Dr Željko Kojadinović — NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA
Dr Zeljko Kojadinovic — Pain Treatment & Neurosurgery
Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola
Medicinski sadržaj ažuriran: maj 2026.
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnostiiUslove korišćenja.
💡 Tražite dodatno mišljenje?
Ako Vam je dijagnostifikovana infekcija mozga ili kičme, možete nas konsultovati ukoliko želite dodatno mišljenje neurohirurga. Ovakve infekcije često postavljaju važna pitanja o terapiji, trajanju, rizicima i mogućim hirurškim opcijama.
Na osnovu dokumentacije i video razgovora dajemo stručno mišljenje o mogućim načinima lečenja, dostupnim metodama i kako da se rizici svedu na minimum. Kod složenijih slučajeva koristimo dodatnu analizu pomoću veštačke inteligencije.
Zakažite online konsultaciju
Infekcije CNS (centralnog nervnog sistema) su zapaljenski procesi mozga i moždanih ovojnica izazvani mikroorganizmima. Zbog anatomske povezanosti u okviru infekcija CNS opisuju se i infekcije poglavine i kosti lobanje.
Tipovi infekcija CNS
U neurohirurgiji su najčešće zastupljene infekcije izazvane bakterijama nespecifičnog (gnojnog) zapaljenja. To su: betahemilitički streptokok, stafilokokus aureus i epidermidis, pneumokok, enterokok, listerija, … Danas su retke specifične infekcije kao što su tuberkuloza i lues. Ulazna vrata infekcije mogu biti: povreda kože, kosti, dure (jedan od omotač mozga),… Bakterije u CNS mogu doći i indirektno i to preko krvi sa udaljenog mesta (npr upala pluća) ili direktno kao nastavak postojeće okolne infekcije (upala sinusa-sinusitis, upala srednjeg uha-otits medija, gnojenje kostiju-osteomijelitis, infekcije epikranijuma, itd).
Inficirano tkivo je u početku crveno i otečeno, a naknadno centralno dolazi do nekroze i formiranja gnoja. Gnoj čine izumrlo tkivo i posebna bela krva zrnca tj. izmenjeni – granulociti. U zavisnosti gde se formira gnoj postoje abscesi (gnoj u upaljenom tkivu) i empijemi (gnoj u anatomski postojećem prostoru npr. gnoj u prostoru ispod tvrde moždane opne-subduralni empijem).
Najčešće infekcije su:
- osteomyelitis cranii – gnojenje kostiju lobanje
- empyema epidurale (epiduralni empijem)- gnojna kolekcija iznad tvrde moždane opne
- empyema subdurale (subduralni empijem)- gnoja kolekcija ispod tvrde moždane opne
- abscessuss cerebri (apsces mozga) – gnojna kolekcija unutar mozga
- meningitis, meningoencephalitis – upala ovojnica mozga
Ove infekcije su često udružene, a i kada su izolovane daju sličnu kliničku sliku, a dijagnostika i lečenje su isti. Sa druge strane lekar u početku sumnja da se radi o infekciji CNS, a tek kasnije diferencira o kom tipu se radi. Zbog toga ćemo njihovu kliničku sliku, dijagnostiku i lečenje prikazati zajedno.
Simptomi i dijagnostika infekcija CNS
Klinička slika infekcije CNS je kombinalicija lokalnih efekata infekcije na tkiva (npr. epilepsija, neurološki deficiti, zatezanje vrata, glavobolja,… ) i sistemskog odgovora na infekciju (febrilnost, malaksalost,…).
U dijagnostici se mora odgovoriti na sledeća pitanja:
- Koji organ ili tkivo su zahvaćeni infekcijom?
- Da li postoji i gde je gnojna kolekcija? – Na ova dva pitanja odgovor daju neuroradiološke metode sa ili bez pregleda likvora. Sumnju na infekciju postavljaju laboratorijski faktori infekcije- povišena sedimentacija, fibrinogen, C reaktivni protein, neutrofilija sa skretanjem ulevo, visok prokalcitonin
- Da li postoje faktori koji dovode do infekcije: otitis, sinusitis, zaprljana rana, strano telo, curenje likvora na nos nakon ranije povrede, imunološki deficit,…? – Zbog toga su obavezni: pregled specijaliste za uho-grlo-nos (ORL), pregled povreda i laboratorijske analize krvi i urina.
- Da li pored infekcije postoji i meningitis koji često dominira u kliničkoj slici i omogućava da se uzročnik otkrije u likvoru?
