Dr Željko Kojadinović — NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA
Dr Zeljko Kojadinovic — Pain Treatment & Neurosurgery
Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola
Medicinski sadržaj ažuriran: maj 2026.
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Da li ste u bolu?
Pošaljite kratak opis problema, pa ćemo Vam javiti da li se može pomoći video konsultacijom.
Lečenje bola u ledjima- poslušaj audio objašnjenje Dr Kojadinovića od 5 minuta
Najvažnije činjenice o bolu u ledjima
Stavovi neurohirurga sa preko 20 godina iskustva:
- Svaki bol u kičmi se mora ublažiti ili otkloniti. Efekti lečenja treba da su evidentni već nakon prve posete ili video konsultacije sa stručnjakom za lečenje bola.
- Lečenje zavisi od prave dijagnoze. Nije svejedno da li vas ledja bole zbog: diskus hernije, upale nerva, faset sindroma, upale sakroilijacnog zgloba, sindroma musculus piriformisa, miofascijalnog bola, upale mišica, ili zbog nekog drugog, od brojnih mogućih, razloga.
- Dijagnoze tipa: lumbago, išijas, diskus hernija, cervikalni sindrom, itd. nisu dovoljno precizne.
- Za efikasnu terapiju bola su potrebni iskustvo i stručnjak koji dobro poznaje anatomiju bola.
- Lečenje bola u ledjima retko zahteva operaciju, a i tada je ona obično minimalno invazivna.
- Diskus hernija se može izlečiti bez operacije u većini slučajeva.
Anatomija kičmenog stuba
Kičmeni stub omogućava uspravni hod čoveka. On se sastoji od 33-35 pršljenova (koštani elementi) izmedju kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu kao amortizeri. Postoje 3 dela kičmenog stuba: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstačni (lumbosakralni). Spolja se na kičmeni stub pripajaju mišići koji omogućavaju različite pokrete. Unutar kičmenog stuba postoji kanal u kome se nalaze kičmena moždina i počeci (koreni) kičmenih živaca koji oživčavaju telo. Iz kičmene moždine izlaze koreni koji formiraju nerve. Često kod bolesti kičmenog kanala postoji pritisak na koren nerva koji se manifestuje bolom, utrnulošću i slabošću duž celog nerva. Na primer diskus hernija izmedju 6. i 7. vratnog pršljena pritiska na korene nerva C7 i C8 i to se manifestuje bolom u vratu, ramenu i duž ruke sa utrnulošću prstiju i slabošću mišića ruke.
Uzroci bola u lumbalnom delu kičme
Bol u ledjima je veoma čest u svakoj populaciji. Verovatno nema čoveka kogo ponekad nisu bolela ledja. Nažalost mnogo je onih koji često imaju bolne faze u ledjima ili su ti bolovi stalni i nikad ili retko prestaju. Pacijenti tada obično dobijaju informaciju od lekara da boluju od lumbago, išijasa, spondiloze, skolioze, reume ledja ili nečeg sličnog. Ustvari ove dijagnoze uopšte nisu precizne, ali su u blažim slučajevima dovoljne da se sprovede lečenje (upotreba analgetika sa ili bez fizikalnog tretmana). Ukoliko bolovi i pored ove terapije ne prolaze ili se često ponavljaju potrebno je odrediti tačan uzrok bola. Nikada ne boli cela kičma niti sve degenerativne promene koje se vide na snimku, već uvek jedna ili nekoliko struktura u formi tačaka bola, često prečnika oko 1 cm. Svaka regija tela, a pogotovo ledja imaju veliki broj mogućih izvora bola. Dobro poznavanje anatomije bola omogućava da se tačno odredi koja struktura boli jer se tek onda može delovati specifično na nju, a ne na cela krsta. Naprimer isti bol u krstima kod različitih pacijenata može imati poreklo u 30-ak različitih struktura koji zahtevaju različito lečenje.
