Tumori mozga

Tražite brz savet od stručnjaka >> online konsultacije

Konsultacija-Drugo mišljenje u vezi najboljeg neurohirurškog načina lečenja. Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza tumora mozga i predloženo operativno ili neoperativno lečenje možete nas konsultovati ako imate nedoumice. Sumnje pacijenta otežavaju postizanje dobrih rezultata lečenja. Mi ćemo dati mišljenje da li mislimo da je operacija indikovana, koji sve operativni metodi postoje, gde se u zemlji takve operacije rade, koji su njihovi rizici i kako ih smanjiti.

• Zajedničke osobine tumora
• Gliomi mozga
• Meningeomi
• Neurinomi
• Tumori hipofize i endoskopske operacije odstranjivanja tumora baze lobanje kroz nos
• Metastaze mozga
• Prikaz slučajeva

Postoji preko 80 vrsta tumora koji mogu rasti unutar lobanje i dovoditi do oštećenja mozga. Ipak, kod odrasih, 5 vrsta tumora se sreću u preko 90% slučajeva. Tu su:

1. gliomi – ovde spadaju astrocitomi, oligodendrogliomi, anaplastični astrocitomi, glioblastomi,… (astrocytoma, oligodendroglioma, astrocytoma anaplasticum, glioblastoma multiforme,…)
2. meningeomi– meningeoma
3. neurinomi– neurinoma, schwanoma
4. adenomi hipofize – adenoma hypophyseos
5. metastaze mozga iz udaljenih malignih tumora.- metastasis cerebri

Uzroci nastanka tumora mozga

Ovi, kao i ostali tumori u telu, nastaju zbog izmena (mutacija) u posebnim genima normalnih ćelija. Mutacijom neki geni postaju aktivni (proonkogeni postaju onkogeni), a drugi se inaktiviraju (tumor supresorni geni). Ovo se u organizmu stalno dešava u mnogim ćelijama, ali imuni sistem prepoznaje ove ćelije i neutrališe ih. Ponekad ove ćelije ne bivaju neutralisane i, ako nastave da se umnožavaju, formira se od njih tumor. On je u početku obično dobroćudan (benigan), ali vremenom može mutirati sve veći broj pomenutih gena i tako tumor može postajati sve maligniji. Razlozi za nastanak ovih promena u genima nisu uvek poznati. Mutacije mogu biti rezultat delovanja nekih virusa, koji su ranije izazivali manje infekcije; radioaktivnog zračenja; nekih hemijskih materija (sve češće se dokazuje da razni pesticidi, ali i dodaci hrani mogu biti kanceregoni). Skoro nijedan tumor mozga se direktno ne nasledjuje, ali potomci ljudi koji su imali maligne bolesti imaju neaktivirane proonkogene, možda i slabiji imuni sistem,… Zbog toga kod njih postoji i veća tendencija za nastanak malignih bolesti. Ljudi se obično pitaju da li nerviranje, stres, povreda glave, loša ishrana, premor,… mogu dovesti do tumora. Odgovor je da ne mogu direktno. Medjutim uticaj nekih faktori, kao što je zračenje mobilnih telefona naročito na decu, zračenje električnih kablova visokog napona, česta rendgenska snimanja, neki lekovi… i dalje se ispituju.

Podela tumora mozga po  malignosti

Ovi tumori se, prema tome koliko brzo napreduju i u kom procentu se mogu izlečiti, dele na dobroćudne (benigne) i zloćudne (maligne) tumore. Meningeomi, neurinomi i adenomi hipofize su najčešće dobroćudni. Metastaze su uvek rezultat maligne bosti, a gliomi su češće maligni. Jedna vrsta glioma- glioblastom je najčešći maligni tumor mozga.

Prema svome rastu tumori se mogu podeliti na one koji, svojim rastom, samo pritiskaju okolne delove mozga i na one koji ih prožimaju (infiltrišu), te na kombinovane. (npr. veći maligni tumori prožimaju mozak i vrše pritisak na njega).

Slika: Menigeom koji raste sa omotača mozga i vrši pritisak na okolne delove mozga, bez njihovog prožimanja (infiltacije) Presek dve hemisfere velikog mozga. U jednoj od njih se nalazi velik maligni gliom (prečnika oko 4 centimetra). Tada su u širu okolinu (čak i u suprotnu hemisferu) već prodrle ćelije tumora.