- Da li se može odrediti o kom mikroorganizmu se radi? – Do uzročnika se dolazi mikrobiološkom obradom: brisa iz primarne infekcije (ukoliko postoje inficirani sinus, infekcija rane, infekcija srednjeg uha,…); likvora (u slučaju meningitisa); krvi (u slučaju bakterijemije ili sepse) i/ili punktata gnoja (ako postoji gnojna kolekcija).
- Da li postoji oštećenje CNS-a i u kom stepenu (poremećaj stanja svesti, neurološki i psihički deficit,…)?
- Da li se radi o epidemiji? – U slučaju pojave epidemije, pogotovo kod infekcija dobijenih u bolnici, važno je odrediti i sve karike tzv. Vogralikovog lanca (rezervoar, izvor, putevi prenošenja, ulazna vrata i vrsta mikroorganizma).
Simptomi zbog kojih je potrebna hitna hospitalizacija
Kod infekcija mozga i kičme posebno su opasni:
- naglo pogoršanje stanja svesti
- epileptični napadi
- novonastala slabost ruke ili noge
- poremećaj govora
- jaka glavobolja sa povraćanjem
- febrilnost uz neurološke simptome
- znaci kompresije kičmene moždine
- poremećaj mokrenja ili hoda
Ovi simptomi mogu ukazivati na brzo pogoršanje infekcije, povećanje pritiska u lobanji ili oštećenje nervnog sistema i zahtevaju hitno bolničko lečenje.
Lečenje infekcija CNS
Lečenje uvek prvo podrazumeva konzervativne (neoperativne) metode. Na prvom mestu su antibiotici. Takodje se daju: antiedematozna terapija, analgetici, antipiretici, hidracija,…. U slučaju da je zahvaćen CNS biraju se antibiotici koji mogu da prolaze upaljenu hematoencefalnu barijeru (barijeru krv-nervno tkivo koja propušta samo neke lekove). Izbor se vrši prema antibiogramu, ali često, zbog hitnosti uvodjenja terapije ili pošto se ranije počela upotreba antibiotika, i empirijski. Uvek se biraju kombinacije novijih antibiotika širokog dejstva i aplikuju se parenteralno (pogotovo ako se daju empirijski).
Kako se donosi odluka o operaciji apscesa i empijema mozga i kičme
Odluka o operaciji ne donosi se samo na osnovu veličine infekcije na CT ili MR snimku. U obzir se uzimaju neurološko stanje pacijenta, brzina pogoršanja simptoma, postojanje kompresije mozga ili kičmene moždine, odgovor na antibiotike i tip infekcije.
Manji apscesi bez značajnog pritiska na mozak ponekad se mogu lečiti samo antibioticima i pažljivim praćenjem. Sa druge strane, empijemi i veće gnojne kolekcije često zahtevaju hitnu operaciju zbog opasnosti od brzog širenja infekcije i trajnog oštećenja nervnog sistema.
Kod nekih pacijenata dovoljna je minimalno invazivna punkcija i drenaža gnoja, dok je kod drugih potrebna veća operacija sa otvaranjem lobanje i potpunijom evakuacijom infekcije.
Različiti stručnjaci nekada mogu preporučiti različit pristup jer se procena operativnog rizika i mogućnosti oporavka razlikuje od slučaja do slučaja.
Neurohiruško lečenje apscesa i empijema mozga i kičme
Hirurške metode (operacija) se sprovode ukoliko se radi o težim oblicima primarne infekcije i/ili gnojnoj kolekciji u lobanji. Primarne infekcije lica i ušiju operativno leči ORL ili maksilofacijalni hirurg. Gnojenje u lobanji leči neurohirurg. Ukoliko se gnojna kolekcija unutar lobanje ne povlači na konzervativnu terapiju važi pravilo „Ubi pus ibi evacuo!“- „Gde je gnoj odstrani ga“. Razlog ovakvog stava je da se kod većine pacijenata u gnoju ne postiže dovoljna koncetracija antibiotika. Danas dominira tendencija evakuacije gnoja minimalno invazivnim hirurškim metodama, naročito kod duboko lokalizovanih apscesa ili promena smeštenih u funkcionalno važnim delovima mozga. Najčešće se koristi punkcija i aspiracija gnoja kroz manji otvor na lobanji. Ovakav pristup omogućava mikrobiološku analizu sadržaja i često nosi manji rizik od neuroloških komplikacija.
