Dr Željko Kojadinović — NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA
Dr Zeljko Kojadinovic — Pain Treatment & Neurosurgery
Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola
Medicinski sadržaj ažuriran: maj 2026.
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.
Da li ste u bolu?
Tu sam da pomognem. Ovde možete da zakažete konsultacije
Fibromijalgija je hronično stanje ili bolni sindrom koje karakteriše bolnost mišica, ligamenata i tetiva praćena umorom. Karakteristične su i odredjene tacke u telu koje su vrlo bolne na dodir.
Fibromijalgija je češća u žena. Obicno se tegobe počnu javljati izmedu 30-50. godine života.
Često osobe sa apnejom u snu ili grčevima u nogama imaju fibromijalgiju. Fibromijalgija je češca kod osoba koje boluju od reumatoidnog artritisa, lupusa, ankiloznog spondilitisa, te drugih autoimunih ili reumatoloških bolesti (sekundarna fibromijalgija).
Simptomi fibromijalgije
Simptomi su različiti i zavise od vremenskih prilika, izloženosti stresu, a mogu zavisiti i od doba dana/noći.
Najčešce tegobe su sledeće:
- Rasprostranjen/difuzni bol. Specifične tačke na tijelu, koje su bolno osetljive na dodir, su: vrat, ramena, grudni koš, laktovi, kukovi i kolena. Bol je često prisutna mesecima i praćena je osećajem ukočenosti zglobova.
- Umor i poremećaj sna. Ljudi koji boluju od fibromijalgije se često bude umorni iako spavaju 7-8 sati noću. Grčevi u nogama i «nemirne noge» takoder remete san kod fibromijalgije.
- Sindrom iritabilnog kolona (Spastični kolon). Često su prisutni: opstipacija, prolivi praćeni nadutošću i abdominalnim grčevima.
- Glavobolje i disfunkcija zgloba donje vilice. Mnogi imaju tenzione glavobolje, ukočenost vrata i ramena, te osetljivost temporomandibularnog zgloba.
- Pojačana osetljivost na mirise, zvuk, svetlo i dodir.
Često se javljaju i depresivna stanja; trnci u rukama i nogama; teškoće koncentracije; suvoća usta, očiju i kože; bolne menstruacije; anksioznost; bol u grudnom košu; vrtoglavice; promjene raspoloženja
Dijagnostika fibromijalgije
Fibromijalgiju nije lako dijagnostikovati jer ne postoji jedan laboratorijski test, snimanje ili analiza krvi koji je mogu sigurno potvrditi. Dijagnoza se postavlja prvenstveno na osnovu razgovora sa pacijentom, kliničkog pregleda i karakterističnog rasporeda simptoma. Zbog toga se fibromijalgija smatra pre svega kliničkom dijagnozom.
Danas se za postavljanje dijagnoze najčešće koriste savremeni kriterijumi koji uključuju:
- Indeks rasprostranjenosti bola (Widespread Pain Index – WPI) — procenu koliko regija tela pacijent označava kao bolne
- Skalu težine simptoma (Symptom Severity Scale – SS) — procenu intenziteta umora, poremećaja sna, problema koncentracije i drugih pratećih simptoma
Ovi kriterijumi su zamenili stariji pristup koji se uglavnom zasnivao na bolnosti određenih „trigger“ tačaka tokom pregleda (barem 11 od 18).
Dijagnoza se obično postavlja kada bol traje najmanje tri meseca, zahvata više regija tela i kada druga bolest ne može bolje objasniti tegobe pacijenta. Pacijenti često imaju kombinaciju:
- difuznog bola,
- poremećaja sna,
- umora,
- povećane osetljivosti na bol,
- i dominantnih lokalnih bolnih sindroma u pojedinim delovima tela.
Laboratorijske analize i snimanja (RTG, CT, MR i druga ispitivanja) najčešće se rade da bi se isključile druge bolesti koje mogu izazivati slične tegobe — na primer reumatoidni artritis, bolesti štitaste žlezde, neuropatije, sistemske autoimune bolesti ili degenerativne promene kičme i zglobova.
Vrlo je važno naglasiti da fibromijalgija ne dovodi do propadanja nervnog sistema, paralize ili destrukcije zglobova i mišića. Kod velikog broja pacijenata moguće je postići značajno smanjenje bola i poboljšanje kvaliteta života kada se istovremeno leče poremećaj sna, centralna senzitivizacija, dominantni lokalni bolni sindromi i faktori koji održavaju bol.
