežući, pulsirajući, probadajući, žareći ili kao strujni udar, koliko traje i šta ga provocira. Procenjuju se i mučnina, osetljivost na svetlost i buku, trnjenje, vrtoglavica, položaj vrata, san, stres, lekovi i ranije terapije. Kod mnogih pacijenata ključ nije u snimku, već u pravilnom povezivanju simptoma sa mogućim generatorom bola.
Da li glavobolja može dolaziti iz mišića vrata, potiljka i glave?
Da. Kod velikog broja pacijenata deo glavobolje može biti povezan sa mišićima vrata, potiljka, vilice, ramena i površine glave. Takav bol može davati pritisak, stezanje, osećaj obruča, bol u čelu, slepoočnicama ili potiljku. Međutim, to ne znači da je glavobolja “samo od stresa”. Mišići mogu biti jedan deo šireg mehanizma bola, zajedno sa vratom, nervima, snom, položajem tela, preosetljivošću sistema za bol i pogrešno odabranom terapijom. Zato kod hronične glavobolje treba proceniti i površne bolne tačke, ne samo snimke glave.
Da li glavobolja može poticati iz zglobova i ligamenata vrata?
Da. Glavobolja može biti povezana sa vratnom kičmom, naročito kada bol počinje u vratu ili potiljku i širi se prema temenu, slepoočnici, čelu ili iza oka. Tada se može raditi o cervikogenoj glavobolji, iritaciji zglobova vrata, ligamenata, mišića ili potiljačnih nerava. Bol iz vrata se često pogrešno tumači kao migrena, tenziona glavobolja ili običan cervikalni sindrom. Važno je proceniti da li se glavobolja menja pri pokretima vrata, dužem sedenju, položaju glave ili pritisku na bolne tačke u potiljku.
Da li okcipitalna neuralgija može ličiti na druge tipove glavobolje?
Da. Okcipitalna neuralgija može ličiti na cervikogenu glavobolju, tenzijsku glavobolju, migrenu ili bol iz vratne kičme. Bol se najčešće javlja u potiljku, često sa jedne strane, ali se može širiti prema temenu, uhu, slepoočnici, čelu ili iza oka. Može biti probadajući, žareći, kao strujni udar ili paljenje. Ako se okcipitalna neuralgija ne prepozna, pacijent godinama može dobijati terapiju za pogrešan tip glavobolje. Zato je važno proveriti potiljačne nerve, bolne tačke, vrat i način širenja bola.
Zašto glavobolja može biti jača u čelu, slepoočnici ili potiljku?
Mesto glavobolje može pomoći, ali samo po sebi ne određuje dijagnozu. Bol u čelu može biti povezan sa tenzijom mišića, migrenom, sinusima, očima ili vratom. Bol u slepoočnici može se javiti kod migrene, tenzione glavobolje, problema sa vilicom, klaster glavobolje ili miofascijalnog bola. Bol u potiljku često je povezan sa vratom, mišićima, cervikogenom glavoboljom ili okcipitalnom neuralgijom. Za tačnu procenu nije dovoljno znati gde boli, već kako bol počinje, kuda se širi, koliko traje i šta ga provocira.
Zašto migrena ne prolazi uprkos terapiji?
Migrena ne prolazi uprkos terapiji ako se lek uzima prekasno, u neodgovarajućoj dozi, ako napadi postanu česti ili ako nije uvedena preventivna terapija kada je potrebna. Nekada se migrena pogrešno pomeša sa tenzijskom, cervikogenom ili okcipitalnom glavoboljom, pa terapija nije usmerena na pravi problem. Kod dela pacijenata postoji i prečesta upotreba analgetika, što može dodatno održavati glavobolju. Kod neuspešnog lečenja migrene treba proveriti dijagnozu, obrazac napada, okidače, terapiju za napad, potrebu za prevencijom i moguće udružene izvore bola.
Zašto tenziona glavobolja može trajati mesecima ili godinama?
Tenziona glavobolja može trajati dugo kada postoji stalna napetost mišića glave, vrata, potiljka i ramena, loš položaj vrata, dugotrajno sedenje, poremećaj sna, stres, umor ili povećana osetljivost nervnog sistema na bol. Kod hroničnih oblika bol može biti svakodnevan, promenljiv i iscrpljujući. Problem nastaje kada se tenziona glavobolja leči samo analgeticima, bez procene vrata, mišićnih bolnih tačaka, radnih navika, sna i mogućnosti kombinacije sa migrenom ili cervikogenom glavoboljom. Tada terapija često daje samo privremeno olakšanje.
Može li prečesta upotreba analgetika održavati glavobolju?
Da. Kod nekih pacijenata prečesta upotreba lekova protiv bolova može dovesti do glavobolje zbog prekomerne upotrebe analgetika. Tada se stvara začarani krug: glavobolja se javlja često, pacijent sve češće uzima lekove, a lekovi vremenom sami doprinose održavanju glavobolje. Ovo ne znači da je pacijent kriv, već da terapijski plan nije dobro postavljen. Važno je proceniti koliko često se koriste analgetici, koji lekovi se uzimaju, da li postoji migrena, tenziona ili druga glavobolja i da li je potrebna preventivna terapija.
Kada glavobolja zahteva hitan pregled?
Glavobolja zahteva hitan pregled ako se javi naglo kao najjača glavobolja u životu, posle povrede glave, uz slabost ruke ili noge, poremećaj govora, konfuziju, gubitak svesti, epileptični napad, ukočen vrat, visoku temperaturu, novi poremećaj vida ili brzo pogoršanje iz dana u dan. Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa tumorom, aneurizmom, poremećajem koagulacije ili lekovima za razređivanje krvi. Online konsultacija nije za hitne glavobolje. U takvim situacijama treba isključiti krvarenje, infekciju, tumor, zapaljenje krvnih sudova, hidrocefalus ili drugo ozbiljno stanje.
Da li online konsultacija može pomoći kod glavobolje koja traje uprkos lečenju?
Da, online konsultacija može pomoći kod dugotrajne, ponavljane ili nejasne glavobolje kada su nalazi već urađeni, ali terapija nije dala rezultat. Tokom konsultacije se analiziraju tip glavobolje, mesto bola, okidači, trajanje, prateći simptomi, CT/MR nalazi, lekovi, raniji pregledi i mogući izvori bola u vratu, mišićima, potiljačnim nervima, vilici ili drugim strukturama. Cilj nije samo potvrditi naziv dijagnoze, već razumeti zašto lečenje nije uspelo i koji je sledeći najlogičniji korak. Hitan pregled uživo je potreban kod nagle ili neurološki rizične glavobolje.
Dodatne informacije o lečenju bola i video konsultacijama
Ovde možete pročitati detaljno o lečenju hroničnog bola.
Saznajte više o online video konsultacijama sa doktorom i kako one mogu upešno pomoći da se rešite bola.
Postoje nekoliko osnovnih razloga zašto dugotrajno lečenje bolnog sindroma ne daje rezultate.
Ova schema daje detaljan opis toka zakazivanja, slanja dokumentacije i izvodjenja video razgovora sa doktorom
Mnogi kompleksni bolni sindromi zahtevaju prethodnu ili naknadnu analizu sa drugim kolegama ili veštačkom inteligencijom. Ova konsultacija podrazumeva i to.
Odgovori na najačešća pitanja vezana za online video konsultacije.
Dodatne informacije o glavobolji
Trigeminalna neuralgija – dijagnostika i lečenje