Kod većih, površnijih, multilokularnih ili inkapsuliranih gnojnih kolekcija može biti potrebna veća operacija sa otvaranjem lobanje i potpunijom evakuacijom gnoja i kapsule apscesa. Ponekad je neophodno i hirurško rešavanje komplikacija infekcije, kao što su hidrocefalus, fistule, kompresivne ciste ili infekcije implantiranog neurohirurškog materijala.
Infekcije VP šanta, drena i implantiranog materijala
Infekcije mogu nastati i oko VP šantova, spoljašnjih drena (EVD) i drugog neurohirurškog implantiranog materijala. U takvim slučajevima često nije dovoljno samo lečenje antibioticima, već je potrebno odstranjenje inficiranog sistema, privremena spoljašnja drenaža likvora i dugotrajna antibiotska terapija.
Ove infekcije predstavljaju posebno ozbiljan problem kod pacijenata koji su ranije operisani ili imaju oslabljen imunitet.
Od čega najviše zavisi prognoza?
Prognoza infekcija mozga i kičme zavisi od brzine postavljanja dijagnoze, vremena uvodjenja antibiotika, veličine i položaja gnojne kolekcije, postojanja kompresije mozga ili kičmene moždine, imunološkog statusa pacijenta i prisustva komplikacija poput meningitisa, sepse ili hidrocefalusa.
Kod dela pacijenata, čak i nakon izlečenja infekcije, mogu zaostati epilepsija, neurološki deficit, poremećaj koncentracije ili hronični bolovi, zbog čega je često potrebno dugotrajno praćenje i rehabilitacija.
Javite se!
Kliknite ispod kako biste nas kontaktirali putem Vibera ili WhatsApp-a i zakazali vašu konsultaciju.
Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
Kontaktirajte putem Vibera
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnostiiUslove korišćenja.
Najčešća pitanja pacijenata kod infekcija mozga i kičme
Kako mi koristi dodatno mišljenje neurohirurga?
Infekcije centralnog nervnog sistema su složena stanja koja često otvaraju dileme o terapiji, dužini trajanja lečenja i mogućnosti operacije. Dodatno neurohirurško mišljenje može pomoći da bolje razumete predloženi pristup i donesete odluku bez sumnje ili žurbe.
Koja je uloga neurohirurga u lečenju infekcija nervnog sistema?
Neurohirurg može proceniti da li postoji potreba za dodatnim dijagnostičkim koracima, hirurškim pražnjenjem apscesa, hirurškim rešavanjem uzroka infekcije ili drugim aspektima koje infektolog ne pokriva direktno.
Šta se dešava tokom online konsultacije u vezi infekcija CNS-a?
Na osnovu vašeg opisa simptoma i poslate dokumentacije, analiziramo stanje i razgovaramo o opcijama. Kod složenijih slučajeva koristimo dodatnu analizu uz pomoć veštačke inteligencije. Konsultacija traje dovoljno dugo da dobijete odgovore na sva pitanja.
Kada infekcija mozga ili kičme postaje životno ugrožavajuća?
Infekcije mozga i kičme postaju životno ugrožavajuće kada izazovu otok mozga, povećanje pritiska u lobanji, apsces, empijem, sepsu ili pritisak na kičmenu moždinu. Posebno su opasni poremećaj svesti, epileptični napadi, slabost ruke ili noge, poremećaj govora, jaka glavobolja sa povraćanjem, ukočen vrat ili naglo pogoršanje opšteg stanja. U takvim situacijama nije dovoljno samo čekati efekat terapije, već je potrebna hitna bolnička procena, često uz saradnju infektologa, neurologa, intenziviste i neurohirurga.
Da li se apsces mozga može lečiti samo antibioticima?
Ponekad može, ali samo kod pažljivo izabranih pacijenata. Manji apscesi mozga, bez značajnog pritiska na okolno moždano tkivo i bez pogoršanja neurološkog stanja, nekada se mogu lečiti antibioticima uz strogo praćenje. Veći apscesi, apscesi koji rastu, izazivaju otok mozga ili ne reaguju na terapiju često zahtevaju neurohiruršku drenažu. Razlog je što gnojna kolekcija može biti zatvorena kapsulom, pa antibiotik ne mora dovoljno brzo i dovoljno snažno delovati unutar apscesa.
Kako se donosi odluka da li je potrebna operacija kod infekcije mozga ili kičme?