Slika: Regije i tačke bola zastupljene kod fibromijalgije
Lečenje bola kod fibromijalgije
Uspešno lečenje bola kod fibromijalgije ne zavisi samo od smanjenja perifernih nadražaja ili centralne senzitivizacije, već i od očuvanja prirodnih sistema organizma koji kontrolišu i inhibiraju bol. Nervni sistem poseduje sopstvene mehanizme za smanjenje bolnih nadražaja (silazni neuromodulatorni putevi), ali oni kod dugotrajnog bola često postaju iscrpljeni ili manje efikasni.
Slično kao što antibiotici najbolje deluju kada je imunski sistem makar delimično očuvan, i terapija bola daje najbolje rezultate kada su prirodni mehanizmi kontrole bola još funkcionalni i mogu se postepeno poboljšavati kroz san, fizičku aktivnost, rehabilitaciju i smanjenje hroničnog stresa.
Najbolje rezultate obično daje multimodalni pristup koji kombinuje edukaciju pacijenta, promene životnih navika i ciljano lečenje simptoma.
Opšta terapija fibromijalgije najčešće uključuje:
- edukaciju pacijenta i objašnjenje da je bol stvaran i da se ne radi o „umišljenim tegobama“
- redovnu fizičku aktivnost manjeg intenziteta, kao što su hodanje, plivanje, lagano istezanje i postepeno jačanje muskulature
- regulaciju sna i smanjenje psihofizičkog stresa kroz tehnike relaksacije, pravilnu higijenu sna, mindfulness i kognitivno-bihevioralni pristup
- lekove koji mogu smanjiti bol i poboljšati san, kao što su duloksetin, pregabalin ili male doze amitriptilina, pri čemu se terapija prilagodjava dominantnim simptomima i toleranciji pacijenta
- fizikalnu terapiju usmerenu na istezanje, korekciju posture, poboljšanje biomehanike i smanjenje mišićnog spazma
Ove mere mogu značajno smanjiti centralnu senzitivizaciju i poboljšati kvalitet života, ali kod mnogih pacijenata bol ne nestaje potpuno ukoliko istovremeno nisu prepoznati i lečeni dominantni lokalni bolni sindromi.
Kada se lokalni generatori bola prepoznaju i leče uporedo sa opštom terapijom fibromijalgije, većina pacijenata postiže bolju kontrolu bola i bolje svakodnevno funkcionisanje
Česti uzroci loših rezultata lečenja bola kod fibromijalgije
Odgovori na pitanja u vezi načina izvodjenja i uspeha video konsultacija .
Šematsko objašnjenje video konsultacije
Zašto lokalni bol kod fibromijalgije često nije izazvan samo fibromijalgijom
Iako fibromijalgija dovodi do difuznog bola i povećane osetljivosti nervnog sistema, kod mnogih pacijenata vremenom počinje da dominira jedan ili nekoliko lokalnih bolnih sindroma. Najčešće se radi o bolu u vratu, potiljku, ramenima, ledjima, kuku, kolenu, vilici ili pojedinim delovima ekstremiteta.
To se dešava zato što, pored same fibromijalgije, često postoje i dodatni lokalni mehanizmi bola kao što su mišićni spazam, mišićno-fascijalni bolni sindromi, pritisak na periferne nerve, degenerativne promene kičme i zglobova, poremećaji biomehanike ili zapaljenje tetiva i fascija.
Zbog toga to što pacijent ima dijagnozu fibromijalgije ne znači da svi bolovi potiču isključivo od fibromijalgije niti da ih treba lečiti samo opštom terapijom fibromijalgije.
Zašto lokalni bol kod fibromijalgije često traje uprkos terapiji
Kod mnogih pacijenata terapija delimično smanji difuzni bol, umor ili poremećaj sna, ali dominantni lokalni bol ostaje prisutan. To često ne znači da je terapija potpuno pogrešna, već da nisu prepoznati svi mehanizmi koji učestvuju u nastanku bola.
