Dr Željko Kojadinović — NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA
Dr Zeljko Kojadinovic — Pain Treatment & Neurosurgery
Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola
Medicinski sadržaj ažuriran: maj 2026.
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Tražite dodatno mišljenje?
Ukoliko Vam je dijagnostifikovana bolest mozga, kičme ili živaca i treba Vam mišljenje iskusnog neurohirurga, kontaktirajte nas. Konsultacije su veoma uspešne i plaćaju se.
Tražite brz savet od stručnjaka >> online konsultacije
Drugo mišljenje u vezi najboljeg neurohirurškog načina lečenja. Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza aneurizme, AVM ili angioma mozga i predloženo operativno ili neoperativno lečenje možete nas konsultovati ako imate nedoumice. Time ćete lakše prihvatiti predloženo lečenje od Vašeg lekara i pošto ste opušteni lečenje će imati bolji rezultat. Mi ćemo svakako reći da li mislimo da je indikovana operacija, koji sve operativni metodi postoje, gde se u zemlji takve operacije rade, koji su njihovi rizici i kako ih smanjiti. zkoja@yahoo.com
- Infarkti mozga
- Aneurizme
- Prognoza oporavka nakon krvarenja iz aneurizme
- Arterijsko-venski malformati (AVM) mozga
- Spontana krvarenja u mozgu
- Kavernom mozga
- Hemangioblastom mozga
- Prikazi slučajeva
Arterije mozga
Mozak se ishranjuje pomoću 2 para arterija koje, iz grudnog koša, kroz vrat, dolaze do mozga. To su 2 unutrašnje karotidne arterije, koje ishranjuju prednje delove mozga, i 2 arterije vertebralis koje ishranjuju zadnje delove mozga
Infarkti mozga
Oslabljena cirkulacija krvi kroz mozak može dovesti do prolaznih poremećaja (TIA, VBI, RIND) ili do trajnih promena (infarkti). Infarkti mozga mogu biti mali i dijagnostikovati se slučajno (pogotovo kod starjih osoba) na MR snimku mozga. Ova pojava može imati karakter normalnog starenja- npr. u izveštaju radiologa se može pročitati „mikroishemijske promene mozga odgovaraju starosti pacijenta“. Veliki infarkti ili mnogo manjih ishemija dovode do izumiranja većeg dela mozga i različito se manifestuju- slabost suprotne polovine tela, koma, demencija,… Ovom patologijom se bave neurolozi. Ukoliko pacijent na vreme dodje u bolnicu danas se može, nekim intravenoznim ili interventnim metodama, uspostaviti ponovo cirkulacija krvi kroz mozak bez formiranja infakta. Jedan od najčešćih uzroka infarkta mozga je ugrušak koji se formira na arterosklerotskom plaku koji je nastao na račvi karotidne arterije (nalazi se u vratu). Ukoliko je ovaj plak velik leči se hirurški i ovu operaciju izvode najčešće vaskularni hirurzi.
Postoje slučajevi u kojima je infarkt mozga značajne veličine i koji nakon nekoliko dana dovodi do otoka zahvaćenog dela mozga. Ovaj otok može pritiskati okolne moždane strukture, izazvati dodatna oštećenja i dovesti do trajnog neurološkog deficita ili čak smrtnog ishoda. Ukoliko se proceni da pacijent, uprkos težini stanja, može imati prihvatljiv kvalitet života, nakon razgovora sa porodicom može se razmotriti privremeno otvaranje lobanje (dekompresivna kraniektomija). Ovu intervenciju vrši neurohirurg. Tokom ove operacije koštani poklopac se privremeno ne vraća na svoje mesto dok se otok mozga ne povuče. Na taj način smanjuje se pritisak na mozak i sprečavaju dodatna oštećenja moždanog tkiva.
Slika: Plak na račvi karotidne arterijePored plaka uzroci infarkta mozga mogu biti i drugi: plak na arterijama mozga, šokno stanje, veoma loše disanje, teži poremećaj u radu srca, poremećaj u sastavu krvi (anemija, policitemija,…), vazospazam, upale krvnih sudova (vaskulitisi), povrede, druge bolesti krvnih sudova mozga (vaskulopatije)…
Aneurizme mozga
Aneurizme mozga su proširenja arterija mozga. One najčešće imaju oblik kesice i dimenzije od 5-15 mm (2mm-4cm). Dete se radja sa slabošću na pojedinim mestima zida arterija, a ne sa aneurizmama. One se javljaju kasnije. Smatra se da nisu tako retke kao što se mislilo (1-10% populacije). Aneurizma je najčešće lokalizovana na velikim arterijama na donjoj površini mozga. Šansa da i bliži rodjak ima aneurizmu je oko 7-20%.