Često na početku bolesti dominiraju tzv. miofascijalni bolovi. To su bolovi u ledjima koji nastaju zbog upale, grča ili pritiska u brojnim mekim tkivima ledja npr. mišićima, ligamentima, kapsulama zglobova, pripojima ovih struktura, nervima,…
Nastajanje ovih bolova je povezano sa nepravilnim držanjem tela, traumama, slabim mišićima koji drže posturu (duboki mišići oko kičme, mišići ledja i trbuha,…), stalnim opterećenjem kičme (prekomerna telesna težina, opterećenja na poslu, dugo sedenje, nepravilni pokreti saginjanja i dizanja tereta, tokom sportskih aktivnosti,…).
Takodje bol u ledjima može početi i u okviru raznih reumatskih bolesti ili nakon povreda.
Tegobe vezane za kičmeni stub su česte u bolestima koje napadaju veći broj organa npr. sistemske autoimune bolesti, osteoporoza, neke bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti koje duže vreme dovode do smanjenog kretanja,….
Mnoge bolesti okolnih organa mogu izazivati bol koji imitira bolesti kičmenog stuba (bubrezi, materica, jajnici,…).
Gore navedene bolesti se obično neurohirurški ne leče.
Bolesti kičme koje liče na diskus herniju
Postoje brojne bolesti koje izazivaju isti bol u ledjima, koji se može širiti i u nogu. Primeri ovakvih bolesti su: sindrom piriformnog mišića, faset sindrom, sindrom obturatornog nerva, drugi entrapment sindromi, upala i povrede raznih mišića, upala sakroilijačnog zgloba, bolesti radiksa (radikulopatije), upale pripoja ligamenata, zatezanje raznih ligamenata, itd.
Dijagnostika bola u ledjima
Sve ove bolesti mogu biti razlog bola u ledjima i nozi kod kojih je normalan snimak kičme magnetnom rezonancom. Postoji varijanta i da je jedan od ovih uzroka bola maskiran diskus hernijom koja ustvari ne izaziva bol, ali se vidi na snimku i zato njeno operativno ostranjenje ne bi dovelo do smanjenja bola. Najvažnije je prilikom pregleda pričati detaljno sa pacijentom o svim tegobama i posumnjati na ove uzroke bola i dodatnim pregledima ih potvrditi Ovo je važno stoga što se ovi uzroci bola u ledjima obično ne vide jasno ili uopšte na snimku magnetnom rezonancom. Slično važi i za bol u vratnoj kičmi.
Pored utvrđivanja osnovnog izvora bola, važno je prepoznati i faktore koji doprinose njegovom nastanku i održavanju (mehaničke, metaboličke, psihološke i druge), jer bez njihovog lečenja bol često traje uprkos terapiji. O ovome detaljnije pročitajte na posebnoj stranici.
Kombinovanje iskustva lekara i korišćenja veštačke inteligencije u lečenju dugotrajnog bola u ledjima.
Često se prava dijagnoza izvora bola uspostavi tek kada se sprovedu dijagnostičke i terapijske interventne metode u lečenju bola. Ukoliko se ne otkrije gde je izvor bola i koji patološki proces ga iritIra lečenje obično nije uspešno ili postignuti rezultat nije dugotrajan. Ukoliko se otkrije tačno poreklo bola uspeh lečenja, i nakon dugog bola, se postiže u preko 80% slučajeva.
Lečenje bola u ledjima
Kada se prepozna tip i lokalizacija iritacije nerva prepisuje se adekvatna kombinacija lekova. Cilj je da se bol, iako možda godinama postoji, smanji za nekoliko dana. Ako se lekovima može održati stanje bez bola oko 6 nedelja terapijski efekat je obično dugotrajan. Ovo se može postići i online konsultacijama putem maila i video pozivom. Pogotovo u prvih 2 nedelje smanjivanja bola važno je da lekar bude na raspolaganju pacijentu da ga brzo kontaktira po potrebi jer su tada često potrebne promene doza ili tipova lekova. Online konsultacije omogućavaju da su Vam lako dosupni, i za česte konsultacije, vrhunski stručnjaci čak iako ne živite u istom gradu.