Prvi problem je što se lokalni bol često automatski pripisuje fibromijalgiji, bez detaljne analize drugih struktura koje mogu biti pravi dominantni generator bola. Kod velikog broja pacijenata postoje dodatni bolni sindromi kao što su bolni mišićni triggeri, mišićno-fascijalni bolni sindromi, pritisak na periferne nerve, poremećaji temporomandibularnog zgloba, cervikogene glavobolje ili degenerativne promene kičme.
Drugi problem je što različiti mehanizmi bola zahtevaju različit terapijski pristup. Difuzna centralna senzitivizacija, lokalni mišićni spazam, neuropatski bol i mehanički bol ne leče se na isti način.
Treći problem je što često nisu prepoznati dodatni faktori koji doprinose nastanku i održavanju bola. To mogu biti poremećaj sna, psihofizički stres, anksioznost, smanjena fizička aktivnost, hormonski i metabolički poremećaji, nedostatak vitamina, dugotrajna iscrpljenost organizma ili hronični ciklus bola i nesanice.
Zbog toga najbolji rezultati obično nastaju tek kada se istovremeno leče fibromijalgija, dominantni lokalni bolni sindromi i faktori koji doprinose nastanku i održavanju bola.
Faktori koji mogu održavati lokalni bol kod fibromijalgije
Pored same fibromijalgije, brojni dodatni faktori mogu održavati povećanu osetljivost nervnog sistema i pojačavati bol. Kod mnogih pacijenata upravo ovi dodatni mehanizmi postaju dominantan razlog upornog lokalnog bola, poremećaja sna i smanjenja kvaliteta života.
Faktori koji mogu održavati lokalni bol kod fibromijalgije uključuju:
- mišićni spazam i mišićno-fascijalne bolne sindrome — naročito u vratu, ramenima, ledjima i kukovima
- mehaničko opterećenje i poremećaje biomehanike — uključujući loše držanje, dugotrajno sedenje, poremećaje hoda i degenerativne promene kičme i zglobova
- povećanu osetljivost nervnog sistema na bolne nadražaje (centralnu senzitivizaciju) — kada bol postaje nesrazmerno jak u odnosu na lokalni nalaz
- poremećaj sna i hronični ciklus bola — jer nekvalitetan san dodatno povećava osetljivost nervnog sistema i smanjuje toleranciju na bol
- psihofizički stres, anksioznost i pojačanu nervnu reaktivnost — koji kod mnogih pacijenata dovode do pojačanja bola i mišićne napetosti
- metaboličke i hormonske poremećaje — uključujući poremećaje štitaste žlezde, insulinsku rezistenciju i druga sistemska oboljenja
- nedostatak vitamina D, vitamina B12, magnezijuma ili gvoždja — koji mogu dodatno pogoršati umor, mišićni bol i oporavak tkiva
- smanjenu fizičku aktivnost i dekondicioniranost organizma — što dovodi do slabosti mišića i dodatnog biomehaničkog opterećenja
Zbog toga se kod mnogih pacijenata najbolji rezultati postižu kombinacijom opšte terapije fibromijalgije i ciljane terapije dominantnog lokalnog bola, kao i lečenjem faktora koji doprinose nastanku i održavanju bola.
Kako razlikovati bol kod fibromijalgije od drugih uzroka bola
Fibromijalgija često postoji zajedno sa drugim bolestima i poremećajima koji mogu izazivati ili pojačavati bol. Na primer, pacijent sa fibromijalgijom može istovremeno imati cervikalni ili lumbalni bolni sindrom, pritisak na periferne nerve, temporomandibularni bolni sindrom, migrene, degenerativne promene zglobova ili mišićno-fascijalne bolne sindrome.
Zbog toga nije svaki lokalni bol automatski posledica same fibromijalgije. Upravo detaljna analiza lokalizacije bola, pokreta koji provociraju tegobe, mišićnih trigger tačaka i funkcionalnih poremećaja omogućava razlikovanje dominantnog izvora bola.
Zašto lokalno lečenje bola može značajno pomoći kod fibromijalgije
Kod mnogih pacijenata najveći problem nije samo difuzna bolnost karakteristična za fibromijalgiju, već dominantni lokalni bol koji ograničava svakodnevno funkcionisanje, san i fizičku aktivnost.
Zbog toga ciljano lečenje lokalnih izvora bola — kao što su mišićni triggeri, mišićni spazam, pritisak na periferne nerve ili biomehanički poremećaji — često može značajno smanjiti ukupni intenzitet bola i poboljšati kvalitet života.