Slika: Aneurizma (kesasto proširenje) arterije mozga.Aneurizma može celog života ostati nema (ne davati nikakve simptome). Ako se manifestuje to je najčešće zbog pucanja njenog zida i krvarenja. Ono je najčešće u obliku subarahnoidalne hemoragije – krvarenje je najčešće na površini baze mozga. (SAH, haemorrhagia subarachnoidalis). Moguće je uz SAH ili bez njega i krvarenje unutar mozga (haematoma cerebri).
Ruptura aneurimi mozga
77% svih krvarenja tipa SAH nastaje zbog pucanja aneurizme. Drugi razlozi za ovo su povrede, vaskulitis, poremećaj koagulacije, art. hipertenzija, AVM. Kod 10% SAH ne bude otkriven razlog krvarenja.
Slika: Dva osnovna tipa krvarenja: SAH (subarahnoidalno krvarenje) i hematom mozga (krvarenje unutar mozga)
Simptomi rupture aneurizme mozga
Krvarenje često nastaje u okviru napora, stresova, hipertenzivnih kriza, ali često i u miru, čak i snu (česte su hipertenzije i u snu). Krvarenje se najčešće manifestuje naglo nastalom i veoma intenzivnom glavoboljom. Pored ovoga pacijent može imati mučninu i povraćati, te mu smeta svetlost (fotofobija). Prilikom pregleda zateže vratom (meningizam). Ukoliko se javi, pored subarahnoidalnog, i krvarenje u mozgu (hematom) onda se javljaju i različiti neurološki ispadi (npr- slabost polovine tela- hemipareza). Ukoliko je krvarenje teže javlja se komatozno stanje. Kod oko 50% pacijenata krvarenje je toliko teško da oni umiru pre nego što dodju u bolnicu.
Dijagnostika rupture aneurizme
Kada se pacijent primi u bolnicu klinička slika je obično toliko jasna da se hitno uradi CT snimak mozga da bi se utvrdilo krvarenje. Ukoliko u bolnici ne postoji CT aparat ili nije jasno o čemu se radi uradi se punkcija kičme radi dobijanja likvora (lumbalna punkcija). Likvor je tada krvav. Kod starijih krvarenja likvor je žućkast (ksantohroman).
Kada se dokaže subarahnoidalno krvarenje obično se hitno radi snimanje krvnih sudova da bi se dokazala aneurizma. Najčešće se radi subtarkciona digitalna angiografija (SDA) ili CT angiografija (CTA).
Angiografija treba da odgovori na neka pitanja:
- Da li je krvarenje nastupilo zbog prskanja aneurizmi?
- Da li postoji više aneurizmi?
- Da li je potrebno aneurizmu operisati ili je lečiti na drugi način?
- Da li postoje komplikacije krvarenja- najčešće grčenje i suženje okolnih arterija?
Zamena za SDA ili njegova dopuna može biti CT angiografija (prikaz arterija mozga CT snimanjem), a znatno redje i MR angiografija (najčešće se koristi za praćenje ranije dijagnostikovanih ili lečenih aneurizmi).
Komplikacije rupture aneurizme mozga
Jednom kada je došlo do krvarenja paralelno se dešava više patoloških procesa:
- Visok pritisak u glavi zbog krvarenja. On se leči lekovima. Ukoliko postoji veliki ugrušak krvi u mozgu (hematom) pacijent se mora hitno operisati i tada se ukloni hematom i aneurizma klipsuje. (posebnom štipaljkom, koja se stavi preko njenog vrata, se isključi iz cirkulacije)
- Mogućnost ponovljenog krvarenja – Krvarenje iz aneurizme traje svega nekoliko sekundi. Ono se privremeno zapušava slabim čepom od zgrušane krvi. Ovaj čep može često popustiti i postoji opasnost od novog krvarenja (60% u prvih 6 nedelja). Ponovljena krvarenja (reruptura aneurizme) mogu biti kobna. Ona su nakon 2 meseca posle krvarenja, ako pacijent nije operisan, znatno redja. Da ne bi došlo do novog krvarenja što pre se trudimo da isključimo anurizmu iz cirkulacije (idelano u prva 3 dana od krvarenja ako stanje pacijenta to dozvoljava). Ovo se može uraditi na 2 osnovna načina. Prvi je da se otvori lobanja, dodje do aneurizme i na njen vrat postavi klips (mala štipaljka- videti sliku ispod). Drugi metod je da se tokom angiografije aneurizma ispuni žicama toliko gusto da krv više u nju ne ulazi (coiling). Odluku o načinu lečenja donosi tim koji se satoji od neurohirurga i radiologa. Procenat rešavanja zavisi i od razvijenosti interventne radiolgije, te stavova stručnjaka. Danas se u svetu većina aneurizma rešava bez operacije. Sama operacija može imati komplikacije: postoperativno krvarenje unutar lobanje, infarkt mozga, curenje likvora i infekcija (sprečava se posebnim tehnikama zatvaranja omotača mozga, često uz upotrebu organskih lepkova),… Odlučujemo se za operaciju kada je rizik od neoperisanja značajno veći od rizika operacije. Ipak operacija ili coiling su samo „pola“ posla. Druga polovina posla podrazumeva rešavanje komplikacija bolesti posle hirurškog zahvata ili koilinga. (one nastupaju često nezavisno od toga da li je pacijent operisan ili ne). Suština je stalno pratiti pacijenta, uočavati komplikacije na vreme i energično ih lečiti u početnoj fazi.