U odredjenom procentu lečenje lekovima nije dovoljno i u tom slučaju indikovane su interventne metode lečenja bola u ledjima. One podrazumevaju da se lek ubrizga tačno u izvor bola koji dovodi do iritacije nerva ili da se na izvor bola deluje nekom drugom interventnom metodom (stimuliše, zagreje, uništi, dekomprimuje,…). Budući da su izvori bola često manji od 1 cm, da su u dobini, i da se oko njih nalaze važne strukture potrebna je promenu, tokom intervencije, prikazati snimanjem i tokom snimanja pratiti dolazak igle ili drugog instrumenta i ubrizgavanje leka tačno u izvor bola. Ovo se najčešće vrši pod ultrazvučnim snimanjem na aparatima posebnih performansi sa posebnim iglama, na RTG skopiji, uz pomoć CT snimanja, itd. (tzv ultrazvučna, RTG ili CT navigacija). Ove intervencije zato ne treba mešati sa tzv „blokadama“ jer se one rade naslepo i površno u predelu završnih grana nerava i uvek je pitanje da li je lek dat na pravo mesto. Suština je da blokade izvode stručnjaci koji ranije nisu izvodili intervencije pod ultrazvukom, te su njihovo poznavanje i osećaj za anatomiju bola često nedovoljni. Nekad je dovoljno da se promaši izvor bola i nekoliko milimetara, pa da intervencija ne uspe. U slučaju pak da lekar ima veliko iskustvo i poznavanje anatomije bola mogu se uspešno izvesti neke intervencija kod bolova u ledjima i u kućnim uslovima ako npr. pacijent nije pokretan. Ovo mogu proceniti i izvesti samo stručnjaci koji su ovu intervenciju uspešno izveli mnogo puta. Tek nakon više hiljada intervencija pod ultrazvukom strušnjak stiče veštine da neke intervencije uradi i bez ultrazvuka, kada to situacija nalaže.
Slika: samo delimično prikazuje razne strukture koje mogu biti izvor bola. I sve one se mogu manifestovati isto, kao lumbalgo ili išijas. Medjutim moraju se tačno dijagnostikovati jer im je lečenje različito.
Zašto lečenje bola u leđima često ne daje rezultate — šta se najčešće previdi
Kod mnogih pacijenata bol u leđima traje ne zato što je terapija potpuno pogrešna, već zato što nisu prepoznati svi važni elementi problema.
Često nije precizno određen pravi izvor bola, pa se tegobe automatski pripisuju promenama koje se vide na MRI snimku, iako stvarni uzrok može biti u fasetnim zglobovima, sakroilijačnim ligamentima, mišićima, fascijama ili iritaciji nerva. Procesi u ovim strukturama se obično ne vide na MR snimcima.
Takodje nije dovoljno jasno definisan patološki proces koji izaziva bol — upala, mehanička iritacija, nestabilnost ili povećana osetljivost nerva zahtevaju različite pristupe lečenju.
Pored toga, brojni faktori mogu održavati bol i pored terapije: dugotrajno sedenje, nepravilno opterećenje kičme, slabost mišića, poremećaj ishrane, metabolički poremećaji, hronična upala organizma i smanjena sposobnost oporavka tkiva.
Zbog toga terapija može biti delimično ispravna, ali nedovoljna da dovede do trajnog poboljšanja, pa se bol vraća ili traje uprkos lečenju.
Faktori koji mogu održavati bol u leđima i išijas i koje takodje treba dijagnostikovati
Kod pacijenata sa dugotrajnim bolom u leđima i išijasom nije dovoljno lečiti samo osnovni anatomski izvor bola. Važno je prepoznati i dodatne faktore koji mogu održavati bol, povećavati osetljivost nervnog sistema, usporavati oporavak ili smanjivati efekat inače pravilnog lečenja. Ti faktori su:
- Dugotrajno sedenje, nepravilno držanje tela, ponavljani pokreti saginjanja i dizanja tereta mogu stalno iritirati već osetljive strukture kičme i nerava.