U pojedinim slučajevima koriste se adekvatna kombinacija lekova, fizikalna terapija, lokalne procedure, korekcija biomehanike i mehanizmom vođen pristup lečenju dominantnog lokalnog bola. Najbolji rezultati obično se postižu kombinacijom opšte terapije fibromijalgije i ciljane terapije dominantnog lokalnog bolnog sindroma.
Javite se!
Kliknite ispod kako biste nas kontaktirali putem Vibera ili WhatsApp-a i zakazali vašu konsultaciju.
Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.
Kontaktirajte putem Vibera
Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja..
Najčešća pitanja o fibromijalgiji i lokalnom bolu
Da li je svaki bol kod fibromijalgije posledica same fibromijalgije?
Ne. Fibromijalgija povećava osetljivost nervnog sistema i može izazivati difuzan bol, ali kod mnogih pacijenata postoje i posebni lokalni izvori bola. To mogu biti mišićno-fascijalni bolni sindromi, iritacija perifernih nerava, bol u vratu, potiljku, vilici, leđima, kuku, kolenu ili stopalu. Ako se svaki bol automatski pripiše fibromijalgiji, može se propustiti problem koji se može ciljano lečiti. Zato je važno razlikovati opštu preosetljivost nervnog sistema od konkretnog lokalnog generatora bola koji najviše remeti svakodnevni život.
Kako se dijagnostikuje fibromijalgija?
Fibromijalgija se dijagnostikuje klinički, na osnovu razgovora, rasporeda bola, trajanja simptoma, poremećaja sna, umora i povećane osetljivosti na bol. Ne postoji jedan laboratorijski test, RTG, CT ili MR snimak koji je sigurno potvrđuje. Analize se obično rade da bi se isključile druge bolesti koje mogu imitirati fibromijalgiju, kao što su reumatske, endokrinološke, neurološke ili metaboličke bolesti. Važno je da dijagnoza fibromijalgije ne zaustavi dalje razmišljanje ako pacijent ima jedan dominantan, lokalizovan ili neurološki specifičan bol.
Zašto bol kod fibromijalgije traje uprkos terapiji?
Bol kod fibromijalgije može trajati uprkos terapiji zato što se često ne održava samo jednim mehanizmom. Lekovi mogu smanjiti difuzni bol, poremećaj sna ili opštu nervnu preosetljivost, ali dominantni lokalni bol može ostati ako potiče iz mišića, fascije, zgloba, perifernog nerva ili biomehaničkog opterećenja. Kod dela pacijenata bol održavaju i centralna senzitivizacija, loš san, stres, metabolički faktori i smanjena fizička tolerancija. Zato neuspeh terapije ne znači da je bol nerešiv, već često da nisu odvojeno analizirani fibromijalgija i lokalni generator bola.
Da li normalni nalazi znače da bol nije stvaran?
Ne. Kod fibromijalgije laboratorijski nalazi, RTG, CT ili MR često mogu biti uredni, ali bol je potpuno stvaran. Problem je u promenjenoj obradi bolnih signala u nervnom sistemu, centralnoj senzitivizaciji i često u dodatnim lokalnim bolnim sindromima koji se ne vide jasno na standardnim snimcima. Uredan nalaz samo znači da nije pronađena velika anatomska ili zapaljenska promena, ali ne isključuje neuropatski bol, miofascijalni bol, iritaciju malih nerava ili funkcionalnu preosetljivost nervnog sistema.
Šta je centralna senzitivizacija kod fibromijalgije?
Centralna senzitivizacija znači da nervni sistem postaje preosetljiv i pojačano registruje bolne signale. Tada i manji nadražaji mogu izazivati jak bol, a bol može trajati i kada lokalno oštećenje nije veliko. Kod fibromijalgije to objašnjava zašto pacijent može imati difuzan bol, zamor, osetljivost na dodir i pogoršanje posle napora. To ne znači da je bol psihološki ili izmišljen, već da su se promenili pragovi i način obrade bola u kičmenoj moždini i mozgu. Zbog toga terapija mora biti postepena i usmerena na smanjenje ukupne nervne preosetljivosti.
Zašto san toliko utiče na fibromijalgiju?