- Grčenje i suženje arterija mozga (vazospazam, angiospazam)- Ovo grčenje dovodi do suženja arterija i slabijeg protoka krvi kroz mozak. Ono počinje već 3. dana od krvarenja, najveće je 5-9. dana, a može trajati nekoliko nedelja. Što je veće krvarenje obično je vazopsazam više izražen, ali ne mora zavisiti samo od toga. Što je spazam teži veća je šansa da se razvije infarkt mozga. Za razliku od prethodna dva procesa lečenje spazma je nehirurško (lekovi i radiološke angiointervencije širenja suženih arterija) i nije toliko uspešno kod težih oblika.
- Zastoj toka moždane tečnosti – moguć razvoj vodene glave (hidrocefalusa). Način lečenja zavisi od tipa hidrocefalusa i objašnjen je u delu sajta sa urodjenim (kongenitalnim) malformacijama. Ukoliko se javi izražen nagli hidrocefalus on se mora hitno lečiti, a često je tada indikovano i merenje, nekoliko dana, pritiska u lobanji.
- Ova vrsta krvarenja, pogotovo u težim sučajevim, može dovesti do poremećaja u radu svih ostalih organa
Posledice rupture aneurizme
Svi pomenuti mehanizmi mogu dovesti do oštećenja mozga koja se mogu ispoljavati u različitim oblicima. Može se raditi o manjim neurološkim deficitima (npr. slabost ruke, otežan govor, psihički poremećaji), pa sve do težih oštećenja (npr. različiti stepeni dubine kome). Oporavak tada sliči oporavku nervnog tkiva nastalog povredom mozga.
Preciznu prognozu oštećenja nakon krvarenja iz aneurizme, osim kod veoma teških i veoma lakih oštećenja, nije moguće dati, pogotovo ne u samom početku.
Oštećeno nervno tkivo se oporavlja tako što se u njemu: smanjuje otok; poboljšava cirkulacija; smanjuje se pritisak na njega povlačenjem (resorspcijom) izlivene krvi; poboljšava se metabolizam nervnih ćelija; neki delovi mozga preuzimaju funkciju oštećenih (plasticitet); ponovo se uspostavljaju veze medju nervnim ćelijama; javljaju se i neke forme regeneracije. Lečenje se sastoji u tome da se nervnom tkivu obezbede optimalni uslovi za oporavak (smanjujemo otok, poboljšavamo cirkulaciju, uklanjamo ono što vrši pritisak na mozak, održavamo sastav krvi optimalnim, sprečavamo i lečimo brojne komplikacije do kojih dolazi kod ovih pacijenata,…). Još uvek nema leka koji bi omogućio regeneraciju nervnog tkiva ili značajnije na nju uticao.
Loši prognostički faktori su: starost; lošija cirkulacija krvi kroz mozak; šećerna bolest; komatozno stanje, pogotovo ako je postojalo od početka; pogoršanje uz povišenu temparaturu, znaci većeg oštećenja mozga i moždanog stabla (klinički ili na CT snimku);…
Ukoliko je pacijent dublje komatozan prognoza je lošija. Oporavak se tada odvija po nivoima. Prognoza je sve bolja što je pacijent prešao na višlje nivoe. Ovi nivoi oporavka pokazuju prvo oporavak moždanog stabla. To su: početak samostalnog disanja, dovoljno iskašljavanja šlajma; veći samostalni pokreti pacijenta u postelji; početak gutanja. Nakon ovoga oporavak ide brže i zavisi od mesta i veličine oštećenja mozga.
Oporavak može trajati 2 godine ili duže. (Kod najlakših slučajeva potpun oporavak je već posle nekoliko nedelja). Obično se 75% oporavka dogodi u prvih 6 meseci. Zbog ovoga je važno, pored ostalog, rano započeti sa fizikalnom terapijom. Ukoliko, nakon hirurškog lečenja, zaostaje slabost ekstremiteta indikovan je nastavak fizikalne terapije u specijalizivanim bolnicama ili banjskim lečilištima.