- Slabost mišića trupa i smanjena fizička aktivnost često dodatno destabilizuju kičmu i otežavaju oporavak.
- Gojaznost, insulinska rezistencija, hronična upala organizma i nepravilna ishrana mogu povećavati osetljivost na bol i usporavati regeneraciju tkiva.
- Nedostatak vitamina D, vitamina B12, magnezijuma ili gvoždja može doprineti poremećaju funkcije nerava i sporijem oporavku.
- Poremećaj sna često pojačava doživljaj bola i smanjuje sposobnost organizma da se oporavi.
- Stres i povećana napetost mišića ne moraju biti osnovni uzrok bola, ali mogu značajno doprineti njegovom održavanju.
- Kod dugotrajnog bola može doći do povećane osetljivosti nervnog sistema (centralna senzitivizacija), pri čemu organizam pojačano registruje bolne signale čak i kada je osnovna iritacija manja.
- Neki lekovi i dugotrajni obrasci lečenja mogu doprineti održavanju tegoba ili promeni načina na koji nervni sistem obradjuje bol.
- Druge bolesti poput dijabetesa, poremećaja rada štitaste žlezde, autoimunih bolesti, fibromialgije ili osteoporoze mogu dodatno povećati osetljivost na bol i smanjiti efekat terapije.
Sve ove faktore treba prepoznati i lečiti, ali oni ne smeju skrenuti pažnju sa osnovnog zadatka — potrebno je tačno odrediti i lečiti glavni anatomski izvor bola. Kod većine pacijenata trajno poboljšanje zahteva kombinovano rešavanje oba problema.
Zdravstveni turiazm i program lečenja bola
Dodatna literatura
Online konsultacije na engleskom
Mogući uzroci neuspelog lečenja
Javite se!
Kliknite ispod kako biste nas kontaktirali putem Vibera ili WhatsApp-a i zakazali vašu konsultaciju.
Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
Kontaktirajte putem Vibera
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Najčešća pitanja o bolu u leđima i diskus herniji
Da li svaki bol u leđima znači postojanje diskus hernije?
Ne. Većina bolova u leđima nije posledica diskus hernije. Bol može nastajati iz mišića, ligamenata, fasetnih zglobova, sakroilijačnog zgloba, perifernih nerava ili drugih struktura kičme. Diskus hernija tipično izaziva bol koji se širi niz nogu, često uz trnjenje, pečenje, osećaj strujanja ili slabost određenih mišića. Važno je da se ne leči samo naziv bolesti ili MRI nalaz, već da se utvrdi koja anatomska struktura zaista generiše bol, jer potpuno različiti poremećaji mogu davati slične simptome.
Kada je potrebno operisati lumbalnu diskus herniju?
Operacija lumbalne diskus hernije ne preporučuje se samo zato što postoji bol ili zato što MRI pokazuje veliku herniju. Najčešće se razmatra kada bol traje duže uprkos pravilnom lečenju, kada postoji progresivna slabost noge, poremećaj hoda ili kada diskus hernija dovodi do ozbiljne kompresije nerva. Posebno hitno stanje predstavlja poremećaj mokrenja, utrnulost u sedalnoj regiji ili slabost obe noge, što može ukazivati na sindrom kaude ekvine. Odluka se zasniva na odnosu simptoma, neurološkog nalaza i MRI snimka, a cilj operacije je oslobađanje nerva i sprečavanje trajnog neurološkog oštećenja.
Može li se lumbalna diskus hernija povući bez operacije?
Da. Kod velikog broja pacijenata simptomi se mogu značajno smanjiti bez operacije. Vremenom se deo diskus hernije može smanjiti, upala oko nerva popustiti, a nerv postati manje iritiran. Zbog toga se često koriste lekovi, fizikalna terapija, promena opterećenja, vežbe i interventne metode lečenja bola. Ipak, poboljšanje simptoma ne znači uvek da je hernija potpuno nestala, već da je smanjen pritisak ili iritacija nerva. Zato odluka o operaciji zavisi više od neurološkog stanja i funkcionalnog ograničenja nego od same veličine hernije.
