Autor: Dr sci. med. Željko Kojadinović, neurohirurg i specijalista za lečenje bola

Medicinski sadržaj ažuriran: maj 2026.

Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.

Da li ste u bolu?

Tu sam da pomognem. Ovde možete da zakažete konsultacije

Često smo u prilici da pregledamo i lečimo pacijente sa različitim bolnim sindromima koji su prethodno dobili nedovoljno preciznu dijagnozu i proglašeni su za neizlečive ili čak da su umislili vlastiti bol. U većini slučajeva se radilo o tome da nije sporovedena adekvatna dijagnostika koja na prvom mestu podrazumeva da se odredi koja anatomaska struktura (konkretni zglob, mišić, tetiva, nerv,…) je izvor bola. Tek nakon toga postavlja se pitanje koji se patološki proces u njemu odvija, kako bi se to lečilo,… Preko 50% izvora bola se ne detektuje nikakvim snimanjima. Zbog toga je najčešća greška da se uporno traži uzrok bola na ponovljenim snimcima magnetnom rezonancom, rentgenom, CT snimcima,… On se na njima ili ne nadje ili se vidjena promena (npr diksus hernija) pogrešano progralasi da je uzrok bola. Ukoliko se bol na ovaj način nije našao neophodno je sprovesti detaljan pregled od strane specijaliste koji se bavi lečenjem bola i u okviru njega takozvanu minimalno invazivnu dijagnostiku bola. Tokom nje se paralelno kreće dijagnostika i lečenje izvora bola. Veoma često pacijenti tek nakon ove dijagnostike dobiju pravu dijagnozu i njihov bol biva izlečen. Za svaku od regija tela postoji 10-20 mogućih izvora bola. Zbog složenosti kliničke slike i tipa bolova često tek isključivanjem minimalnim interventnim metodama jednog po jednog izvora bola, detektujemo iz koje strukture zaista bol polazi (koji konkretno koji nerv, mišić, zglob, ligament,…je izvor bola). Tek tada lečenje može postati adekvatno. Ovo je veoma važno ako razmišjamo da li će operacija, kao krajnje rešenje u lečenju, npr diskus hernije pomoći ili ne.

Postoji nekoliko razloga lošeg terapijskog efekta u lečenju hroničnog bola koji se ponavljaju kod mnogih pacijenata.

Vaše bolove možete rešiti i uspešnim uslugama online konsultacije preko maila i razgovorom sa stručnjakom po principima telemedicine. Ovaj metod primenjujemo uspešno već 12 godina. Nakon pregleda Vaše medicinske dokumentacije i video poziva možemo ustanoviti koji proces tačno izaziva bol i na kom mestu, a to je neophodno da se odredi adekvatna terapija. Bol tada treba da se smanji unutar 10 dana i reši dugotrajno za 6 nedelja. Nakon toga terapija se polako ukida. Za sve to vreme lekar koji Vas leči Vam je dostupan za sva pitanja. Sami CT i snimci magnetnom rezonancom uglavnom uopšte nisu dovoljni da se odredi uzrok bola. Ovaj metod telemedicine ima značajnu prednost u odnosu na fizički pregled u ordinaciji kod lekara koji ne poznaje anatomiju ovoga bola.

Tipične situacije koje često vidjamo u praksi

Kod mnogih pacijenata pravi izvor bola postane jasan tek nakon detaljne analize simptoma i anatomije bola. Česti primeri uključuju:

pacijente sa dugotrajnim bolom u grudima i normalnim kardiološkim pregledima, kod kojih se kasnije utvrdi iritacija interkostalnog nerva ili grudnog nervnog korena
pacijente sa bolom u predelu bubrega i normalnim CT i ultrazvučnim nalazima, gde se ispostavi da bol potiče od iritacije nerava slabinske regije ili trbušnog zida
žene sa upornim bolom u dojci i urednim mamografskim i ultrazvučnim nalazima, kod kojih je pravi uzrok iritacija senzitivnih nerava grudnog koša
pacijente sa bolovima u donjem delu stomaka ili bešici, uprkos normalnim urološkim i gastroenterološkim pregledima, gde se kasnije otkrije nervni ili mišićni izvor bola
pacijente sa hroničnim bolom u ledjima ili vratu i minimalnim promenama na MR snimku, kod kojih se tek funkcionalnim pregledom utvrdi tačan izvor bola i mehanizam njegove iritacije

Upravo zbog toga normalni nalazi organa ne znače automatski da bol nije stvaran ili da nema fizički uzrok.