Simptomi tumora mozga

Kada tumor dostigne značajnu veličinu on vrši okolni pritisak na mozak, dovodi do njegovog oticanja, remeti krvotok u nervnom tkivu, a može i da dovede do krvarenja. Mehanizmi kojim tumor oštećuje nervno tkivo su brojni i, izmedju sebe, izukrštani.

Sve ovo rezultira simptomima bolesti kao što su: glavobolja, epilepsija, pospanost, razni ispadi u funkciji mozga i živaca glave. Ispadi funkcije zavise od lokalizacije i veličine tumora. To mogu biti sledeći poremećaji: vida, govora, sluha, mirisa, pokretanja ekstremiteta, ravnoteže, osećaja dodira, psihički poremećaji,… Kod benignih tumora se prvo pojavi jedan ili nekoliko simptoma, a zatim se mesecima, a često i godinama, iako tumor raste, novi simptomi ne javljaju. Sledeći simptomi se, zbog sporog rasta, javljaju tek kada tumor značajno poraste.

Dijagnostika tumora mozga

Budući da se mnogo lakše leče mali nego veliki tumori važno je što pre postaviti dijagnozu. Najvažnija dijagnostička metoda je snimak mozga magnetnom rezonancom (MRI). Danas, kada su nam na raspolaganju veći broj ovih aparata, ovo snimanje treba uraditi kod prvih simptoma koji ukazuju da možda postoji tumor. Znači kod svake perciptivne nagluvosti, epilepsije, poremećaja mirisa ili vida, psihijatrijskog poremećaja,… treba razmotriti da se snimi mozak magnetnom rezonancom. Ovo snimanje je bezbolno i traje oko 15-45 minuta. Podrazumeva da pacijent leži u uskom prostoru aparata i izložen je, manjoj ili većoj, buci. To kod nekih ljudi može biti toliko neprijatno, da zahteva snimanje u sedaciji ili anesteziji. (prethodno davanje lekova za smirenje ili lekova za spavanje)
Snimak mozga magnetnom rezonancom koji prikazuje meningeom zadnjeg dela slepočne regije

Pored ovog mogu biti indikovane i druge dijagnostičke metode kao što su: kompjuterizovana tomografija (CT), EEG, razne vrste evociranih potencijala, endokrinološka ispitivanja (ispitivanja hormona), ispitivanje vida i sluha, snimanje kostiju nakon davanja radioaktivnih materija (scintigrafija skeleta),…

Uvek se mora uraditi i snimanje ostalih organa (onkološka obrada) da bi se dokazalo eventualno postojanje drugih tumora u telu. Takodje je važno utvrditi da li pacijent boluje od drugih bolesti. Ovo nam može biti važno pri planiranju anestezije i izboru metoda lečenja. Minimalno se zahtevaju: laboratorijska obrada krvi i mokraće, EKG, rentgenski snimak pluća, ultrazvučni snimak trbuha i pregled interniste. Po potrebi se rade i dodatna ispitivanja- urološka, kardiološka, ginekološka,…

Lečenje tumora mozga

Kada se postavi dijagnoza tumora mozga tim stručnjaka (onkološka komisija, neuroonkološka komisija) razmatra kojim metodama treba pacijenta lečiti. Na raspolaganju su nam: simptomatsko, hirurško (operacija tumora) i adjuvantno lečenje. Odluka kako lečiti pacijenta je rezultata znanja i iskustva iz neuroonkologije. U nekim slučajevima postoje indicije da je tumor završio sa rastom i pri tome ne remeti funkciju mozga i tada se, pogotovo kod starijih i ljudi koji su teže oboleli od drugih bolesti, odlučujamo samo na praćenje ovog tumora. (periodični MR ili CT snimci).

Simptomatsko lečenje se sprovodi u slučaju da postoje otok mozga, glavobolja, epilepsija, povraćanje,… Za otok mozga kod tumora najčešće se ordiniraju kortikosteroid Dexason ili Dexamethason. On se daje u vidu inekcije ili redje tableta.