Postoje 4 stadijuma krajnjeg ishoda preživelih:
- Dobar oporavak bez značajnijih posledica
- Umerena nesposobnost ukoliko zaostanu manji neurološki ili psihički deficiti
- Teška nesposobnost
- Vegetativo stanje- pacijent otvara oči i ima neke spontane pokrete, ali ne uspostavlja nikakvu komunikaciju sa okolinom.
Posledice mogu biti u većem ili manjem stepenu:
- Psihološko-psihijatrijske koje se manifestuju kao poremećaji: mišljenja, opažanja, koncentracije, učenja i pamćenja, poremećaji u emocionalnoj sferi i kao izmena u ponašanju (organski psihosindrom)
- Neurološke posledice podrazumevaju ispade u funkciji pojedinih delova mozga ili nerava. Njihov broj je velik i mogu se javiti u raznim kombinacijama. Najčeći su slabost jedne polovine tela (hemipareza), slabost mišića lica, ispadi vidnog polja, teškoće sa govorom,…
- Hormonski poremećaji
- Naruženost čine zaostali ožiljci ili defekti kostiju lobanje, kao i poremećaji pokreta i hoda.
Osim rupture i krvarenja aneurizma može narasti velika i pritiskati mozak, bez krvarenja (džinovska aneurizma). Takodje se u njoj mogu formirati trombi koji iz nje mogu izlaziti kao embolusi u okolne arterije i dovoditi do infarkta mozga
Sve češće smo u prilici da dijagnostikujemo, naročito snimanjem mozga magnetnom rezonancom, tzv „asimptomatske aneurizme“. One su veličine do 1 cm i nisu kod pacijenta izazivale nikakve probleme. Šansa za njihovo krvarenje je verovatno manja nego što se ranije mislio. (0,25%-1%/godini zavisno od veličine i oblika aneurizme, te eventualnog rasta). U slučaju dijagnostike ove anurizme lečenje nije hitno. Danas se uglavnom primenjuje koiling anurizme ili praćenje i o tome odlučije konzilijum lekara.
Vaskularne promene često se manifestuju cefalalgijama – više u tekstu glavobolja: različiti uzroci i pristupi lečenju.
Uporan bol u potiljku može ukazivati na okcipitalnu neuralgiju.
Arterijsko-venski malformati mozga
Artrerijsko- venski malformat (AVM) je urodjena anomalija koja se sastoji od klupka krvnih sudova. Jedan deo ovog klupka pripada arterijskom, a drugi deo venskom delu. Sa ovom anomalijom se dete radja (za razliku od aneurizme) i vremenom AVM raste i može biti bez simptoma ili dovesti do okolnih infarkta mozga ili krvarenja.
Nakon dijagnostike AVM-a, ukoliko nema velikog krvarenja, lečenje nije hitno. Suština je da se AVM hirurški odstrani ili da se endovaskularno ili zračenjem postigne da kroz njega više ne protiče krv. Ukoliko postoji veliko krvarenje ugrušak krvi se mora odstraniti operativno. Tada se pokuša odstraniti i AVM. Operacija odmah rešava bolest, ali nekad može biti rizična. U tim slučajevima se preporučuju druge metode lečenja: embolizacija tokom SDA ili zračenje stereotakičnim metodama (npr. Gamma knife). Prva metoda često samo smanji AVM i potrebno je obično veći broj ponavljanja, pogotovo ako je AVM velik. Kod druge metode potrebno je čekati 2-3 gdine da bi AVM potpuno nestao. Kod većih AVM obe metode imaju lošije rezultate. Čak i kada ostane manji deo AVM šansa od krvarenje nije bitnije smanjena.
AVM ne zahteva uvek isti pristup niti se svaki arterijsko-venski malformat leči hitno. Odluka zavisi od veličine i lokalizacije AVM-a, prethodnog krvarenja, dubine u mozgu, odnosa prema važnim centrima i načina drenaže vena. Kod pojedinih pacijenata operacija predstavlja najbolje i najbrže rešenje jer odmah uklanja rizik od budućeg krvarenja, dok se kod drugih procenjuje da su embolizacija, stereotaktično zračenje ili kombinovani pristup bezbedniji. Zbog toga pacijenti sa sličnim nalazom nekada mogu dobiti različite preporuke lečenja.
Rizik od krvarenja i prognoza AVM-a razlikuju se od pacijenta do pacijenta. Kod AVM-a koji je već krvario šansa ponovnog krvarenja često je veća nego kod slučajno otkrivenih malformacija bez simptoma. Poseban problem predstavljaju veliki i duboki AVM-i ili oni koji se nalaze uz važne moždane centre, jer tada i samo lečenje može nositi značajan neurološki rizik. Cilj savremene neurohirurgije nije samo uklanjanje AVM-a već izbor metode koja donosi najbolji odnos između trajnog rešavanja bolesti i očuvanja moždanih funkcija.