Loš san povećava osetljivost nervnog sistema na bol i smanjuje sposobnost organizma da se oporavi. Zbog toga pacijenti sa fibromijalgijom često ulaze u začarani krug: bol remeti san, loš san pojačava bol, a umor dodatno smanjuje fizičku aktivnost i toleranciju na tegobe. Kada san nije obnavljajući, prag za bol se spušta, mišići se sporije oporavljaju, a nervni sistem ostaje u stanju pojačane reaktivnosti. Zato se lečenje fibromijalgije ne može svesti samo na lekove protiv bola.
Može li nedostatak vitamina pogoršati fibromijalgiju?
Može. Nedostatak vitamina D, vitamina B12, magnezijuma ili gvožđa može dodatno pojačati umor, mišićni bol, slabost i sporiji oporavak. To ne znači da su suplementi sami po sebi rešenje fibromijalgije, već da nutritivne nedostatke treba prepoznati i korigovati kao deo šireg plana lečenja. Kod pacijenata sa hroničnim bolom važno je razlikovati osnovnu fibromijalgiju od dodatnih faktora koji pojačavaju simptome i smanjuju efekat terapije.
Da li stres znači da je fibromijalgija psihološka bolest?
Ne. Stres može pojačati fibromijalgiju, ali to ne znači da je bol umišljen ili psihološki. Dugotrajan stres menja san, mišićnu napetost, hormone stresa i način na koji nervni sistem obrađuje bol. Zato psihološki faktori mogu održavati bol, ali ne poništavaju njegovu biološku osnovu. Ispravnije je reći da stres deluje kao pojačivač već preosetljivog nervnog sistema, naročito kada se udruži sa lošim snom, iscrpljenošću i smanjenom fizičkom tolerancijom.
Zašto fizikalna terapija nekada ne pomaže?
Fizikalna terapija može pomoći, ali mora biti prilagođena pacijentu. Kod fibromijalgije preintenzivne vežbe mogu pogoršati bol, umor i opštu preosetljivost nervnog sistema. Sa druge strane, ako postoji lokalni bolni sindrom, potrebno je znati da li se leči mišićni spazam, nervna iritacija, zglobni problem ili biomehaničko opterećenje. Kada se isti program vežbi primeni kod svih pacijenata, deo njih se pogorša jer terapija ne odgovara trenutnoj toleranciji tkiva i nervnog sistema.
Može li se bol kod fibromijalgije značajno smanjiti?
Da. Kod mnogih pacijenata nije realno očekivati trenutno i potpuno nestajanje svih tegoba, ali se bol može značajno smanjiti kada se istovremeno leče poremećaj sna, centralna senzitivizacija, dominantni lokalni bolni sindromi i faktori koji održavaju bol. Najbolji rezultati se postižu kombinovanim i individualno prilagođenim pristupom. To znači da se ne leči samo dijagnoza „fibromijalgija“, već konkretan obrazac tegoba: difuzni bol, lokalni generator bola, umor, san, tolerancija na aktivnost i pridruženi metabolički ili inflamatorni faktori.
Kada ima smisla tražiti drugo mišljenje kod fibromijalgije?
Drugo mišljenje ima smisla kada bol traje uprkos terapiji, kada jedan lokalni bol dominira nad ostalim tegobama ili kada nije jasno da li su svi bolovi zaista posledica fibromijalgije. Posebno je korisno ako postoje bol u vratu, potiljku, vilici, leđima, kuku, kolenu ili simptomi koji ukazuju na iritaciju perifernih nerava. Cilj drugog mišljenja nije negiranje dijagnoze fibromijalgije, već razdvajanje opšte nervne preosetljivosti od lokalnih bolnih generatora koji se mogu ciljano lečiti.
Može li video konsultacija pomoći kod fibromijalgije?
Da. Video konsultacija može pomoći da se razjasni da li kod pacijenta dominira difuzni bol fibromijalgije, lokalni generator bola ili kombinacija oba problema. Kroz detaljan razgovor, analizu simptoma, pokreta i faktora koji provociraju bol moguće je napraviti precizniji plan daljeg lečenja. Posebno je korisno kada pacijent ima jedan bol koji se jasno razlikuje od ostalih tegoba, kada snimci ne objašnjavaju simptome ili kada terapije daju samo delimičan i kratkotrajan efekat.
Dodatni izvori informisanja na engleskom jeziku
Lokalni bolni sindomi kod fibromijalgije