Hirurško lečenje tumora mozga

Hirurško lečenje podrazumeva otvaranje lobanje (kraniotomija), dolazak do tumora i njegovo odstranjivanje. Prilikom odstranjivanja moraju se od tumora odvojiti okolne strukture (nervno tkivo, nervi, krvni sudovi,…). To je nemoguće ukoliko ih tumor prožima (raste infiltrativno). Ovo je slučaj kod većine glioma, a i kod agresivnih i malignih varijanti ostalih tumora. Ukoliko i benigni tumor raste dugo i postane velik on jako pritisne, istanji i za sebe slepi okolne strukture. Njih je tada često nemoguće odvojiti od tumora, a da im se potpuno očuva funkcija. Ovo je glavni razlog zašto je važno dijagnozu postaviti rano, dok je tumor još manjih dimenzija. U zavisnosti od toga da li se tumor može odvojiti od okolnih struktura vrši se njegovo potpuno odstranjenje (ablatio) ili samo smanjivanje (reductio). U slučaju redukcije uglavnom ostaju veoma mali delovi tumora. U nekim slučajevima, kada je rizik od operacije velik, tokom operacije se samo uzimaju uzorci tumora (biopsija). To je moguće uraditi stereotaksično. Da bi rezultat lečenja bio dobar važno je da operaciju vrši hirurg koji ima veliko iskustvo u ovakvim operacijama, ima odličnu tehniku operisanja pod mikroskopom i stalno uvodi u rutinu nove operativne metode. Ove metode mu olakšavaju hirurški rad i čine ga preciznijim i sigurnijim. Te metode su: detaljnija dijagnostička obrada pre operacije; korišćenje, tokom operacije, ultrazvučnog snimanja mozga da bi se videlo gde se duboki tumor tačno nalazi; druge metode neuronavigacije; snimanje funkcija nervnih struktura tokom operacije (neurofiziološki monitoring); ultrazvučni aspirator tumora (Kuza, CUSA)… U posebnim slučajevima, najčešće kod tumora blizu centra za govor, može se bezbolno izvesti odstranjenje tumora na svesnom pacijentu.
Slika: Smatram da je iskustvo i mikroskopska tehnika osnova uspešno izvedene operacije tumora mozga.

Prikaz kraniotomije pri kojoj se seče koža, a na kostima lobanje pravi otvor kroz koga se kasnije operiše. Sve se radi u kosmatom delu poglavine i na kraju fiksira i rekonstruiše tako da ne ostavlja nikakav kozmetski defekt.

Rezultati hirurškog lečenja tumora mozga

Rezultati hirurškog lečenja zavise najviše od: vrste, malignosti, veličine i lokalizacije tumora. Smrtnost vezana za operaciju je generalno manja od 1% i obično je izazvana pogoršanjem drugih bolesti. Neurološka oštećenja uzrokovana operacijom zavise od veličine i lokalizacije tumora. U većini slučajeva teže da budu zastupljeni u manje od 1% operisanih. Kod težih lokalizacija i većih tumora neurološka oštećenja posle operacije se javljaju i kod 20% pacijenata. Važno je da se moguća oštećenja kod različitih vrsta operacija (potpuno odstranjenje ili samo smanjivanje tumora) unapred predoče pacijentu i njegovoj rodbini.

O prirodi tumora se izjašnjavamo tek nakon 4-7 dana od operacije, kada se uradi i patohistološka analiza (PH analiza- posebnim bojenjima isečaka naprave se preparati koje, pod mikroskopom, pregleda patolog). Tada se odlučujemo da li je potrebno dodatno lečenje zračenjem ili/i citostaticima.

Lečenje tumora mozga zračenjem i hemioterapijom

Adjuvantne metode lečenja su zračenje i hemioterapija.

Zračna terapija se najčešće sprovodi pomoću aparata za zračenje koji imaju različite stepene preciznosti. Njima se, kroz različite delove mozga, zrači tumor. Na ovaj način tumor dobija ubedljivo najveće doze zračenja. (doza se meri u grejima- Gy). Najpreciznije zračenje se postiže pomoću radiohirurških metoda (Gama knife, Linac, protonsko zračenje…). Ovako preciznim zračenjem se može zaustaviti rast tumora ako nisu veći od 2,5-3,5 cm u prečniku i nisu veoma blizu struktura mozga koji ne podnose zračenje. Takodje se njima može zaustaviti rast manjih delova tumora koji su zaostali nakon operacije.

Hemioterapija danas najčešće podrazumeva upotrebu Temodala. To je lek koji se uzima u vidu tableta i ima manje nuspojava od drugih citostatika.