Zašto bol nepoznatog porekla traje uprkos lečenju

Kod mnogih pacijenata bol traje uprkos lekovima, fizikalnoj terapiji ili različitim procedurama ne zato što je stanje neizlečivo, već zato što nije precizno utvrđeno koja anatomska struktura zaista izaziva bol i koji mehanizmi ga održavaju.

U praksi se terapija često sprovodi na osnovu opšte dijagnoze ili promena vidjenih na snimcima, iako te promene veoma često nisu stvarni izvor bola. Zbog toga pacijenti često prolaze kroz više različitih terapija bez značajnijeg ili dugotrajnog poboljšanja.

Kod dugotrajnog bola dodatnu ulogu mogu imati povećana osetljivost nervnog sistema na bol, poremećaj sna, stres, metabolički poremećaji i drugi faktori koji dodatno pojačavaju obradu bola u nervnom sistemu i održavaju tegobe uprkos terapiji.

Zbog toga je kod hroničnog bola nepoznatog porekla često potrebno ponovo analizirati sve moguće izvore i mehanizme bola, umesto samo ponavljanja istih terapijskih pristupa.

Faktori koji mogu održavati hronični bol nepoznatog porekla

Uspešno lečenje hroničnog bola ne podrazumeva samo pronalaženje glavnog izvora bola, već i razumevanje šireg neurološkog, mehaničkog i sistemskog konteksta u kome bol traje i održava se.

Dodatni faktori retko predstavljaju glavni uzrok bola, ali mogu povećavati osetljivost na bol, usporavati oporavak i smanjivati efekat terapije.

Faktori koji mogu doprineti održavanju bola uključuju:

povećanu preosetljivost nervnog sistema na bolne nadražaje
dugotrajan poremećaj sna i hronični ciklus bola
psihofizički stres i pojačanu nervnu reaktivnost
metaboličke poremećaje, hronična zapaljenska stanja i proinflamatornu ishranu
nedostatak vitamina D, vitamina B12, magnezijuma ili gvoždja
poremećaje povezane sa vitaminom B6
dugotrajnu ili neadekvatnu upotrebu pojedinih lekova
dijabetes, bolesti štitaste žlezde i druge hronične sistemske bolesti
smanjenu fizičku aktivnost, gubitak kondicije i opštu dekondicioniranost organizma

Najbolji rezultati postižu se kombinacijom preciznog određivanja glavnog izvora bola i istovremenog rešavanja faktora koji održavaju povećanu osetljivost nervnog sistema i hronični bolni sindrom.

Odgovori na pitanja u vezi načina izvodjenja i uspeha video konsultacija .

Šematsko objašnjenje video konsultacije

Javite se!

Kliknite ispod kako biste nas kontaktirali putem Vibera ili WhatsApp-a i zakazali vašu konsultaciju.

Konsultacija se sprovodi uz prethodno najavljivanje na mail, ili porukom na WhatsApp ili Viber. Pozivi nisu aktivni.

zkoja@yahoo.com

+381628534555

Kontaktirajte putem Vibera

Kontaktirajte putem WhatsApp-a

Pre nego nas kontaktirate molimo Vas pročitajte našu Politiku privatnosti i Uslove korišćenja.

Najčešća pitanja o bolu nepoznatog porekla

Da li bol može postojati iako su MR, CT ili RTG snimci normalni?