Spontana krvarenja u mozgu
Spontana krvarenja u mozgu ili spontani intracerebralni hematomi nastaju najčešće zbog prskanja arterije sa slabijim zidovima. Ovo slabljenje zida nastaje najčešće zbog dugotrajne arterijske hipertenzije ili degenerativnih promena u zidovima dubokih arterija mozga. Prskanje se često dešava u trenutku hipertenzivne krize. Kao posledica krvarenja javlja se ugrušak krvi (hematom) koji pritiska okolne strukture mozga i nekoliko dana teži da se povećava. U zavisnosti od veličine krvarenja pacijent može imati samo glavobolju, psihičku izmenjenost, napad epilepsije, slabost suprotne polovine tela ili može doći čak i do kome. Kod odredjenog broja pacijenata prvo krvarenje je i fatalno.
Nakon pregleda dijagnoza se postavlja na osnovu CT snimka mozga. On prikazuje veličinu i lokalizaciju hematoma, te eventualne komplikacije (hidrocefalus, infarkt mozga, pritisak na okolni mozak,…). Lečenje velikih spontanih intracerebralnih hematoma je teško i neizvesno.
Važno je razumeti da se ne operiše svako spontano krvarenje u mozgu niti veličina hematoma sama po sebi određuje potrebu za operacijom. Odluka zavisi od lokalizacije krvarenja, neurološkog stanja pacijenta, pritiska na okolni mozak, prisustva hidrocefalusa, starosti i opšteg zdravstvenog stanja. Duboka krvarenja u bazalnim ganglijama, talamusu ili moždanom stablu često predstavljaju posebno težak terapijski problem jer operacija može nositi dodatni rizik oštećenja važnih moždanih struktura.
Kod težih spontanih intracerebralnih hematoma lečenje se često sprovodi u jedinici intenzivne nege (ICU), gde se prate disanje, krvni pritisak, moždani otok i moguće komplikacije. Kod pojedinih pacijenata neurohirurška intervencija ima važnu ulogu u smanjenju pritiska na mozak, odstranjivanju hematoma ili rešavanju hidrocefalusa, nekada uz postavljanje spoljne drenaže likvora (EVD). Savremena neurohirurgija kod spontanih krvarenja nema cilj samo da produži život već i da sačuva moždane funkcije i omogući najbolji mogući neurološki oporavak.
Kod odluke da li operisati pacijenta primarno je načelo „Primum non nocere“- „Prvo ne nauditi“. Odluka o tome se donosi na osnovu veličine i lokalizacije hematoma, starosti pacijenta, postojanja drugih bolesti, …
Kavernomi (cavernoma, hemangioma cavernosum, kavernozni angiom)
Kavernom predstavlja formaciju sastavljenu od krvnih sudova tankog zida u kojima tok krvi nije brz. Kavernom ima dimenzije od nek. mm – 5 cm i može se nalaziti u velikom mozgu, malom mozgu, moždanom stablu ili kičmenoj moždini. On je češće asimptomatski, ali može dovesti do: epilepsije, krvarenja sa oštećenjem okolnih nervnih struktura (krvarenje je mnogo redje nego kod AVM), hidrocefalusa, redje drugih neuroloških oštećenja zbog rasta i pritiska. Neurološka oštećenja i indikacije za operaciju zavise od lokalizacije kavernoma, njegove veličine, da li je krvario (tada često ima tendenciju da ponovo krvari) i da li pokazuje rast. Dijagnoza se postavlja na osnovu MR snimka mozga. SDA (angiografija) ne prikazuje kavernom. Lečenje je operativno i indikovano je ukoliko je kavernom dostupan i pogotovo ako su prisutne gorepomenute karakteristike (krvarenje, epilepsija koja se ne kontroliše lekovima, neurološko pogoršanje,…). Da bi se donela odluka za operaciju često je potrebno 2 ili više MR snimanja. Stereotaksično zračenje (npr. gamma. knife) kod kavernoma nije dalo zadovoljavajuće rezultate.
Kavernomi ne zahtevaju uvek operaciju niti svaki kavernom nosi isti rizik. Kod mnogih pacijenata kavernom se otkrije slučajno tokom MR snimanja i može ostati stabilan godinama bez simptoma ili značajnijeg rasta. Odluka o lečenju zavisi od lokalizacije, prethodnog krvarenja, neuroloških simptoma, odnosa prema važnim moždanim centrima i procene rizika same operacije. Posebno osetljivu grupu predstavljaju kavernomi moždanog stabla i kičmene moždine, gde i manja krvarenja mogu izazvati značajne neurološke smetnje.