Kako razlikovati diskus herniju od spinalne stenoze?
Diskus hernija češće izaziva akutniji radikularni bol kod mlađih pacijenata, sa širenjem bola niz jednu nogu, trnjenjem ili slabošću određenih mišića. Spinalna stenoza obično nastaje postepeno kod starijih i češće izaziva tegobe pri hodu, osećaj težine ili slabosti u nogama i poboljšanje pri sedenju ili savijanju unapred. Kod stenoze problem često nije samo jedan nerv, već suženje prostora za više nervnih struktura. Zbog toga se simptomi i odluka o lečenju razlikuju, iako MRI kod oba stanja može pokazivati degenerativne promene.
Da li se bol u leđima mora odmah snimati?
Ne uvek. Većina akutnih bolova u leđima prolazi bez hitnog MRI ili CT snimanja. Međutim, snimanje postaje važno kada bol traje duže, širi se u nogu, prati ga slabost, utrnulost, poremećaj hoda, gubitak kontrole mokrenja ili postoje drugi alarmantni simptomi. MRI lumbalne kičme posebno je važan kada postoji sumnja na diskus herniju, spinalnu stenozu, tumor, infekciju ili ozbiljniju kompresiju nerva. Cilj snimanja nije samo da pokaže promenu, već da se utvrdi da li ona zaista objašnjava simptome pacijenta.
Kako pronaći pravi uzrok bola u leđima ako se ne vidi na MRI?
MRI je veoma važna metoda, ali ne prikazuje uvek pravi generator bola. Ligamenti, fascije, kapsule zglobova, pojedine nervne grane i funkcionalni poremećaji često se ne vide jasno na snimku. Zato su detaljan razgovor, analiza širenja bola, neurološki pregled i reakcija na ranije terapije često podjednako važni kao i sam MRI. U složenijim slučajevima koriste se dijagnostičke blokade ili druge intervencije kojima se proverava da li određena struktura zaista izaziva bol. Nekada se konačna dijagnoza potvrdi upravo na osnovu takve ciljane analize.
Kada je operacija kičme zaista neophodna?
Operacija kičme nije cilj sama po sebi i ne rešava svaki bol u leđima. Najčešće je potrebna kada postoji progresivna slabost, ozbiljan neurološki deficit, poremećaj mokrenja ili bol koji značajno ograničava život uprkos pravilno sprovedenom lečenju. Važno je da MRI promena i simptomi odgovaraju jedno drugom. Ponekad velika promena na snimku ne zahteva operaciju, dok manja promena može izazivati ozbiljnu kompresiju nerva i zahtevati bržu intervenciju. Odluka se donosi individualno, uz procenu koristi, rizika i mogućnosti oporavka.
Zašto tretmani bola u leđima nekada pomažu samo kratko?
Terapija može privremeno smanjiti upalu, mišićni spazam ili iritaciju nerva, ali ako glavni izvor bola ili faktori koji ga održavaju nisu prepoznati, tegobe se često vraćaju. Dugotrajno sedenje, biomehanički problemi, slabost mišića, poremećaj sna, stres i centralna senzitivizacija mogu održavati bol čak i kada se akutna upala smiri. Zato neuspeh terapije ne znači nužno da je stanje neizlečivo, već da možda nije dovoljno precizno definisan generator bola i faktori koji ga održavaju.
Da li bol u nozi uvek znači pritisak na išijadični nerv?
Ne. Bol koji se širi niz nogu često se naziva „išijas“, ali to nije precizna dijagnoza. Uzrok može biti lumbalna diskus hernija, radikulopatija, spinalna stenoza, piriformis sindrom, entrapment perifernih nerava, sakroilijačni zglob ili drugi bolni sindromi. Zato je važno utvrditi tačan anatomski izvor bola, jer potpuno različiti uzroci zahtevaju različito lečenje. Kod nekih pacijenata pravi generator bola nalazi se van same kičme, pa se terapija ne može zasnivati samo na MRI nalazu ili nazivu bolesti.