Odluka o operaciji ne zavisi samo od veličine promene na CT ili MR snimku. Važno je da li infekcija pritiska mozak ili kičmenu moždinu, da li postoji apsces ili empijem, da li se neurološko stanje pogoršava, da li antibiotici deluju i da li se mora dobiti uzorak za mikrobiološku analizu. Kod infekcija kičme posebno je važno da li postoji pritisak na kičmenu moždinu, nestabilnost kičme ili epiduralni apsces. Zato se odluka često donosi timski, ali neurohirurg procenjuje da li postoji anatomski problem koji se lekovima ne može rešiti dovoljno brzo.
Da li infekcija mozga može izazvati epileptične napade?
Da. Apsces mozga, empijem, encefalitis i zapaljenske promene mogu iritirati moždanu koru i izazvati epileptične napade. Napad nekada bude prvi znak da infekcija zahvata moždano tkivo. Kod dela pacijenata epileptični napadi prestaju nakon izlečenja infekcije, ali kod težih oštećenja mogu ostati i kasnije zbog ožiljnih promena u mozgu. Zbog toga se kod pojedinih pacijenata uvodi antiepileptička terapija i nastavlja praćenje i nakon smirivanja infekcije.
Zašto su infekcije VP šanta posebno ozbiljne?
Infekcije VP šanta su posebno ozbiljne zato što se bakterije mogu vezati za implantirani materijal i formirati biofilm. Kada se to dogodi, antibiotici često ne mogu potpuno ukloniti infekciju dok je inficirani šant i dalje u telu. Zbog toga lečenje često podrazumeva uklanjanje šanta, postavljanje privremene spoljašnje drenaže likvora, ciljanu antibiotsku terapiju i kasnije ugradnju novog šanta kada se infekcija kontroliše. Ovo je složen proces jer se istovremeno mora lečiti infekcija i održavati normalna drenaža likvora.
Da li infekcija mozga ili kičme može ostaviti trajne posledice i nakon izlečenja?
Može. Čak i kada se infekcija mikrobiološki izleči, oštećenje nervnog tkiva, ožiljne promene, prethodni pritisak na mozak ili kičmenu moždinu i epileptička aktivnost mogu ostaviti posledice. One mogu uključivati epilepsiju, slabost, poremećaj govora, probleme sa pamćenjem i koncentracijom, poremećaj hoda ili hronični bol. Rizik je veći ako je infekcija kasno prepoznata, ako je postojalo krvarenje, apsces, empijem, hidrocefalus, sepsa ili duže trajanje pritiska na nervne strukture.
Da li je meningitis isto što i apsces mozga?
Ne. Meningitis je zapaljenje moždanih ovojnica, dok je apsces mozga ograničena gnojna kolekcija unutar moždanog tkiva. To znači da meningitis zahvata omotače mozga i likvorni prostor, dok apsces predstavlja lokalizovanu infekciju u samom mozgu. Razlikuju se po simptomima, nalazima na snimcima i načinu lečenja. Meningitis se najčešće leči antibioticima ili antivirusnim lekovima, dok apsces mozga, naročito ako je veći ili pritiska okolno tkivo, može zahtevati neurohiruršku drenažu.
Koliko brzo treba započeti lečenje infekcije centralnog nervnog sistema?
Lečenje ozbiljne infekcije centralnog nervnog sistema treba započeti odmah, jer se oštećenje mozga, kičmene moždine ili nerava može razvijati brzo. Kod sumnje na meningitis, encefalitis, apsces mozga, spinalni epiduralni apsces ili infekciju šanta, terapija se često započinje pre konačne identifikacije uzročnika, dok se dodatne analize rade paralelno. Odlaganje može povećati rizik od sepse, epileptičnih napada, hidrocefalusa, trajnog neurološkog deficita ili smrti.
Da li različiti lekari mogu preporučiti različit način lečenja infekcije mozga ili kičme?
Da. Kod infekcija mozga i kičme često ne postoji samo jedno jednostavno pitanje, već više paralelnih odluka: da li čekati efekat antibiotika, da li drenirati apsces, da li ukloniti inficirani implant, da li postoji pritisak na nervne strukture i kada je operacija bezbedna. Infektolog, neurolog, neurohirurg i intenzivista mogu naglašavati različite aspekte istog problema. Zbog toga dodatno mišljenje može pomoći porodici da razume zašto je predložen određeni plan i da li postoje razumne alternative.
Posle herpes zoster infekcije može nastati dugotrajan neuropatski bol – postherpetična neuralgija.
Dodatni izvori informisanja
Infekcije nervnog sistema na engleskom od istog autora