Da. Kod velikog broja pacijenata pravi generator bola ne vidi se na standardnim snimcima. Mali periferni nervi, fascije, ligamenti, mišićni spazmi, funkcionalna iritacija zglobova ili poremećaj obrade bola u nervnom sistemu često ne mogu biti jasno prikazani MR, CT ili RTG pregledima. Zbog toga normalni nalazi ne znače da bol nije stvaran. Oni samo znače da nije pronađena velika strukturna promena koja se vidi na snimku. U proceni bola najvažnije je povezati mesto bola, način širenja, provocirajuće pokrete i odgovor na prethodne terapije.

Da li je bol psihološki ako se ne vidi na snimcima?

Ne. Odsustvo jasnog nalaza na snimcima ne znači da je bol umišljen ili psihološki. Mnogi stvarni izvori bola nisu lako vidljivi na standardnim pregledima, naročito kada se radi o iritaciji malih nerava, miofascijalnom bolu, ligamentima, funkcionalnom poremećaju zglobova ili centralnoj senzitivizaciji. Psihološki stres može pojačati doživljaj bola, ali to ne znači da bol nema biološku osnovu. Kod takvih pacijenata potrebno je tražiti mehanizam bola, a ne zaključiti da problem ne postoji zato što snimak izgleda uredno.

Zašto terapija bola nepoznatog porekla često ne pomaže dugotrajno?

Najčešći razlog je što pravi izvor bola nije precizno identifikovan ili nisu prepoznati svi procesi koji održavaju bol. Terapija može privremeno smanjiti simptome, ali ako ostanu aktivni mehanička iritacija, nervna preosetljivost, mišićni spazam, poremećaj sna, metabolički faktori ili svakodnevno opterećenje, bol se često vraća. Zato se kod hroničnog bola ne procenjuje samo da li je lek „pomogao“, već šta taj odgovor govori o mehanizmu bola. Delimično poboljšanje često je trag, ali ne i konačno rešenje.

Šta znači tačan izvor bola kod bola nepoznatog porekla?

Tačan izvor bola znači prepoznavanje konkretne strukture koja šalje bolne impulse — nerva, zgloba, ligamenta, fascije, mišića, diska ili drugog tkiva. Međutim, nije dovoljno samo imenovati strukturu. Potrebno je razumeti i koji proces u njoj izaziva bol: upala, pritisak, istezanje, nestabilnost, spazam, ožiljno tkivo ili preosetljivost nervnog sistema. Tek kada se povežu anatomija, mehanizam i ponašanje bola tokom pokreta ili opterećenja, terapija može biti ciljana umesto pokušaja nasumičnog lečenja simptoma.

Da li promena na MR snimku kičme ili zglobova uvek znači da je ona uzrok bola?

Ne. Diskus hernije, degenerativne promene, suženja prostora i druge abnormalnosti često se nalaze i kod ljudi koji nemaju nikakav bol. Zato se MR nalaz ne sme tumačiti izolovano. Promena na snimku postaje važna tek ako se poklapa sa rasporedom bola, neurološkim nalazom, provokacijom simptoma i kliničkom slikom pacijenta. U praksi se često dešava da vidljiva promena na MR privuče pažnju, dok pravi generator bola ostane neprepoznat.

Može li bol nepoznatog porekla imati više uzroka istovremeno?

Može. Kod hroničnog bola često ne postoji samo jedan izolovani uzrok. Na primer, početni problem može biti iritacija nerva, ali se vremenom mogu dodati mišićni spazam, zaštitni položaji tela, poremećaj sna, smanjena fizička aktivnost i centralna senzitivizacija. Zbog toga lečenje samo jednog elementa može doneti kratkotrajno ili delimično poboljšanje. Dobra procena pokušava da odvoji primarni generator bola od faktora koji ga održavaju i pojačavaju.

Šta su faktori koji održavaju hronični bol nepoznatog porekla?

Faktori koji održavaju bol nisu uvek početni uzrok, ali mogu sprečiti oporavak i pojačavati simptome. To mogu biti loš san, dugotrajan stres, centralna senzitivizacija, metabolički poremećaji, hronična inflamacija, nutritivni deficiti, smanjeno kretanje, preopterećenje određenih mišića ili stalno ponavljanje pokreta koji iritiraju bolnu strukturu. Ako se ovi faktori ne prepoznaju, terapija može izgledati ispravna, ali ostati nepotpuna. Zato se kod dugotrajnog bola procenjuje ne samo šta je bol pokrenulo, već i šta ga svakodnevno održava.