Važno je razumeti da se ponašanje kavernoma razlikuje od arterijsko-venskih malformacija (AVM). Krvarenje kod kavernoma je obično manje i sporije, ali ukoliko je kavernom već krvario ili izaziva epileptične napade i progresivne neurološke smetnje, rizik ponovnih problema može biti značajan. Cilj savremene neurohirurgije nije samo odstranjenje promene već izbor pristupa koji donosi najbolji odnos između sprečavanja budućih krvarenja i očuvanja nervnih funkcija.
Hemangioblastomi
Hemangioblastomi predstavljaju veoma vaskularizovane tumore. Oni se javljaju najčešće u predelu malog mozga i oko njih se često nalaze velike ciste koje obično vrše i najveći pritisak na nervno tkivo. U dijagnostici je potrebno isključiti tzv. Von Hippel–Lindau (VHL) bolest.
Kod pacijenata se najčešće javljaju glavobolja, nestabilnost, vrtoglavica, poremećaj hoda, mučnina ili drugi simptomi povećanog pritiska u zadnjoj lobanjskoj jami, dok lokalizacija tumora određuje vrstu neuroloških smetnji. Važno je razumeti da simptome često ne izaziva samo sam tumor već i velika cista ili otok koji ga okružuju. Dijagnoza se postavlja prvenstveno na osnovu MR snimka mozga, često uz primenu kontrasta.
Posebnu pažnju zahteva mogućnost Von Hippel–Lindau bolesti, naslednog poremećaja kod koga se hemangioblastomi mogu javljati na više mesta u nervnom sistemu i biti udruženi sa promenama u drugim organima. Zbog toga je kod pojedinih pacijenata potrebno dodatno ispitivanje i praćenje.
Lečenje hemangioblastoma najčešće je operativno, naročito kada tumor ili cista izazivaju pritisak na mozak, hidrocefalus ili progresivne neurološke simptome. Zbog izrazite vaskularizacije operacija može biti tehnički zahtevna i zahteva pažljivo planiranje. Kod pravilno odabranih pacijenata potpuno odstranjenje tumora često predstavlja trajno rešenje bolesti.
Prikaz slučajeva
Slučaj br 1.
Pacijentkinja je poslata iz reginalne bolnice na našu kliniku zbog glavobolje koja je počela 2 dana ranije. Glavobolja je bila intenzivna, praćena zatezanjem vrata i pacijentkinji je smetala svetlost. Uradjen je CT snimak mozga koji je pokazao krvarenje u subarahnoidalnom prostoru. To je bila indikacija da se uradi snimanje arterija mozga. Snimak je prikazao aneurizmu na jednoj od arterija mozga koja je i pukla i krvarila. Pacijentkinju sam hitno operisao zbog opasnosti da aneurizma ponovo pukne i zbog toga što se još nije razvilo grčenje arterija (angiospazam). Operacija je podrazumevala da se postavi klips (mala štipaljka) na aneurizmu, a da se pritom očuva cirkulacija okolnih arterija (kao na slici iznad). Pacijentkinja se probudila bez neuroloških deficita, kontrolna snimanja su pokazala da je operacje korektno uradjena. U periodu od 7 dana je postojala šansa da se razvije jače izražen spazam ili druge komplikacije. Suština postoperativnog lečenja je da se one na vreme dijagnostikuju i leče. Pacijentkinja je otpuštena nakon 8 dana.
Slučaj br. 2
Pacijent starosti 25 godina, koji se lečio od povišenog krvnog pritiska. Iznenada je osetio glabobolju, mučninu i zatim je postao veoma pospan, tako da se sa njim teško komuniciralo i došlo je do značajne slabosti leve ruke i noge. Uradjen je CT snimak mozga koji je pokazao krvarenje u slepoočnom režnju mozga (videti sliku). Neuobičajeno kasno, nakon 14 dana, je poslat na našu klniku. Pacijentu je odmah uradjen snimak krvnih sudova mozga (videti sliku) koji je pokazao aneurizmu i suženje arterija mozga. Pacijenta sam ubrzo operisao. Aneurizma je klipsovana (kao na slici), a hematom je odstranjen. Već nakon 2 dana pacijent je imao značajno neurološko poboljšanje. 7 dana nakon operacije prebačen je na fizikalno lečenje i oporavak je bio potpun.
Javite se!
Zakazivanje video konsultacije se sprovodi slanjem poruke sa kratkim objašnjenjem problema na mail, WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni. Konsultacije se plaćaju i veoma su uspešne.
Viber
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Najčešća pitanja pacijenata kod vaskularnih bolesti mozga
Da li se aneurizme uvek moraju operisati?