Zašto MRI lumbalne kičme nekada pokaže diskus herniju koja zapravo ne boli?
MRI prikazuje anatomske promene, ali ne pokazuje uvek koja struktura zaista generiše bol. Kod mnogih ljudi diskus hernije i degenerativne promene postoje bez značajnih simptoma. Istovremeno, pravi generator bola može biti druga struktura koja se ne vidi jasno na snimku, poput fasetnih zglobova, ligamenata, fascija ili perifernih nerava. Zato se MRI mora tumačiti zajedno sa neurološkim pregledom, širenjem bola i kliničkom slikom pacijenta, a ne izolovano.
Da li dugotrajno sedenje može održavati bol u leđima i išijas?
Može. Dugotrajno sedenje povećava opterećenje na lumbalne diskove, mišiće i ligamente, a kod pojedinih pacijenata održava iritaciju već osetljivih nervnih struktura. Kod diskus hernije, spinalne stenoze ili miofascijalnih sindroma upravo svakodnevni mehanički stres može biti razlog zašto se bol vraća uprkos terapiji. Zato uspešno lečenje često zahteva ne samo lekove ili procedure, već i promenu načina opterećenja kičme, ergonomije i navika koje svakodnevno provociraju bol.
Kada bol u leđima i nozi može ukazivati na hitno stanje?
Bol u leđima postaje hitnije stanje kada se uz njega javljaju progresivna slabost noge, otežan hod, poremećaj mokrenja ili stolice, utrnulost u sedalnoj ili genitalnoj regiji ili naglo pogoršanje neuroloških simptoma. Ovakvi znaci mogu ukazivati na ozbiljnu kompresiju nervnih struktura, uključujući sindrom kaude ekvine ili značajan pritisak na koren nerva. Tada cilj pregleda nije samo smanjenje bola, već sprečavanje trajnog neurološkog oštećenja i procena da li je potrebna hitnija neurohirurška intervencija.
Zašto se bol u leđima nekada vraća i posle uspešnog lečenja?
Povratak bola ne znači nužno da je prethodno lečenje bilo neuspešno. Kod mnogih pacijenata osnovni generator bola se smiri, ali faktori koji ga održavaju ostaju prisutni — dugotrajno sedenje, biomehanički poremećaji, slabost mišića, gojaznost, stres, poremećaj sna ili centralna senzitivizacija. Zato trajno poboljšanje često zahteva kombinaciju preciznog lečenja izvora bola i istovremenog rešavanja faktora koji ga ponovo provociraju.
Može li se putem online video konsultacije zaista otkriti uzrok bola u leđima?
U mnogim slučajevima može se veoma precizno proceniti verovatan uzrok bola. Tokom video konsultacije analiziraju se MRI snimci, način širenja bola, neurološki simptomi, ranije terapije i funkcionalni testovi koje pacijent može pokazati tokom razgovora. Video konsultacija ne zamenjuje svaki pregled uživo, posebno kod ozbiljne slabosti ili hitnih stanja, ali često pomaže da se razjasni da li tegobe odgovaraju diskus herniji, spinalnoj stenozi, fasetnom sindromu, sakroilijačnom problemu ili drugom bolnom mehanizmu i da li postoje indikacije za dalje lečenje ili drugo mišljenje.
Dodatne informacije o lečenju bola i video konsultacijama
Ovde možete pročitati detaljno o lečenju hroničnog bola.
Saznajte više o online video konsultacijama sa doktorom i kako one mogu upešno pomoći da se rešite bola.
Postoje nekoliko osnovnih razloga zašto dugotrajno lečenje bolnog sindroma ne daje rezultate.
Ova schema daje detaljan opis toka zakazivanja, slanja dokumentacije i izvodjenja video razgovora sa doktorom
Mnogi kompleksni bolni sindromi zahtevaju prethodnu ili naknadnu analizu sa drugim kolegama ili veštačkom inteligencijom. Ova konsultacija podrazumeva i to.
Odgovori na najačešća pitanja vezana za online video konsultacije.