Smatram da ovi vidovi lečenja nisu u kontradikciji sa većinom alternativnih metoda lečenja. Ipak o ovim metodama, protiv kojih generalno nisam, treba razgovarati sa stručnjacima. Ovo ne zbog toga da bi smo ubedili pacijenta da ih ne primenjuje, nego da se ne desi da saveti alternativnih terapeuta remete rezultate klasične terapije. Ponekad se dešava da alternativni terapeut nestručno koriguje primarno lečenje, da daje preparate koje pacijent već dobija, da naglašava vrednost lekova i preparata koji se jasno nisu pokazali kao delotovorni ili su čak štetni.

U nastavku će biti objašnjene specifičnosti pojedinih vrsta tumora mozga.

 

Gliomi mozga

Najčešće prilikom rasta prožimaju okolne strukture mozga (infiltrišu ih). Imaju veliki potencijal da postanu maligni. Prema stepenu malignosti imaju 3 ili 4 stadijuma. Kod prvog stadijuma izlečenje je vrlo verovatno. Već kod drugog stadijuma preživljavanje duže od 5 godina je zastupljeno u 50-75% slučajeva. Kod 3. i 4. stadijuma preživljavanje je još kraće. Autor sajta ima vlastiti, u svetskoj literaturi prezentovan, metod preciznije procene dužine i kvaliteta života kod ovih pacijenata (metod MAS). Nakon operacije uvek se sprovodi zračenje i često je indikovana hemioterapija. Neki tumori, kao što su oligodendrogliomi, bolje reaguju na hemioterapiju, dok drugi, kao što su ependimomi, bolje reaguju na zračenje.

Meningeomi

Meningeomi su u većini slučajeva dobroćudni (benigni) tumori. Rastu sa omotača mozga pritiskajući okolne delove mozga, nerave i krvne sudove. Ukoliko za njih nije čvrsto srastao moguće ga je potpuno odstraniti. Meningeomi mogu rasti na različitim delovima lobanje (iznad velikog mozga, iznad malog mozga, na različitim delovima baze lobanje,…). Tegobe i deficiti, do kojih dovde, zavise od veličine i lokalizacije menigeoma. (Moguć je veliki broj, sasvim različitih, kliničkih slika koje su gore navedene). Dijagnoza meningeoma je tada Meningeoma + latinski naziv za lokalizaciju (olfactorium, sphenoidale mediale, sphenoidale laterale, tuberculum sellae, sinus cavernosum, clivus, petroclivalis, foramen magnum, anguli pontocerebellaris, convexitatis, parasagittalis, sinus sagittalis, fossae cranii posterior, tentorii, …)

O nastanku tumora, njegovom rastu, dijagnostici i lečenju videti u uvodnom delu.

Važno je da se dijagnoza postavi dok su tumori još mali.

Postoje i maligne varijante- meningeoma atypicum i meningosarcoma.

Kada se dijagnostikuje tumor u lobanji postoje veliki broj pokazatelja koji ukazuju da se radi o meningeomu. Tada je potrebno iskustvo da se odlučimo da li da pacijenta operišemo, ili da tumor samo pratimo. Na praćenje se najčešće odlučujemo onda kada smatramo da tumor ne izaziva veći pritisak na okolne strukture, a da je završio ili veoma usporio sa rastom. Ovo pogotavo ako se radi o starijim pacijentima ili pacijentima koji su teško bolesni zbog drugih bolesti.

Na sreću, uz dobru hiruršku tehniku, moguće je potpuno odstraniti veliku većinu meningeoma bez većih neuroloških oštećenja (pogotovo ako tumor nije velik i ima povoljnu lokalizaciju).

Neurinomi

Nastaju iz ćelija koje se nalaze u nervima. Najčešće su lokalizovani na nervu za sluh i ravnotežu (neurinoma, schwanoma nervi vestibullaris, tumor anguli pontocerebellaris). Zbog toga obično počinju slabljenjem sluha i vrtoglavicom. Taj simptom može ostati kao jedini simptom godinama. Kasnije mogu izazvati trnjenje i bolove u licu (simptomatska trigeminalna neuralgija), krivljenje lica zbog oštećenja facijalnog nerva, slabost esktremita zbog pritiska na moždano stablo, hidrocefalus (nakupljanje moždane tečnosti u komorama mozga),…

O nastanku tumora, njegovom rastu, dijagnostici i lečenju videti u uvodnom delu. Važno je da se dijagnoza postavi dok su tumori još mali.