Ne. Ne mora se svaka aneurizma mozga odmah operisati ili zatvarati endovaskularno. Male aneurizme bez simptoma, koje ne rastu i imaju povoljan oblik i lokalizaciju, često se mogu pratiti redovnim MR ili CT angiografijama. Lečenje se razmatra kada aneurizma ima veći rizik od pucanja, kada raste, ima nepravilan oblik, nalazi se na rizičnom mestu, izaziva simptome ili kod pacijenta postoje dodatni faktori rizika. Odluka nije samo pitanje veličine aneurizme, već ravnoteže između rizika prirodnog toka bolesti i rizika samog lečenja.
Kako se otkrivaju vaskularne malformacije u mozgu?
Vaskularne malformacije u mozgu najčešće se otkrivaju pomoću MR mozga, MR angiografije, CT angiografije ili digitalne subtrakcione angiografije. Nekada se otkriju slučajno, tokom snimanja zbog glavobolje ili drugih tegoba, a nekada prvi znak budu epileptični napadi, krvarenje, neurološki deficit ili iznenadna jaka glavobolja. Nije svaka vaskularna malformacija jednako opasna. Rizik zavisi od tipa promene, načina protoka krvi kroz nju, ranijeg krvarenja, lokalizacije i odnosa prema važnim moždanim centrima. Zato dijagnoza ne znači automatski operaciju, već potrebu za preciznom procenom rizika.
Mogu li dobiti drugo mišljenje ako je AVM već dijagnostikovan?
Da. Drugo mišljenje kod AVM-a može biti veoma korisno, jer odluka o lečenju često nije jednostavna. Potrebno je proceniti rizik od krvarenja, veličinu AVM-a, njegovu lokalizaciju, venski odliv, prethodno krvarenje, prisustvo epileptičnih napada i odnos prema važnim moždanim centrima. Kod nekih pacijenata prednost ima embolizacija, kod nekih mikrohirurška operacija, kod nekih stereotaksična radiohirurgija, a kod nekih pažljivo praćenje. Cilj drugog mišljenja nije samo potvrda dijagnoze, već objašnjenje zašto je određeni pristup razumniji i koji su rizici lečenja u odnosu na rizik prirodnog toka bolesti.
Da li aneurizma mozga može postojati bez simptoma?
Da. Veliki broj aneurizmi mozga godinama ne izaziva nikakve tegobe i otkriva se slučajno tokom MR ili CT snimanja mozga iz drugih razloga. Takva aneurizma može ostati stabilna, ali se ipak mora proceniti njen rizik. Važni su veličina, oblik, lokalizacija, odnos prema krvnim sudovima, eventualni rast tokom vremena, porodična istorija krvarenja i faktori kao što su pušenje i povišen krvni pritisak. Zato odsustvo simptoma ne znači da aneurizma nije važna, ali ni da se mora odmah lečiti. Odluka se donosi individualno, na osnovu rizika rupture i rizika intervencije.
Kada aneurizma mozga postaje hitno stanje?
Aneurizma mozga postaje hitno stanje kada pukne i izazove subarahnoidalno krvarenje. Tipičan znak je naglo nastala, izuzetno jaka glavobolja, često opisana kao najjača glavobolja u životu. Mogu se javiti povraćanje, ukočen vrat, poremećaj svesti, epileptični napad, slabost ekstremiteta ili koma. U takvoj situaciji potreban je hitan CT mozga, CT angiografija ili druga vaskularna dijagnostika. Hitnost postoji zato što aneurizma može ponovo prokrvariti, a dodatne komplikacije kao što su hidrocefalus, vazospazam i otok mozga mogu brzo pogoršati stanje pacijenta.
Da li se AVM može lečiti bez otvorene operacije?
Da. Kod pojedinih pacijenata AVM se može lečiti bez otvorene operacije, najčešće embolizacijom ili stereotaksičnom radiohirurgijom, kao što je Gamma Knife. Embolizacija smanjuje protok kroz malformaciju ili zatvara njen deo, dok radiohirurgija postepeno dovodi do zatvaranja AVM-a tokom narednih meseci ili godina. Izbor metode zavisi od veličine AVM-a, lokalizacije, prethodnog krvarenja, dubokog venskog odvoda i blizine važnih moždanih centara. Nekada se kombinuje više metoda, a nekada je praćenje bez intervencije bezbedniji izbor od agresivnog lečenja.
Koliko traje oporavak nakon rupture aneurizme mozga?