Da li se uzrok bola može otkriti posle više neuspešnih pregleda?

Da. Kod mnogih pacijenata pravi uzrok bola postane jasniji tek kada se raniji nalazi ponovo povežu sa opisom simptoma, neurološkim pregledom, pokretima koji provociraju bol i odgovorom na prethodne terapije. Nekada problem nije u tome što uzrok ne postoji, već što je analiza bila usmerena samo na snimak ili samo na jednu dijagnozu. U nekim slučajevima ciljane dijagnostičke blokade ili druge minimalno invazivne metode mogu pomoći da se potvrdi koja struktura zaista šalje bolne impulse.

Kada treba tražiti drugo mišljenje kod bola nepoznatog porekla?

Drugo mišljenje ima smisla kada bol traje uprkos terapiji, kada nalazi ne objašnjavaju simptome, kada različiti lekari daju različita objašnjenja ili kada je pacijentu rečeno da je bol „neobjašnjiv“ bez detaljne analize izvora bola. Posebno je korisno ako postoji nesklad između MR nalaza i stvarnih tegoba. Cilj drugog mišljenja nije samo potvrda ili osporavanje prethodne dijagnoze, već pokušaj da se napravi logična mapa bola: odakle dolazi, šta ga održava i koje terapije imaju najviše smisla.

Da li online konsultacija može pomoći kod bola nepoznatog porekla?

Može, naročito kada je potrebno sistematski analizirati istoriju bola, raspored simptoma, ranije nalaze i odgovor na terapije. Kod hroničnog bola najvažniji tragovi često dolaze iz detaljnog razgovora: šta pogoršava bol, šta ga smanjuje, kako se širi, da li je žareći, dubok, probadajući ili povezan sa pokretom. Online konsultacija ne zamenjuje svaki fizički pregled, ali može pomoći da se prepozna da li bol više odgovara nervnom, zglobnom, mišićnom, fascijalnom ili kombinovanom mehanizmu i da se predloži racionalan sledeći korak.

Šta znači minimalno invazivna dijagnostika bola nepoznatog porekla?

Minimalno invazivna dijagnostika bola podrazumeva ciljane procedure kojima se privremeno testira sumnjivi generator bola, najčešće nerv, zglob ili druga anatomska struktura. Ako se nakon precizno izvedene blokade bol značajno smanji, to može potvrditi da je upravo ta struktura važan izvor simptoma. Ovakav pristup je koristan kada MR, CT ili RTG ne daju jasan odgovor ili kada postoji više mogućih uzroka. Cilj nije samo kratkotrajno olakšanje, već dobijanje dijagnostičke informacije koja pomaže u izboru dalje terapije.

Zašto se isti hronični bol nekada različito opisuje?

Isti pacijent može bol opisivati na više načina zato što različita tkiva i nervni putevi stvaraju različite vrste signala. Nervni bol se češće opisuje kao pečenje, trnjenje, strujni udari ili preosetljivost kože. Mišićni i fascijalni bol češće daju osećaj zatezanja, pritiska ili dubokog bola. Zglobni i ligamentarni bol često zavise od položaja i opterećenja. Opis bola nije samo subjektivan detalj; on može pomoći da se razlikuje koji mehanizam dominira i zašto neka terapija pomaže, a druga ne.

Može li centralna senzitivizacija održavati hronični bol i kada je osnovni problem manji?

Može. Kod dugotrajnog bola nervni sistem može postati preosetljiv, pa mozak i kičmena moždina pojačano obrađuju bolne signale. Tada i manja lokalna iritacija može izazvati jak, uporan ili široko rasprostranjen bol. Ovo ne znači da bol nije stvaran, već da se sistem za obradu bola promenio. Zbog centralne senzitivizacije lokalne terapije ponekad pomažu samo delimično, jer se ne leči samo mesto bola, već i preosetljivost nervnog sistema koja održava simptome.