Kada se dijagnostikuje tumor u lobanji postoje veliki broj pokazatelja koji ukazuju da se radi o neurinomu. Tada je potrebno iskustvo da se odlučimo da li da pacijenta operišemo, ili da tumor samo pratimo. Na praćenje se najčešće odlučujemo onda kada smatramo da tumor ne izaziva veći pritisak na okolne strukture (moždano stablo, okolne nerve, puteve likvora,…), a da je završio ili veoma usporio sa rastom. Ovo pogotavo ako se radi o starijim pacijentima ili pacijentima koji su teško bolesni zbog drugih bolesti.

Najčešće ih je moguće odstraniti u potpunosti. Aletrnativa operaciji, pogotovo kod neurinoma manjih od 2,5 cm, je stereotaksično zračenje (npr Gamma knife, Gama nož).

Tumori hipofize

To su tumori koji rastu iz jedne žlezde sa unutrašnjim lučenjem koja se nalazi ispod sredine mozga, a iznad nosa. Ovi tumori mogu pojačano lučiti hormone i tada se obično ranije dijagnostikuju, dok su još mali. U zavisnosti koje hormone luče kod pacijenta će se razviti hiperprolaktinemija, Kušingova bolest, Akromegalija, ili redje i druge hormonske bolesti. Ukoliko ne luči hormon tumor prilično naraste dok ne da prve simptome. Veliki adenomi se obično prvo manifestuju poremećajem vida. Kasnije se može pojaviti: smanjeno lučenje hormona hipofize, razrokost, dvoslike, učestalo mokrenje, otežan hod, psihičke tegobe i znaci hidrocefalusa.

Neki manji tumori (najčešće prolaktinomi) se leče lekovima. Većina adenoma hipofize se danas mogu odstraniti operacijom kroz nos, bez otvaranja lobanje. Kod tumora koji rastu agresivno dolazi u obzir i zračna terapija.

Većina operacija kroz nos danas se vrši pomoću endoskopa. Ovim metodama se mogu odstraniti „kroz nos“, bez otvaranja lobanje, veliki broj tumora na bazi lobanje. Ovi tumori se često ni ne mogu rešiti drugim operativnim metodama. Da bi se ove operacije izvele potrebna je, pored endoskopije, i brojna druga oprema, kao npr navigacija, neurofiziološki monitoring, itd. Veliko iskustvo neophodno za uspešno izvodjenje ovih operacija i sva neophodna oprema postoje samo u najvećem centru. Nedostatak ovoga često vodi ka praksi odredjenog hirurškog uspeha samo kod manjih tumora hipofize, dok se veći i adhezivniji tumori ne odstranjuju u celosti.

Metastaze mozga

Ukoliko postoji maligni tumor u telu od njega se stalno odvajaju maligne ćelije i odlaze putem krvi. One se mogu zaustaviti u različitim organima (najčešće pluća, jetra i mozak). Tada se umnožavaju i tako može doći do rasta udaljenog tumora (mestastaza). Najčešće metastaze unutar mozga dolaze od malignog tumora (karcinoma) pluća (50% svih metastaza mozga), karcinoma dojke, melanoma kože, karcinoma bubrega, karcinoma organa za varenje, karcinoma prostate,… Metastaze mozga se uglavnom mogu operativno u potpunosti odstraniti. Na njihovom odstranjenju, čak iako ih je više, treba insistirati naročito kada je prognoza dužine i kvaliteta života dobra (npr. metastaze melanoma). Ukoliko ih je više, udaljene su, duboko postavljene ili/i nemaju velik dijametar može se sprovesti samo zračna i/ili hemioterapija. Ukoliko je pacijent u veoma teškom opštem stanju i u terminalnoj fazi maligne bolesti indikovano je samo simptomatsko lečenje.

Tumori mozga u dece

Posle leukemija ovo su najčešći tumori u dece (20%). Najčešće su zastupljeni: gliomi (pogotovo astrocitomi vidnog nerva, moždanog stabla i malog mozga), meduloblastomi (i drugi PNET tumori), pinealni tumori, kraniofaringeom, pleksus papilom i teratom. Tumori malog mozga su mnogo više zastupljeni kod dece nego kod odraslih (42-74% u zavisnosti od starosti deteta).