Oporavak nakon rupture aneurizme mozga zavisi od težine krvarenja, stanja svesti pri prijemu, brzine lečenja i komplikacija kao što su vazospazam, hidrocefalus, epileptični napadi ili moždani infarkt. Kod lakših krvarenja pacijenti se mogu oporaviti za nekoliko nedelja, dok kod težih slučajeva rehabilitacija može trajati mesecima ili duže. Najveći deo neurološkog oporavka obično se dešava tokom prvih šest meseci, ali poboljšanja mogu trajati i duže. Prognoza se ne procenjuje samo prema tome da li je aneurizma zatvorena, već i prema stepenu oštećenja mozga nastalom krvarenjem i komplikacijama.
Šta je razlika između klipsovanja aneurizme i coilinga?
Klipsovanje aneurizme je neurohirurška operacija tokom koje se na vrat aneurizme postavlja metalni klips, čime se aneurizma isključuje iz cirkulacije. Coiling je endovaskularna metoda koja se izvodi kroz krvni sud, najčešće bez otvaranja lobanje, pri čemu se aneurizma puni spiralnim žicama kako bi se sprečio protok krvi kroz nju. Nijedna metoda nije automatski bolja za sve pacijente. Izbor zavisi od oblika aneurizme, širine vrata, lokalizacije, starosti pacijenta, opšteg stanja, rupture i anatomije krvnih sudova. Kod nekih aneurizmi klipsovanje daje trajnije zatvaranje, dok je kod drugih coiling bezbedniji i manje invazivan izbor.
Da li svaka ruptura aneurizme ostavlja trajne posledice?
Ne. Kod pacijenata kod kojih se ruptura aneurizme brzo prepozna i leči moguć je veoma dobar oporavak, naročito ako je krvarenje manje i ako nije došlo do sekundarnih komplikacija. Međutim, teža krvarenja mogu ostaviti posledice zbog direktnog oštećenja mozga, vazospazma, hidrocefalusa, moždanog infarkta ili produženog boravka u intenzivnoj nezi. Posledice mogu uključivati slabost ekstremiteta, poremećaj govora, probleme sa pamćenjem, promene ponašanja, epileptične napade ili smanjenu izdržljivost. Zato prognoza zavisi od početnog stanja, brzine lečenja i komplikacija tokom prvih dana i nedelja.
Zašto su prva 2–3 dana nakon rupture aneurizme posebno važna?
Prva dva do tri dana nakon rupture aneurizme posebno su važna zato što postoji visok rizik od ponovnog krvarenja. Ponovno krvarenje je često teže od prvog i može naglo pogoršati stanje pacijenta. Zbog toga se nastoji da se aneurizma što pre isključi iz cirkulacije klipsovanjem ili endovaskularnim lečenjem. Nakon toga pažnja se usmerava na komplikacije kao što su vazospazam, hidrocefalus, otok mozga, epileptični napadi i poremećaji elektrolita. Dakle, rana faza nije važna samo zbog same aneurizme, već i zbog sprečavanja sekundarnog oštećenja mozga.
Da li kavernom mozga uvek mora da se operiše?
Ne. Mnogi kavernomi mozga se samo prate periodičnim MR snimanjima, posebno ako su slučajno otkriveni, ne krvare i ne izazivaju simptome. Operacija se razmatra kada kavernom ponavlja krvarenja, izaziva epileptične napade koji se ne kontrolišu lekovima, raste ili dovodi do progresivnog neurološkog pogoršanja. Važna je i lokalizacija: kavernom na površini mozga može biti hirurški pristupačniji, dok kavernom u moždanom stablu ili dubokim strukturama nosi veći operativni rizik. Zato odluka nije samo “operisati ili ne”, već procena odnosa rizika prirodnog toka bolesti i rizika same operacije.
Da li spontano krvarenje u mozgu uvek nastaje zbog aneurizme?
Ne. Spontano krvarenje u mozgu ne nastaje uvek zbog aneurizme. Česti uzroci su dugogodišnja hipertenzija, arteriovenska malformacija, kavernom, poremećaji koagulacije, lekovi protiv zgrušavanja krvi, tumori, vaskulitis ili promene malih krvnih sudova mozga. Lokacija krvarenja na CT snimku često daje važne tragove: subarahnoidalno krvarenje više budi sumnju na aneurizmu, dok duboka intracerebralna krvarenja često imaju veze sa hipertenzijom. Zato je nakon krvarenja često potrebno dodatno snimanje krvnih sudova, kao što su CT angiografija, MR angiografija ili digitalna angiografija, da bi se otkrio pravi uzrok i sprečilo ponavljanje.
Dodatni izvori o vaskularnim bolestima mozga
Dopunsko mišljenje neurohirurga na engleskom
Sekundarne epilepesije izazvane vaskularnim malformatima mozga
Intracerebralni hematomi na engleskom
Ruptura aneurizme mozga na engelskom
Arterijsko-venski malformat (AVM) na engleskom