Ovim nabrajanjem ni izbliza nisu navedene sve vrste tumora mozga.

Saznajte više o tumorima mozga.        

Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
zkoja@yahoo.com     +381628534555     
   

Primeri operisanih tumora mozga

Slučaj br. 1

Kod pacijenta, starosti oko 70 godina, je nakon pojave glavobolje i slabjenja leve ruke dijagnostikovan tumor mozga u predelu desnog čeonog režnja tik ispred centra za pomeranje leve ruke i noge. Pacijenta sam operisao nakon 2 nedelje. Uradjena je veoma delikatna operacija uklanjanja tumora, bez dodatnih oštećenja mozga. Potvrdjeno je da se radilo o benignom astrocitomu. Prikaz ovoga slučaja je na sledeće 3 slike.

Slučaj br. 2

Pacijent starosti 64 godina je imao epileptični napad nakon čega su uradjeni CT i MR snimci mozga koji su prikazali meningeom čeono levo. Pacijenta sam operisao uz intraoperativni elektrofiziološki monitoring. Tumor je uspešno odvojen od svih važnih struktura (centri u mozgu i venski krvni sudovi) i u potpunosti odstranjen. Nakon operacije pacijent nije imao nikakvih deficita.

Prikaz ovoga slučaja je na sledeće 3 slike.

Slučaj br. 3

Pacijentkinja je oko 1 godinu osećala bolove u glavi. Jedan mesec pre operacije glavobolja je postala intenzivnija, pacijentkinja je psihički propadala, bila je nestabilna u hodu i ponekad se umokravala. CT snimak, MR snimak mozga i snimak krvnih sudova mozga je prikazao tumor malog mozga koji se spuštao u kičmeni kanal do drugog vratnog pršljena. Tumor je izazivao i hidrocefalus. (DG: TU cerebelli. Hydrocephalus). Tokom operacije uradjena je mikroskopska analizira isečka tumora (PH ex tempore) koja je ukazala na primarni moždani tumor. Tumor, koji raste infiltartivno, sam odstranio do mikroskopski vidljive grance prema zdravom tkivu malog mozga, a time je rešen i hidrocefalus, te ugradnja šanta nije bila potrebna. Dijagnoza astrocitoma gradusa III je postavljena patohistološkom analizom 7 dana kasnije. Pacijentkinja, posle operacije, nije imala nikakav neurološki deficit, psihički se oporavila, hod se normalizovao, a umokravanje je prestalo. Pacijentkinju sam prikazao na onkološkoj komisiji i odlučeno je da se sprovede zračna terapija radi ubijanja ćelija koje infiltrišu funkcionalne delove malog mozga uy hemioterapiju. Kontrolni MR snimci mozga se vrši na 6-12 meseci. Dalja prognoza zavisi od malignosti tumora tj. od broja i vrsta mutiranih gena u tumorskim ćelijama i od odbrambenih snaga organizma pacijentkinje.

 

Slučaj br. 4

Pacijentkinja starosti 42 godine je 3 mjeseca pre operacija počela da oseća slabost desne noge. Uradjen je snimak mozga magnetnom rezonancom koji je pokazao izuzetno velik tumor izmedju 2 hemisfere mozga (najveće dimenzije 10 cm) koji je pritiskao mozak i zalepio za sebe veliki broj krvnih sudova i centare za pomeranje obe noge.

Pacijentkinju sam ubrzo operisao. Operacija je bila veoma teška i dugo je trajala. Bilo je potrebno odvojiti tumor od svih struktura za koje se on zalepio, a da ne dodje do trajnih posledica. Odvajanje i odlepljivanje ovako velikog tumora od krvnih sudova mozga i samih centara mozga može dovesti do infarkta delova mozga i teških deficita posle operacije. Radilo se o meningeomu – benignom tumoru čijim potpunim otklanjanjem smo izlečili pacijentkinju. Najviše je bila ugrožena pokretljivost nogu. Već 2 nedelje posle operacije pacijentkinja nije imala većih oštećenja, a potpuni oporavak je usledio, uz rehabilitaciju, nakon 2 meseca. Kuriozitet je da je pacijentkinja primila vest o teškoj operaciji bez velikog straha, pošto se sa bolešću i uspešnošću lečenja upoznala preko ovog sajta. To je sigurno doprinelo ovako dobrom rezultatu.